¹В двенадцатый месяц, то есть в месяц Адар, в тринадцатый деньего, в который пришло время исполниться повелению царя и указу его, в тот день, когданадеялись неприятели Иудеев взять власть над ними, а вышло наоборот, что сами Иудеи взяли власть над врагами своими, –

¹И тако дванаестог месеца, а то је месец Адар, тринаестог дана, кад дође да се изврши реч царева и заповест његова, истог дана кад се непријатељи јудејски надаху да ће овладати њима, преокрену се, те Јудејци овладаше својим ненавидницима.

²собрались Иудеи в городах своих по всем областям царя Артаксеркса, чтобы наложить руку на зложелателей своих; и никто не мог устоять пред лицем их, потому чтострах пред ними напал на все народы.

²Скупише се Јудејци у својим градовима по свим земљама цара Асвира да дигну руке на оне који им тражаху зло; и нико не могаше стајати пред њима; јер страх од њих попаде све народе.

³И все князья в областях и сатрапы, и областеначальники, и исполнители дел царских поддерживали Иудеев, потому что напал на них страх пред Мардохеем.

³И сви кнезови земаљски, намесници и управитељи и који оправљаху послове цареве, подупираху Јудејце, јер их попаде страх од Мардохеја.

⁴Ибо велик был Мардохей в доме у царя, и слава о нем ходила по всем областям, так как сей человек, Мардохей, поднимался выше и выше.

⁴Јер велик беше Мардохеј у дому царевом, и слава његова пролажаше све земље, јер тај човек, Мардохеј биваше све већи.

⁵И избивали Иудеи всех врагов своих, побивая мечом, умерщвляя иистребляя, и поступали с неприятелями своими по своей воле.

⁵И тако побише Јудејци све непријатеље своје мачем и потрше и истребише, и учинише шта хтеше од ненавидника својих.

⁶В Сузах, городе престольном, умертвили Иудеи и погубили пятьсот человек;

⁶И у Сусану, царском граду, убише Јудејци и истребише пет стотина људи.

⁷и Паршандафу и Далфона и Асфафу,

⁷И Фарсандату и Далфона и Аспату,

⁸и Порафу и Адалью и Аридафу,

⁸И Порату и Адалију и Аридату,

⁹и Пармашфу и Арисая и Аридая и Ваиезафу, –

⁹И Фармасту и Арисаја и Арилаја и Вајезату,

¹⁰десятерых сыновей Амана, сына Амадафа, врага Иудеев, умертвили они, а на грабеж не простерли руки своей.

¹⁰Десет синова Амана, сина Амедатиног непријатеља јудејског побише, али на плен не дигоше руке своје,

¹¹В тот же день донесли царю о числе умерщвленных в Сузах, престольном городе.

¹¹У онај дан, кад јавише цару број побијених у Сусану царском граду,

¹²И сказал царь царице Есфири: в Сузах, городе престольном, умертвили Иудеи и погубили пятьсот человек и десятерых сыновей Амана; что же сделали они в прочих областях царя? Какое желаниетвое? и оно будет удовлетворено. И какая еще просьба твоя? она будет исполнена.

¹²Рече цар Јестири царици: У Сусану царском граду побише и потрше Јудејци пет стотина људи и десет синова Аманових, а шта су учинили по осталим земљама царевим? Шта желиш? Даће ти се; и шта још молиш? Биће.

¹³И сказала Есфирь: если царю благоугодно, то пусть бы позволено было Иудеям, которые в Сузах, делать то же и завтра, что сегодня, и десятерых сыновей Амановых пусть бы повесили на дереве.

¹³А Јестира рече: Ако је угодно цару, да се допусти Јудејцима у Сусану и сутра да учине по данашњој наредби и десет синова Аманових да обесе на вешала.

¹⁴И приказал царь сделать так; и дан на это указ в Сузах, и десятерых сыновей Амановых повесили.

¹⁴И заповеди цар да буде тако. И оглашена би заповест у Сусану, и обесише десет синова Аманових.

¹⁵И собрались Иудеи, которые в Сузах, также и в четырнадцатый день месяца Адара и умертвили в Сузах триста человек, а на грабеж не простерли руки своей.

¹⁵И Јудејци који беху у Сусану скупивши се и четрнаестог дана месеца Адара побише у Сусану три стотине људи, али на плен не дигоше руке своје.

¹⁶И прочие Иудеи, находившиеся в царских областях, собрались, чтобы стать на защиту жизни своей и быть покойными от врагов своих, и умертвили из неприятелей своих семьдесят пять тысяч, а на грабеж не простерли руки своей.

¹⁶А остали Јудејци који беху по земљама царевим скупише се да бране живот свој и да се смире од непријатеља својих; и побише седамдесет и пет хиљада ненавидника својих; али на плен не дигоше руке своје.

¹⁷Это было в тринадцатый день месяца Адара; а в четырнадцатый день сего же месяцаони успокоились и сделали его днем пиршества и веселья.

¹⁷То би тринаестог дана месеца Адара; а четрнаестог починуше, и празноваше тај дан гостећи се и веселећи се.

¹⁸Иудеи же, которые в Сузах, собирались в тринадцатый день его и в четырнадцатый день его, а в пятнадцатый день его успокоились и сделали его днем пиршества и веселья.

¹⁸А Јудејци који беху у Сусану скупише се тринаестог и четрнаестог дана истог месеца, а починуше петнаестог, и празноваше тај дан гостећи се и веселећи се.

¹⁹Поэтому Иудеи сельские, живущие в селениях открытых, проводятчетырнадцатый день месяца Адара в веселье и пиршестве, как день праздничный, посылая подарки друг ко другу.

¹⁹Зато Јудејци сељани, који живе по местима неограђеним, празнују четрнаести дан месеца Адара веселећи се и гостећи се и благујући, и шаљући делове један другом.

²⁰И описал Мардохей эти происшествия и послал письма ко всем Иудеям, которые в областях царя Артаксеркса, к близким и к дальним,

²⁰Јер Мардохеј написа ово, и разасла књиге свим Јудејцима који беху по свим земљама цара Асвира, близу и далеко,

²¹о том , чтобы они установили каждогодно празднование у себя четырнадцатого дня месяца Адара и пятнадцатого дня его,

²¹Наређујући им да празнују дан четрнаести месеца Адара и петнаести дан истог месеца сваке године;

²²как таких дней, в которые Иудеи сделались покойны от врагов своих, и как такого месяца, в который превратилась у них печаль в радость, и сетование –в день праздничный, – чтобы сделали их днями пиршества и веселья, посылая подарки друг другу и подаяния бедным.

²²Према данима у које се смирише Јудејци од непријатеља својих и према месецу кад им се претвори жалост у радост и туга у весеље, да те дане празнују гостећи се и веселећи се и шаљући делове један другом, и сиромасима дарове.

²³И приняли Иудеи то, что уже сами начали делать, и о чем Мардохейнаписал к ним,

²³И примише сви Јудејци да чине шта су почели и шта им писа Мардохеј.

²⁴как Аман, сын Амадафа, Вугеянин, враг всех Иудеев, думал погубить Иудеев и бросал пур, жребий , об истреблении и погублении их,

²⁴Јер Аман, син Амедатин Агагеј непријатељ свих Јудејаца намисли за Јудејце да их истреби, и баци Фур, то јест жреб, да их потре и истреби.

²⁵и как Есфирь дошла до царя, и как царь приказал новым письмом, чтобы злой замысл Амана, который он задумал на Иудеев, обратился на голову его, и чтобы повесили его и сыновей его на дереве.

²⁵Али кад Јестира изиђе пред цара, он заповеди књигом, те се зла мисао његова коју смисли на Јудејце обрати на његову главу, и обесише њега и синове његове на вешала.

²⁶Потому и назвали эти дни Пурим, от имени: пур. Поэтому, согласно со всеми словамисего письма и с тем, что сами видели и до чего доходило у них,

²⁶Зато прозваше те дане Фурим од имена Фур; и ради својих речи те књиге и ради оног што видеше, тако и ради оног што им се догоди,

²⁷постановили Иудеи и приняли на себя и на детей своих и на всех, присоединяющихся к ним, неотменно, чтобы праздновать эти два дня, по предписанному о них и в свое для них время, каждый год;

²⁷Поставише Јудејци и примише на се и на семе своје и на све који се удруже с њима да је непроменљиво да славе та два дана као што је написано за њих и на време које је за њих одређено, сваке године,

²⁸и чтобы дни эти были памятны и празднуемы во все роды в каждом племени, в каждой области и в каждом городе; и чтобы дни эти Пурим не отменялись у Иудеев, и память о них не исчезла у детей их.

²⁸И да се ти дани спомињу и славе у сваком нараштају, у свакој породици, у свакој земљи и у сваком граду; и ти дани Фурим да не престану међу Јудејцима и спомен њихов да не погине у семену њиховом.

²⁹Написала также царица Есфирь, дочь Абихаила, и Мардохей Иудеянин,со всею настойчивостью, чтобы исполняли это новое письмо о Пуриме;

²⁹И писа царица Јестира, кћи Авихаилова и Мардохеј Јудејац сваком тврђом потврђујући књигу за Фурим други пут.

³⁰и послали письма ко всем Иудеям в сто двадцать семь областейцарства Артаксерксова со словами мира и правды,

³⁰И разасла књигу свим Јудејцима у сто и двадесет и седам земаља цара Асвира и речима љубазним и истинитим,

³¹чтобы они твердо наблюдали эти дни Пурим в свое время, какое уставил о них Мардохей Иудеянин и царица Есфирь, и как они сами назначали их для себя и для детей своих в дни пощения и воплей.

³¹Да тврдо држе дане Фурим на време као што им је поставио Мардохеј Јудејац и царица Јестира и као што сами поставише себи и семену свом за спомен посту њиховом и викању њиховом.

³²Так повеление Есфири подтвердило это слово о Пуриме, и оно вписано в книгу.

³²Тако заповест Јестирина потврди уредбу за Фурим, и би записано у књигу.