¹Если будет тяжба между людьми, то пусть приведут их в суд и рассудят их, правого пусть оправдают, а виновного осудят;

¹Кад је распра међу људима па дођу на суд да им суде, тада правога нека оправдају, а кривога нека осуде.

²и если виновный достоин будет побоев, то судья пусть прикажет положить его и бить при себе, смотря по вине его, по счету;

²И ако криви заслужује бој, тада судија нека заповеди да га повале и бију пред њим, на број према кривици његовој.

³сорок ударов можно дать ему, а не более, чтобы от многих ударов брат твой не был обезображен пред глазами твоими.

³До четрдесет удараца нека заповеди да му ударе, не више, да се не би поништио брат твој у твојим очима, кад би му се ударило више удараца.

⁴Не заграждай рта волу, когда он молотит.

⁴Немој завезати уста волу кад врше.

⁵Если братья живут вместе и один из них умрет, не имея у себя сына,то жена умершего не должна выходить на сторону за человека чужого, но деверь ее должен войти к ней и взять ее себе в жену, и жить с нею, –

⁵Кад браћа живе заједно па умре један од њих без деце, онда жена умрлога да се не уда из куће за другог; брат његов нека отиде к њој и узме је за жену и учини јој дужност деверску.

⁶и первенец, которого она родит, останется с именем брата его умершего, чтоб имя его не изгладилось в Израиле.

⁶И први син ког она роди нека се назове именом брата његовог умрлог, да не погине име његово у Израиљу.

⁷Если же он не захочет взять невестку свою, то невестка его пойдет к воротам, к старейшинам, и скажет: „деверь мой отказывается восставить имя брата своего в Израиле, не хочет жениться на мне";

⁷Ако ли онај човек не би хтео узети снахе своје, онда снаха његова нека дође на врата пред старешине, и каже: Неће девер мој да подигне брату свом семе у Израиљу, неће да ми учини дужности деверске.

⁸тогда старейшины города его должны призвать его и уговаривать его, и если он станет и скажет: „не хочу взять ее",

⁸Тада нека га дозову старешине места оног и разговоре се с њим; па ако се он упре и каже: Нећу да је узмем;

⁹тогда невестка его пусть пойдет к нему в глазах старейшин, и снимет сапог его с ноги его, и плюнет в лице его, и скажет: „так поступают с человеком, который не созидает дома брату своему".

⁹Онда нека приступи к њему снаха његова пред старешинама, и нека му изује обућу с ноге његове и пљуне му у лице, и проговоривши нека каже: Тако ваља да буде човеку који неће да зида куће брата свог.

¹⁰и нарекут ему имя в Израиле: дом разутого.

¹⁰И он нека се зове у Израиљу: Дом босога.

¹¹Когда дерутся между собою мужчины, и жена одного подойдет, чтобы отнять мужа своего из рук бьющего его, и протянувруку свою, схватит его за срамный уд,

¹¹Ако би се свадили људи, један с другим, па би дошла жена једног да отме мужа свог из руке другог који га бије, и пруживши руку своју ухватила би га за мошнице.

¹²то отсеки руку ее: да не пощадит ее глаз твой.

¹²Одсеци јој руку; нека не жали око твоје.

¹³В кисе твоей не должны быть двоякие гири, большие и меньшие;

¹³Немој имати у торби својој двојаку меру, велику и малу.

¹⁴в доме твоем не должна быть двоякая ефа, большая и меньшая;

¹⁴Немој имати у кући својој двојаку ефу, велику и малу.

¹⁵гиря у тебя должна быть точная и правильная, и ефа у тебя должна быть точная и правильная, чтобы продлились дни твои на земле, которую Господь Бог твой дает тебе.

¹⁵Мера потпуна и права нека ти је; ефа потпуна и права нека ти је, да би ти се продужили дани твоји у земљи коју ти даје Господ Бог твој.

¹⁶ибо мерзок пред Господом Богом твоим всякий делающий неправду.

¹⁶Јер је гад пред Господом Богом твојим ко год чини тако, ко год чини криво.

¹⁷Помни, как поступил с тобою Амалик на пути, когда вы шли из Египта:

¹⁷Опомињи се шта ти је учинио Амалик кад иђосте на путу кад иђасте из Мисира,

¹⁸как он встретил тебя на пути, и побил сзади тебя всех ослабевших,когда ты устал и утомился, и не побоялся он Бога;

¹⁸Како те дочека на путу и поби на крају све уморне који иђаху за тобом, кад си био сустао и изнемогао, и не боја се Бога.

¹⁹итак, когда Господь Бог твой успокоит тебя от всех врагов твоих со всех сторон, на земле, которую Господь Бог твой дает тебе в удел, чтоб овладеть ею, изгладь память Амалика из поднебесной; не забудь.

¹⁹Зато кад те Господ Бог твој смири од свих непријатеља твојих унаоколо у земљи коју ти даје Господ Бог твој да је наследиш, тада затри спомен Амалику под небом; не заборави.