¹И было ко мне слово Господне:

¹Опет ми дође реч Господња говорећи:

²и ты, сын человеческий, хочешь ли судить, судить город кровей?выскажи ему все мерзости его.

²А ти, сине човечји, хоћеш ли судити, хоћеш ли судити граду крвничком? И хоћеш ли му показати све гадове његове?

³И скажи: так говорит Господь Бог: о, город, проливающий кровь среди себя, чтобы наступило время твое, и делающий у себя идолов, чтобы осквернять себя!

³Реци: Овако вели Господ Господ: иде време граду који пролива крв у себи и гради гадне богове себи да се скврни.

⁴Кровью, которую ты пролил, ты сделал себя виновным, иидолами, каких ты наделал, ты осквернил себя, и приблизил дни твои и достиг годины твоей. За это отдам тебя на посмеяние народам, на поругание всем землям.

⁴Скривио си крвљу коју си пролио, и оскврнио си се о гадне богове своје које си начинио; и учинио си те се приближише дани твоји, и дошао си до година својих; зато ћу учинити од тебе руг међу народима и подсмех по свим земљама;

⁵Близкие и далекие от тебя будут ругаться над тобою, осквернившим имя твое, прославившимся буйством.

⁵Које су близу тебе и које су далеко подсмеваће ти се, гадни именом, велики сметњом!

⁶Вот, начальствующие у Израиля, каждый по мере сил своих, были у тебя, чтобы проливать кровь.

⁶Гле, кнезови Израиљеви у теби дадоше се да проливају крв сваки свом силом својом.

⁷У тебя отца и мать злословят, пришельцу делают обиду среди тебя, сироту и вдову притесняют у тебя.

⁷Оца и матер презиру у теби, чине криво иностранцу усред тебе, сироти и удовици чине насиље у теби;

⁸Святынь Моих ты не уважаешь и субботы Мои нарушаешь.

⁸Свете ствари моје презиреш, и суботе моје скврниш.

⁹Клеветники находятся в тебе, чтобы проливать кровь, и на горах едяту тебя идоложертвенное , среди тебя производят гнусность.

⁹У теби су опадачи да проливају крв, и на горама једу у теби, грдила чине усред тебе.

¹⁰Наготу отца открывают у тебя, жену во время очищения нечистот ее насилуют у тебя.

¹⁰Голотињу очеву откривају у теби, лежу у теби са женом за нечистоте њене.

¹¹Иной делает мерзость с женою ближнего своего, иной оскверняет сноху свою, иной насилует сестру свою, дочь отца своего.

¹¹И један чини гад са женом ближњег свог; а други скврни снаху своју грдилом; а други силује сестру своју, кћер оца свог, у теби.

¹²Взятки берут у тебя, чтобы проливать кровь; ты берешь рост и лихву и насилием вымогаешь корысть у ближнего твоего, а Менязабыл, говорит Господь Бог.

¹²Мито примају у теби да проливају крв; ујам и придавак узимаш, и тражиш добитак од ближњих својих преваром, а мене си заборавио, говори Господ Господ.

¹³И вот, Я всплеснул руками Моими о корыстолюбии твоем, какое обнаруживается у тебя, и о кровопролитии, которое совершается среди тебя.

¹³Зато, ево, пљескам рукама својим ради твог неправедног добитка, који добијаш, и ради крви што је у теби.

¹⁴Устоит ли сердце твое, будут ли тверды руки твои в те дни, в которые буду действовать против тебя? Я, Господь, сказал и сделаю.

¹⁴Хоће ли се одржати срце твоје, или руке твоје хоће ли бити јаке у оне дане кад станем радити с тобом? Ја Господ рекох, и учинићу.

¹⁵И рассею тебя по народам, и развею тебя по землям, и положу конец мерзостям твоим среди тебя.

¹⁵Јер ћу те расејати по народима и разасути по земљама, и истребићу нечистоту твоју из тебе.

¹⁶И сделаешь сам себя презренным перед глазами народов, и узнаешь, что Я Господь.

¹⁶И бићеш скврнаван собом пред народима, и познаћеш да сам ја Господ.

¹⁷И было ко мне слово Господне:

¹⁷Потом дође ми реч Господња говорећи:

¹⁸сын человеческий! дом Израилев сделался у Меня изгарью; все они – олово, медь и железо и свинец в горниле, сделались, как изгарь серебра.

¹⁸Сине човечји, дом Израиљев поста ми дрождина; сви су бронза и коситер и гвожђе и олово у пећи; дрождина од сребра посташе.

¹⁹Посему так говорит Господь Бог: так как все вы сделались изгарью, за то вот, Я соберувас в Иерусалим.

¹⁹Зато овако вели Господ Господ: Што сви ви постасте дрождина, зато, ево, ја ћу вас скупити у Јерусалим.

²⁰Как в горнило кладут вместе серебро, и медь, и железо, и свинец, и олово, чтобы раздуть на них огонь и расплавить; так Я во гневе Моем и в ярости Моей соберу, и положу, и расплавлю вас.

²⁰Како се скупља сребро и бронза и гвожђе и олово и коситер усред пећи, те се распали огањ око њега да се истопи, тако ћу вас скупити гневом својим и јарошћу, и сложивши растопићу вас.

²¹Соберу вас и дохну на вас огнем негодования Моего, и расплавитесьсреди него.

²¹Да, скупићу вас, и распалићу око вас огањ гнева свог, и истопићете се усред њега.

²²Как серебро расплавляется в горниле, так расплавитесь и вы среди него, и узнаете, что Я, Господь, излил ярость Мою на вас.

²²Како се топи сребро у пећи, тако ћете се ви истопити у њему, и познаћете да сам ја Господ излио гнев свој на вас.

²³И было ко мне слово Господне:

²³Опет ми дође реч Господња говорећи:

²⁴сын человеческий! скажи ему: ты – земля неочищенная, не орошаемая дождем в день гнева!

²⁴Сине човечји, кажи јој: Ти си земља која се ниси очистила; неће пасти на те дажд у дан гнева.

²⁵Заговор пророков ее среди нее – как лев рыкающий, терзающий добычу; съедают души, обирают имущество и драгоценности, и умножают число вдов.

²⁵Пророци њени сложише се у њој, као лав су, који риче и граби плен, ждеру душе, отимају благо и драгоцене ствари, умножавају удовице усред ње.

²⁶Священники ее нарушают закон Мой и оскверняют святыни Мои, не отделяют святаго от несвятаго и не указывают различия между чистым и нечистым, и от суббот Моихони закрыли глаза свои, и Я уничижен у них.

²⁶Свештеници њени преступају закон мој и скврне моје свете ствари, не разликују свето од оскврњеног, и нечисто од чистог не распознају, крију очи своје од субота мојих, и бивам оскврњен међу њима.

²⁷Князья у нее как волки, похищающие добычу; проливают кровь, губят души, чтобы приобрести корысть.

²⁷Кнезови су њени усред ње као вуци, који грабе плен, проливајући крв, губећи душе срамотног добитка ради.

²⁸А пророки ее все замазывают грязью, видят пустое и предсказываютим ложное, говоря: „так говорит Господь Бог", тогда как не говорил Господь.

²⁸И пророци њени мажу је неваљалим кречем, виђају таштину и гатају им лаж говорећи: Тако рече Господ Господ; а Господ не рече.

²⁹А в народе угнетают друг друга, грабят и притесняют бедного и нищего, и пришельца угнетают несправедливо.

²⁹Народ земаљски вара и отима, и сиромаху и убогоме чини насиље, и дошљаку чини криво.

³⁰Искал Я у них человека, который поставил бы стену и стал бы предо Мною в проломе за сию землю, чтобы Я не погубил ее, но не нашел.

³⁰И тражих међу њима који би оправио ограду и стао на пролому преда ме за ту земљу, да је не затрем; али не нађох никога.

³¹Итак изолью на них негодование Мое, огнем ярости Моей истреблю их, поведение их обращу им на голову, говорит Господь Бог.

³¹Зато ћу излити на њих гнев свој, огњем јарости своје истребићу их, пут њихов обратићу им на главу, говори Господ Господ.