¹И пошел Моисей, и говорил слова сии всем сынам Израиля,

¹Потом дође Мојсије и каза ове речи свему Израиљу,

²и сказал им: теперь мне сто двадцать лет, я не могу уже выходить и входить, и Господь сказал мне: „ты не перейдешь Иордан сей";

²И рече им: Мени има данас сто и двадесет година, не могу више одлазити и долазити; а и Господ ми је рекао: Нећеш прећи преко тог Јордана.

³Господь Бог твой Сам пойдет пред тобою; Он истребит народы сии отлица твоего, и ты овладеешь ими; Иисус пойдет пред тобою, как говорилГосподь;

³Господ ће Бог твој ићи пред тобом, и истребиће оне народе испред тебе, и ти ћеш их наследити; Исус ће ићи пред тобом као што је казао Господ.

⁴и поступит Господь с ними так же, как Он поступил с Сигоном и Огом, царями Аморрейскими, и с землею их, которых он истребил;

⁴И учиниће Господ с њима како је учинио са Сионом и Огом, царевима аморејским и са земљом њиховом, те их је истребио.

⁵и предаст их Господь вам, и вы поступите с ними по всем заповедям, какие заповедал я вам;

⁵Зато кад вам их преда Господ учините им сасвим онако како сам вам заповедио.

⁶будьте тверды и мужественны, не бойтесь, и не страшитесь их, ибо Господь Бог твой Сам пойдет с тобою и не отступит от тебяи не оставит тебя.

⁶Будите слободни и храбри, и не бојте их се и не плашите се од њих; јер Господ Бог твој иде с тобом, неће одступити од тебе, нити ће те оставити.

⁷И призвал Моисей Иисуса и пред очами всех Израильтян сказал ему:будь тверд и мужествен, ибо ты войдешь с народом сим в землю, которую Господь клялся отцам его дать ему, и ты разделишь ее на уделы ему;

⁷Потом дозва Мојсије Исуса, и рече му пред свим Израиљем: Буди слободан и храбар; јер ћеш ући с овим народом у земљу за коју се заклео Господ оцима њиховим да ће им је дати, а ти ћеш им је разделити у наследство.

⁸Господь Сам пойдет пред тобою, Сам будет с тобою, не отступит от тебя и не оставит тебя, не бойся и не ужасайся.

⁸Јер Господ који иде пред тобом биће с тобом, неће одступити од тебе, нити ће те оставити, не бој се и не плаши се.

⁹И написал Моисей закон сей, и отдал его священникам, сынам Левииным, носящим ковчег завета Господня, и всем старейшинам сынов Израилевых.

⁹И Мојсије написа овај закон, и даде га свештеницима, синовима Левијевим, који ношаху ковчег завета Господњег, и свим старешинама Израиљевим.

¹⁰И завещал им Моисей и сказал: по прошествии семи лет, в год отпущения, в праздник кущей,

¹⁰И заповеди им Мојсије говорећи: Сваке седме године, у одређено време године опросне, на празник сеница,

¹¹когда весь Израиль придет явиться пред лице Господа Бога твоего наместо, которое изберет Господь , читай сей закон пред всем Израилем вслух его;

¹¹Кад дође сав Израиљ и стане пред Господа Бога свог на месту које изабере, читај овај закон пред свим Израиљем да чују,

¹²собери народ, мужей и жен, и детей, и пришельцев твоих, которые будут в жилищах твоих, чтоб они слушали и учились, и чтобы боялись Господа Бога вашего, истарались исполнять все слова закона сего;

¹²Сабравши народ, људе и жене, децу и дошљаке, који буду у местима твојим, да чују и уче да се боје Господа Бога вашег, и држе и творе све речи овог закона;

¹³и сыны их, которые не знают сего , услышат и научатся бояться Господа Бога вашего во все дни, доколе вы будете жить на земле, в которую вы переходите заИордан, чтоб овладеть ею.

¹³И синови њихови, који још не знају, нека чују и уче бојати се Господа Бога вашег, докле сте год живи на земљи у коју идете преко Јордана да је наследите.

¹⁴И сказал Господь Моисею: вот, дни твои приблизились к смерти; призови Иисуса и станьте у скинии собрания, и Я дам ему наставления. И пришел Моисей и Иисус, и стали у скинии собрания.

¹⁴А Господ рече Мојсију: Ево, приближи се време да умреш. Дозови Исуса и станите обојица у шатору од састанка, да му дам заповести. И отиде Мојсије и Исус, и стадоше у шатору од састанка.

¹⁵И явился Господь в скинии в столпе облачном, и стал столп облачный у входа скинии.

¹⁵И јави се Господ у шатору у ступу од облака, и стајаше ступ од облака над вратима од шатора.

¹⁶И сказал Господь Моисею: вот, ты почиешь с отцами твоими, и станет народ сей блудно ходить вслед чужих богов той земли, в которую он вступает, и оставит Меня, и нарушит завет Мой,который Я поставил с ним;

¹⁶И рече Господ Мојсију: Ево, ти ћеш починути с оцима својим; а народ овај уставши чиниће прељубу за туђим боговима оне земље у коју иде, и оставиће ме и поквариће завет мој, који учиних с њима.

¹⁷и возгорится гнев Мой на него в тот день, и Я оставлю их и сокроюлице Мое от них, и он истреблен будет, и постигнут его многие бедствия и скорби, и скажет он в тот день: „не потому ли постигли меня сии бедствия, чтонет Бога моего среди меня?"

¹⁷И онда ће се распалити мој гнев на њих, и оставићу их, и сакрићу лице своје од њих; они ће се прождрети, и снаћи ће их зла многа и невоље; и онда ће рећи: Да ме не снађоше ова зла зато што Бог мој није посред мене?

¹⁸и Я сокрою лице Мое от него в тот день за все беззакония его, которые он сделает, обратившись к иным богам.

¹⁸А ја ћу онда сасвим сакрити лице своје за сва зла која учинише обративши се к другим боговима.

¹⁹Итак напишите себе слова песни сей, и научи ей сынов Израилевых, и вложи ее в уста их, чтобы песнь сия была Мне свидетельством на сынов Израилевых;

¹⁹Зато сад напишите себи ову песму, и научи је синове Израиљеве; метни им је у уста да ми та песма буде сведок на синове израиљеве.

²⁰ибо Я введу их в землю, как Я клялся отцам их, где течет молоко и мед, и они будут есть и насыщаться, и утучнеют, и обратятся к иным богам, и будут служить им, а Меня отвергнут и нарушат завет Мой.

²⁰Јер ћу га одвести у земљу за коју сам се заклео оцима његовим, у којој тече млеко и мед; онде ће јести и наситиће се и угојиће се, па ће се онда обратити к другим боговима и њима ће служити, а за мене неће марити, и поквариће завет мој.

²¹и когда постигнут их многие бедствия и скорби, тогда песнь сия будет против них свидетельством, ибо она не выйдет из уст потомства их. Я знаю мысли их, которые они имеют ныне, прежде нежели Я ввел их в землю, о которой Я клялся.

²¹А кад га снађу зла многа и невоље, онда ће та песма сведочити на њих; јер се неће заборавити нити ће је нестати из уста семена њиховог. Јер знам мисли њихове и шта ће још данас чинити, пре него их уведем у земљу за коју сам се заклео.

²²И написал Моисей песнь сию в тот день и научил ей сынов Израилевых.

²²И написа Мојсије ту песму онај дан, и научи синове Израиљеве.

²³И заповедал Господь Иисусу, сыну Навину, и сказал ему : будь тверд и мужествен, ибо ты введешь сынов Израилевых в землю, о которой Я клялся им, и Я буду с тобою.

²³И Господ даде заповести Исусу Навином говорећи: Буди слободан и храбар, јер ћеш ти увести синове Израиљеве у земљу за коју сам им се заклео и ја ћу бити с тобом.

²⁴Когда Моисей вписал в книгу все слова закона сего до конца,

²⁴И кад написа речи овог закона у књигу, све до краја,

²⁵тогда Моисей повелел левитам, носящим ковчег завета Господня, сказав:

²⁵Заповеди Мојсије Левитима, који ношаху ковчег завета Господњег, говорећи:

²⁶возьмите сию книгу закона и положите ее одесную ковчега завета Господа Бога вашего, и она там будет свидетельством против тебя;

²⁶Узмите ову књигу закона и метните је покрај ковчега завета Господа Бога свог, да буде онде сведок на вас.

²⁷ибо я знаю упорство твое и жестоковыйность твою: вот и теперь, когда я живу с вами ныне, вы упорны пред Господом; не тем ли более по смерти моей?

²⁷Јер знам непокорност твоју и тврди врат твој. Ето, докле сам још жив с вама, до данас, бејасте непокорни Господу; а камоли кад ја умрем?

²⁸соберите ко мне всех старейшин колен ваших и надзирателей ваших, и я скажу вслух их слова сии и призову во свидетельство на них небо иземлю;

²⁸Скупите мени све старешине од племена својих и управитеље своје да им кажем да чују ове речи, и да им засведочим небом и земљом.

²⁹ибо я знаю, что по смерти моей вы развратитесь и уклонитесь от пути, который я завещал вам, и в последствие времени постигнут вас бедствия за то, что вы будете делать зло пред очами Господа, раздражая Его делами рук своих.

²⁹Јер знам да ћете се по смрти мојој покварити, и заћи с пута који вам заповедих; и зато ће вас задесити ово зло најпосле, кад станете чинити што је зло пред Господом гневећи Га делом руку својих.

³⁰И изрек Моисей вслух всего собрания Израильтян слова песни сей доконца:

³⁰И изговори Мојсије да чује сав збор Израиљев речи ове песме до краја.