¹А ты подними плач о князьях Израиля

¹А ти наричи за кнезовима Израиљевим;

²и скажи: что за львица мать твоя? расположилась среди львов, междумолодыми львами растила львенков своих.

²И реци: Шта беше мати твоја? Лавица; међу лавовима лежаше, млад своју међу лавовима храњаше.

³И вскормила одного из львенков своих; он сделался молодым львом и научился ловить добычу, ел людей.

³И отхрани једно младо своје, и поста лавић, и научив се ловити ждераше људе.

⁴И услышали о нем народы; он пойман был в яму их, и в цепях отвели его в землю Египетскую.

⁴И чуше народи за њ; ухвати се у јаму њихову, и одведоше га у веригама у земљу мисирску.

⁵И когда, пождав, увидела она, что надежда ее пропала, тогда взяла другого из львенков своих и сделала его молодым львом.

⁵А она кад виде где се надала, али јој нада пропаде, узе једно младо своје, и учини од њега лавића.

⁶И, сделавшись молодым львом, он стал ходить между львами и научился ловить добычу, ел людей

⁶И он идући међу лавовима поста лавић, и научи се ловити и ждераше људе.

⁷и осквернял вдов их и города их опустошал; и опустела земля и все селения ее от рыкания его.

⁷И позна дворе њихове, и пустошаше градове њихове тако да опусте земља и шта је у њој од рике његове.

⁸Тогда восстали на него народы из окрестных областей и раскинули на него сеть свою; он пойман был в яму их.

⁸И усташе на њ народи из околних земаља, и разапеше му мрежу своју, и ухвати се у јаму њихову.

⁹И посадили его в клетку на цепи и отвели его к царю Вавилонскому;отвели его в крепость, чтобы не слышен уже был голос егона горах Израилевых.

⁹И метнуше га у крлетку у веригама, и одведоше га цару вавилонском, и метнуше га у град да му се више не чује глас по горама Израиљевим.

¹⁰Твоя мать была, как виноградная лоза, посаженная у воды; плодовита и ветвиста была она от обилия воды.

¹⁰Док беше миран, мати твоја беше као винова лоза, посађена крај воде, родна и граната беше од многе воде.

¹¹И были у нее ветви крепкие для скипетров властителей, и высоко поднялся ствол ее между густыми ветвями; и выдавалась она высотою своею со множеством ветвей своих.

¹¹И беху на њој јаки прутови за палицу владалачку, и растом својим узвиси се изнад густих грана, и би наочита висином својом, мноштвом грана својих.

¹²Но во гневе вырвана, брошена на землю, и восточный ветер иссушил плод ее; отторжены и иссохли крепкие ветви ее, огонь пожрал их.

¹²Али би ишчупана у гневу и на земљу бачена, и устока осуши род њен; поломише се и посушише се јаки прутови њени; огањ их прождре.

¹³А теперь она пересажена в пустыню, в землю сухую и жаждущую.

¹³А сада је посађена у пустињи, у земљи сувој и безводној.

¹⁴И вышел огонь из ствола ветвей ее, пожрал плоды ее и не осталось наней ветвей крепких для скипетра властителя. Это плачевная песнь, и останетсядля плача.

¹⁴И изађе огањ из прута грана њених и прождре род њен да нема на њој прута јаког за палицу владалачку. То је нарицање, и биће нарицање.