¹И было ко мне слово Господне в девятом году, в десятом месяце, в десятый день месяца:

¹Потом године девете, десетог месеца, десетог дана, дође ми реч Господња говорећи:

²сын человеческий! запиши себе имя этого дня, этого самого дня: вэтот самый день царь Вавилонский подступит к Иерусалиму.

²Сине човечји, запиши име овог дана, овог истог дана; у тај дан дође цар вавилонски на Јерусалим.

³И произнеси на мятежный дом притчу, и скажи им: так говорит Господь Бог: поставь котел, поставь и налей в него воды;

³И кажи причу том дому одметничком, и реци им: Овако вели Господ Господ: пристави лонац, пристави, и налиј у њ воде.

⁴сложи в него куски мяса, все лучшие куски, бедра иплеча, и наполни отборными костями;

⁴Сложи у њ делове, све добре делове, стегно и плеће, и напуни га најбољих костију.

⁵отборных овец возьми, и разожги под ним кости, и кипяти до того, чтобы и кости разварились в нем.

⁵Узми најбоље из стада, и наложи кости испод њега, и узвари добро да се и кости раскувају у њему.

⁶Посему так говорит Господь Бог: горе городу кровей! горе котлу, вкотором есть накипь и с которого накипь его не сходит! кусок за куском его выбрасывайтеиз него, не выбирая по жребию.

⁶Јер овако вели Господ Господ: Тешко граду крвничком, лонцу, на коме стоји загорел, с ког неће да сиђе загорел; повади део по део; жреб да се не баци за њ.

⁷Ибо кровь его среди него; он оставил ее на голой скале; не на землю проливал ее, где она могла бы покрыться пылью.

⁷Јер је крв његова усред њега; на го камен метну је, не проли је на земљу да се покрије прахом.

⁸Чтобы возбудить гнев для совершения мщения, Я оставил кровь его на голой скале, чтобы она не скрылась.

⁸Распаливши гнев да учиним освету, метнућу крв његову на го камен да се не покрије.

⁹Посему так говорит Господь Бог: горе городу кровей! и Я разложу большой костер.

⁹Зато овако говори Господ Господ: Тешко граду крвничком! И ја ћу наложити велик огањ.

¹⁰Прибавь дров, разведи огонь, вывари мясо; пустьвсе сгустится, и кости перегорят.

¹⁰Нанеси дрва, и распали огањ, нека се страши месо, зачини корењем, и кости нека изгоре.

¹¹И когда котел будет пуст, поставь его на уголья, чтобы он разгорелся, и чтобы медьего раскалилась, и расплавилась в нем нечистота его, и вся накипь его исчезла.

¹¹Метни га празног на живо угљевље да се угреје и изгори бронза његова и да се стопи у њему нечистота његова и да нестане загорели његове.

¹²Труд будет тяжелый; но большая накипь его не сойдет с него; и в огне останется на нем накипь его.

¹²Лажима досадио ми је; зато неће изаћи из њега многа загорел његова; у огањ ће загорел његова.

¹³В нечистоте твоей такая мерзость, что, сколько Я ни чищу тебя, ты все нечист; от нечистоты твоей ты и впредь не очистишься, доколе ярости Моей Я не утолю над тобою.

¹³У нечистоти је твојој грдило твоје; јер сам те чистио, али се ти не очисти; нећеш се више чистити од нечистоте своје, докле не намирим гнев свој над тобом.

¹⁴Я Господь, Я говорю: это придет и Я сделаю; не отменю и не пощажу, и не помилую. По путям твоим и по делам твоим будут судить тебя, говорит Господь Бог.

¹⁴Ја Господ говорих; доћи ће, и извршићу; нећу одустати нити ћу жалити нити ћу се раскајати, по путевима твојим и по делима твојим судиће ти, говори Господ Господ.

¹⁵И было ко мне слово Господне:

¹⁵Опет ми дође реч Господња говорећи:

¹⁶сын человеческий! вот, Я возьму у тебя язвою утеху очей твоих; но ты не сетуй и не плачь, и слезы да не выступают у тебя;

¹⁶Сине човечји, ево ја ћу ти узети жељу очију твојих злом, али не тужи ни плачи, нити суза рони.

¹⁷вздыхай в безмолвии, плача по умершим не совершай; но обвязывай себя повязкою и обувай ноги твои в обувь твою, и бороды не закрывай, и хлеба от чужих не ешь.

¹⁷Немој уздисати, не жали како бива за мртвим, метни капу на главу, и обућу своју обуј на ноге, и уста својих немој покрити и хлеба ничијег не једи.

¹⁸И после того, как говорил я поутру слово к народу, вечером умерла жена моя, и на другой день я сделал так, как повелено было мне.

¹⁸И говорих ујутру народу, а увече ми умре жена; и сутрадан учиних како ми беше заповеђено.

¹⁹И сказал мне народ: не скажешь ли нам, какое для нас значение в том, что ты делаешь?

¹⁹И рече ми народ: Хоћеш ли нам казати шта нам је то што радиш?

²⁰И сказал я им: ко мне было слово Господне:

²⁰И одговорих им: Дође ми реч Господња говорећи:

²¹скажи дому Израилеву: так говорит Господь Бог: вот, Я отдам на поругание святилище Мое, опору силы вашей, утеху очей ваших и отраду души вашей, а сыновья ваши и дочери ваши, которых вы оставили, падут от меча.

²¹Реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: ево, ја ћу оскврнити светињу своју, величанство силе ваше, жељу очију ваших и шта је мило души вашој; и синови ће ваши и кћери ваше које остависте пасти од мача.

²²И вы будете делать то же, что делал я; бороды небудете закрывать, и хлеба от чужих не будете есть;

²²И чинићете како ја чиним: уста нећете покрити и хлеба ничијег нећете јести;

²³и повязки ваши будут на головах ваших, и обувь ваша на ногах ваших; не будете сетовать и плакать, но будете истаявать от грехов ваших и воздыхать друг перед другом.

²³И капе ће вам бити на главама и обућа на ногама; нећете тужити ни плакати, него ћете са безакоња својих чилети и уздисаћете један с другим.

²⁴И будет для вас Иезекииль знамением: все, что он делал, и вы будете делать; и когда это сбудется, узнаете, что Я Господь Бог.

²⁴И Језекиљ ће вам бити знак: чинићете све што он чини; кад то дође, познаћете да сам ја Господ Господ.

²⁵А что до тебя, сын человеческий, то в тот день, когда Я возьму у них украшение славы их, утеху очей их и отраду души их, сыновей их и дочерей их, –

²⁵А ти, сине човечји, у онај дан кад им узмем силу њихову, радост славе њихове, жељу очију њихових и за чим тежи душа њихова, синове њихове и кћери њихове,

²⁶в тот день придет к тебе спасшийся оттуда , чтобы подать вестьв уши твои.

²⁶У тај дан ко побегне, неће ли доћи к теби да ти донесе глас?

²⁷В тот день при этом спасшемся откроются уста твои, и ты будешь говорить, и не останешься уже безмолвным, и будешь знамением для них,и узнают, что Я Господь.

²⁷У тај ће се дан отворити уста твоја према оном ко побегне, и говорићеш и нећеш више бити нем; и бићеш им знак, и они ће познати да сам ја Господ.