¹Вот слова завета, который Господь повелел Моисею поставить с сынами Израилевыми в земле Моавитской, кроме завета, который Господь поставил с ними на Хориве.

¹Ово су речи завета који заповеди Господ Мојсију да учини са синовима Израиљевим у земљи моавској, осим завета који је учинио с њима на Хориву.

²И созвал Моисей всех сынов Израилевых и сказал им: вы видели все, что сделал Господь пред глазами вашими в земле Египетской с фараоном и всеми рабами его и всею землею его;

²И сазва Мојсије све синове Израиљеве и рече им: Видели сте све што учини Господ на ваше очи у земљи мисирској Фараону и свим слугама његовим и свој земљи његовој,

³те великие казни, которые видели глаза твои, и те великие знамения и чудеса;

³Кушања велика, која видеше очи твоје, оне знаке и чудеса велика.

⁴но до сего дня не дал вам Господь сердца, чтобы разуметь, очей,чтобы видеть, и ушей, чтобы слышать.

⁴Али вам не даде Господ срце, да разумете, ни очи, да видите, и уши да чујете до овог дана.

⁵Сорок лет водил вас по пустыне, и одежды ваши на вас не обветшали,и обувь твоя не обветшала на ноге твоей;

⁵И водих вас четрдесет година по пустињи; не оветшаше хаљине ваше на вама, нити обућа твоја оветша на ногама твојим.

⁶хлеба вы не ели и вина и сикера не пили, дабы вы знали, что Я Господь Бог ваш.

⁶Хлеба не једосте, ни писте вино и силовито пиће, да бисте познали да сам ја Господ Бог ваш.

⁷И когда пришли вы на место сие, выступил против нас Сигон, царь Есевонский, и Ог, царь Васанский, чтобы сразиться с нами , и мы поразили их;

⁷И кад дођосте на ово место, изиђе Сион, цар есевонски и Ог, цар васански пред нас у бој; и побисмо их.

⁸и взяли землю их и отдали ее в удел колену Рувимову и Гадову и половине колена Манассиина.

⁸И узесмо земљу њихову, и дадосмо је у наследство племену Рувимовом и племену Гадовом и половини племена Манасијиног.

⁹Соблюдайте же слова завета сего и исполняйте их, чтобы вам иметь успех во всем, что ни будете делать.

⁹Зато држите речи овог завета и творите их, да бисте напредовали у свему што радите.

¹⁰Все вы сегодня стоите пред лицем Господа Богавашего, начальники колен ваших, старейшины ваши, надзиратели ваши, все Израильтяне,

¹⁰Ви стојите данас сви пред Господом Богом својим, главари од племена ваших, старешине ваше и управитељи ваши, сви људи Израиљци,

¹¹дети ваши, жены ваши и пришельцы твои, находящиеся в стане твоем, от секущего дрова твои до черпающего воду твою,

¹¹Деца ваша, жене ваше, и дошљак који је у вашем логору, и онај који ти дрва сече, и онај који ти воду носи.

¹²чтобы вступить тебе в завет Господа Бога твоего и в клятвенный договор с Ним, который Господь Бог твой сегодня поставляет с тобою,

¹²Да пристанеш на завет Господа Бога свог и на клетву Његову, коју учини с тобом данас Господ Бог твој,

¹³дабы соделать тебя сегодня Его народом, и Ему быть тебе Богом, как Он говорил тебе икак клялся отцам твоим Аврааму, Исааку и Иакову.

¹³Да те данас постави себи за народ и да ти Он буде Бог, као што ти је рекао и као што се заклео оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову.

¹⁴Не с вами только одними я поставляю сей завет и сей клятвенный договор,

¹⁴И не с вама самима чиним овај завет и ову клетву;

¹⁵но как с теми, которые сегодня здесь с нами стоят пред лицем Господа Бога нашего, так и с теми, которых нет здесь с нами сегодня.

¹⁵Него са сваким који данас стоји овде с нама пред Господом Богом нашим, и са сваким који није данас овде с нама.

¹⁶Ибо вы знаете, как мы жили в земле Египетской и как мы проходилипосреди народов, чрез которые вы прошли,

¹⁶Јер ви знате како смо живели у земљи мисирској, и како смо прошли кроз народе кроз које смо прошли.

¹⁷и видели мерзости их и кумиры их, деревянные и каменные, серебряные и золотые, которые у них.

¹⁷И видели сте гадове њихове и идоле њихове од дрвета и од камена, од сребра и од злата, који су код њих.

¹⁸Да не будет между вами мужчины или женщины, или рода или колена, которых сердце уклонилось бы ныне от Господа Бога нашего, чтобы ходить служить богам тех народов; да не будет между вами корня, произращающего яд и полынь,

¹⁸Нека не буде међу вама човека ни жене ни породице ни племена, коме би се срце одвратило данас од Господа Бога нашег, да иде да служи боговима оних народа; нека не буде међу вама корена на коме би растао отров или пелен.

¹⁹такого человека, который, услышав слова проклятия сего, похвалялся бы в сердце своем,говоря: „я буду счастлив, несмотря на то, что буду ходить по произволу сердца моего"; и пропадет таким образом сытый с голодным;

¹⁹И чувши речи ове клетве да се не похвали у срцу свом говорећи: Бићу миран ако идем за оним што у срцу свом смислим, додајући пијанство жеђи.

²⁰не простит Господь такому, но тотчас возгорится гнев Господа и ярость Его на такого человека, и падет на него все проклятие завета сего , написанное всей книге, и изгладит Господь имя его из поднебесной;

²⁰Неће Господ опростити таквоме, него ће се онда распалити гнев Господњи и ревност Његова на таквог човека, и пашће на њ сва клетва која је написана у овој књизи, и истребиће Господ име његово под небом.

²¹и отделит его Господь на погибель от всех колен Израилевых, сообразно со всеми проклятиями завета, написанными в сей книге закона.

²¹И одлучиће га Господ на зло од свих племена Израиљевих по свим клетвама завета написаног у књизи овог закона.

²²И скажет последующий род, дети ваши, которые будут после вас, ичужеземец, который придет из земли дальней, увидев поражение земли сейи болезни, которыми изнурит ее Господь:

²²Тада ће говорити потоњи нараштај, синови ваши који настану иза вас, и дошљак који дође из далеке земље, кад виде зла у земљи овој и болести, које ће Господ пустити на њу,

²³сера и соль, пожарище – вся земля; не засевается и не произращаетона, и не выходит на ней никакой травы, как по истреблении Содома, Гоморры, Адмы и Севоима, которые ниспроверг Господь во гневе Своем и в ярости Своей.

²³Земљу ову опаљену сумпором и сољу, где се не сеје нити шта ниче нити на њој расте каква биљка, као где је пропао Содом и Гомор, Адама и Севојим, које затре Господ у гневу свом и у јарости својој,

²⁴И скажут все народы: за что Господь так поступил с сею землею? какая великая ярость гнева Его!

²⁴Говориће сви народи: Зашто учини ово Господ од ове земље? Каква је то жестина великог гнева?

²⁵И скажут: за то, что они оставили завет Господа Бога отцов своих,который Он поставил с ними, когда вывел их из земли Египетской,

²⁵И одговараће се: Јер оставише завет Господа Бога отаца својих, који учини с њима кад их изведе из земље мисирске.

²⁶и пошли и стали служить иным богам и поклоняться им, богам, которых они не знали и которых Он не назначал им:

²⁶Јер идоше и служише другим боговима и поклањаше им се, боговима којих не знаше и који им ништа не дадоше.

²⁷за то возгорелся гнев Господа на землю сию, и навел Он на нее все проклятия завета , написанные в сей книге;

²⁷Зато се Господ разгневи на ту земљу, и пусти на њу сва проклетства написана у овој књизи.

²⁸и извергнул их Господь из земли их в гневе, ярости и великом негодовании, и поверг их на другую землю, как ныне видим .

²⁸И истреби их Господ Бог из земље њихове у гневу и јарости и љутини великој, и избаци их у другу земљу, као што се види данас.

²⁹Сокрытое принадлежит Господу Богу нашему, а открытое – нам и сынам нашим до века, чтобы мы исполняли все слова закона сего.

²⁹Шта је тајно оно је Господа Бога нашег, а јавно је наше и синова наших довека, да бисмо извршавали све речи овог закона.