¹В ту ночь Господь отнял сон от царя, и он велел принести памятную книгу дневных записей; и читали их пред царем,

¹Ону ноћ не могаше цар спавати, и заповеди те му донесоше књигу од знаменитих догађаја, дневнике, те је читаше цару.

²и найдено записанным там , как донес Мардохей на Гавафу Ифарру, двух евнухов царских, оберегавших порог, которые замышляли наложить руку на царя Артаксеркса.

²И нађе се записано како је Мардохеј проказао за Вихтана и Тереса, два дворанина, који чуваху стражу на прагу, да гледају да дигну руке на цара Асвира.

³И сказал царь: какая дана почесть и отличие Мардохею за это? Исказали отроки царя, служившие при нем: ничего не сделано ему.

³Тада рече цар: Каква је част и како је добро учињено Мардохеју за то? А момци цареви, слуге његове, рекоше: Није му учињено ништа.

⁴И сказал царь: кто на дворе? Аман же пришел тогда на внешний двор царского дома поговорить с царем, чтобы повесили Мардохея надереве, которое он приготовил для него.

⁴А цар рече: Ко је у трему? А Аман беше дошао у спољашњи трем двора царевог да каже цару да се обеси Мардохеј на вешала која му је приправио.

⁵И сказали отроки царю: вот, Аман стоит на дворе. И сказал царь: пусть войдет.

⁵А момци цареви рекоше му: Гле, Аман стоји у трему. А цар рече: Нека дође.

⁶И вошел Аман. И сказал ему царь: что сделать бы тому человеку, которого царь хочет отличить почестью? Аман подумал в сердце своем: кому другому захочет царь оказать почесть, кроме меня?

⁶И Аман дође, а цар му рече: Шта треба учинити човеку ког цар хоће да прослави? А Аман рече у себи: Кога би цар хтео прославити ако не мене?

⁷И сказал Аман царю: тому человеку, которого царь хочет отличитьпочестью,

⁷И рече Аман цару: Кога цар хоће да прослави,

⁸пусть принесут одеяние царское, в которое одевается царь, и приведут коня, на котором ездит царь, возложат царский венец на голову его,

⁸Треба донети царско одело које цар носи, и довести коња на коме цар јаше, и метнути му на главу венац царски;

⁹и пусть подадут одеяние и коня в руки одному из первых князейцарских, – и облекут того человека, которого царь хочет отличить почестью, и выведут его на коне на городскую площадь, и провозгласят пред ним: так делается тому человеку, которого царь хочет отличить почестью!

⁹И одело и коња треба дати коме између највећих кнезова царевих да обуку човека оног ког цар хоће да прослави, па да га проведу на коњу по улицама градским и вичу пред њим: Овако бива човеку кога цар хоће да прослави.

¹⁰И сказал царь Аману: тотчас же возьми одеяниеи коня, как ты сказал, и сделай это Мардохею Иудеянину, сидящему уцарских ворот; ничего не опусти из всего, что ты говорил.

¹⁰Тада рече цар Аману: Брже узми одело и коња као што рече, и учини тако Мардохеју, Јудејцу који седи на вратима царевим; немој изоставити ништа што си рекао.

¹¹И взял Аман одеяние и коня и облек Мардохея, и вывел его на коне на городскую площадь и провозгласил пред ним: так делается тому человеку, которого царь хочет отличитьпочестью!

¹¹И узе Аман одело и коња, и обуче Мардохеја и проведе га на коњу по улицама градским вичући пред њим: Овако бива човеку кога цар хоће да прослави.

¹²И возвратился Мардохей к царским воротам. Аман же поспешил в дом свой, печальный и закрыв голову.

¹²Потом се врати Мардохеј на врата царева, а Аман брже отиде кући својој жалостан и покривене главе.

¹³И пересказал Аман Зереши, жене своей, и всем друзьям своим все, что случилось с ним. И сказали ему мудрецы его и Зерешь, жена его: если из племени ИудеевМардохей, из-за которого ты начал падать, то не пересилишь его, а наверно падешь пред ним.

¹³И приповеди Аман Сереси, жени својој и свим пријатељима својим све што му се догоди. Тада му рекоше мудраци његови и Сереса жена његова: Кад је од јудејског семена Мардохеј пред којим си почео падати, нећеш му одолети, него ћеш пасти пред њим.

¹⁴Они еще разговаривали с ним, как пришли евнухи царя и стали торопить Амана идти на пир, который приготовила Есфирь.

¹⁴И док они још говораху с њим, дођоше дворани цареви и брже одведоше Амана на обед који зготови Јестира.