¹И было ко мне слово Господне:

¹Опет ми дође реч Господња говорећи:

²сын человеческий! изреки слово к сынам народа твоего и скажи им: еслиЯ на какую-либо землю наведу меч, и народ той земли возьмет из среды себячеловека и поставит его у себя стражем;

²Сине човечји, говори синовима народа свог, и кажи им: Кад пустим на коју земљу мач, ако народ оне земље узме кога између себе, и поставе га себи за стражара,

³и он, увидев меч, идущий на землю, затрубит в трубу и предостережет народ;

³И он видевши мач где иде на земљу затруби у трубу, и опомене народ,

⁴и если кто будет слушать голос трубы, но не остережет себя, – то,когда меч придет и захватит его, кровь его будет на его голове.

⁴Ако се ко чувши трубу не узме на ум, и мач дошавши погуби га, крв ће његова бити на његовој глави.

⁵Голос трубы он слышал, но не остерег себя, кровь его на нем будет; а кто остерегся, тот спас жизнь свою.

⁵Јер чу глас трубни, и не узе се на ум, крв ће његова бити на њему; да се узе на ум, сачувао би душу своју.

⁶Если же страж видел идущий меч и не затрубил втрубу, и народ не был предостережен, – то, когда придетмеч и отнимет у кого из них жизнь, сей схвачен будет загрех свой, но кровь его взыщу от руки стража.

⁶Ако ли стражар видевши мач где иде не затруби у трубу и народ не буде опоменут, а мач дошав погуби кога између њих, тај ће погинути за своје безакоње, али ћу крв његову искати из руке стражареве.

⁷И тебя, сын человеческий, Я поставил стражем дому Израилеву, и тыбудешь слышать из уст Моих слово и вразумлять их отМеня.

⁷И тебе, сине човечји, тебе поставих стражарем дому Израиљевом; слушај дакле реч из мојих уста и опомињи их од мене.

⁸Когда Я скажу беззаконнику: „беззаконник! ты смертью умрешь", а тыне будешь ничего говорить, чтобы предостеречь беззаконника от пути его, – то беззаконник тот умрет за грех свой, но кровь его взыщу от рукитвоей.

⁸Кад кажем безбожнику: Безбожниче, погинућеш; а ти не проговориш и не опоменеш безбожника да се прође пута свог; тај ће безбожник погинути за своје безакоње; али ћу крв његову искати из твоје руке.

⁹Если же ты остерегал беззаконника от пути его, чтобы он обратился от него, но он от пути своего не обратился, – то он умирает за грех свой, а ты спас душу твою.

⁹Ако ли ти опоменеш безбожника да се врати са свог пута, а он се не врати са свог пута, он ће погинути за своје безакоње, а ти ћеш сачувати душу своју.

¹⁰И ты, сын человеческий, скажи дому Израилеву: вы говорите так:„преступления наши и грехи наши на нас, и мы истаеваем в них: как же можем мы жить?"

¹⁰Зато ти, сине човечји, реци дому Израиљевом: Ви говорите овако и кажете: Преступи наши и греси наши на нама су, и с њих пропадамо; како бисмо живели?

¹¹Скажи им: живу Я, говорит Господь Бог: не хочусмерти грешника, но чтобы грешник обратился от пути своего и жив был. Обратитесь, обратитесь от злых путей ваших; для чего умирать вам, дом Израилев?

¹¹Реци им: Тако био ја жив, говори Господ Господ, није ми мило да умре безбожник, него да се врати безбожник са свог пута и буде жив; вратите се, вратите се са злих путева својих, јер зашто да мрете, доме Израиљев?

¹²И ты, сын человеческий, скажи сынам народа твоего: праведность праведника не спасет в день преступления его, и беззаконник за беззаконие свое не падет в день обращения от беззакония своего, равно как и праведник в день согрешения своего неможет остаться в живых за свою праведность.

¹²Зато ти, сине човечји, реци синовима народа свог: Праведног неће избавити правда његова кад згреши, и безбожник неће пропасти са безбожности своје кад се врати од безбожности своје, као што праведник не може с ње живети кад згреши.

¹³Когда Я скажу праведнику, что он будет жив, а он понадеется на свою праведность и сделает неправду, – то все праведные дела его не помянутся, и он умрет от неправды своей, какую сделал.

¹³Кад кажем праведнику да ће доиста живети, а он се поузда у правду своју па учини неправду, од све правде његове ништа се неће споменути, него ће погинути с неправде своје коју учини.

¹⁴А когда скажу беззаконнику: „ты смертью умрешь", и он обратится от грехов своих и будет творить суд и правду,

¹⁴А кад кажем безбожнику: Доиста ћеш погинути, а он се обрати од грех свог и стане чинити суд и правду,

¹⁵если этот беззаконник возвратит залог, за похищенное заплатит, будет ходить по законам жизни, не делая ничего худого, – то он будет жив, не умрет.

¹⁵И врати безбожник залог, и врати шта је отео, и стане ходити по уредбама животним не чинећи безакоња, доиста ће бити жив, неће умрети.

¹⁶Ни один из грехов его, какие он сделал, не помянется ему; он сталтворить суд и правду, он будет жив.

¹⁶Од свих греха што је згрешио ништа му се неће споменути; чинио је суд и правду, доиста ће жив бити.

¹⁷А сыны народа твоего говорят: „неправ путь Господа", тогда как ихпуть неправ.

¹⁷А синови народа твог говоре: Није прав пут Господњи; а њихов пут није прав.

¹⁸Когда праведник отступил от праведности своей и начал делать беззаконие, – то он умрет за то.

¹⁸Кад се праведник одврати од правде своје и учини неправду, погинуће с тога.

¹⁹И когда беззаконник обратился от беззакония своего и стал творить суд и правду, он будет за то жив.

¹⁹А кад се безбожник одврати од своје безбожности и учини суд и правду, он ће жив бити с тога.

²⁰А вы говорите: „неправ путь Господа!" Я буду судить вас, дом Израилев, каждого по путям его.

²⁰А ви говорите: Није прав пут Господњи. Судићу вам, доме Израиљев, свакоме по путевима његовим.

²¹В двенадцатом году нашего переселения, в десятом месяце , в пятый день месяца, пришел ко мне один из спасшихся из Иерусалима и сказал: „разрушен город!"

²¹А дванаесте године робовања нашег, десетог месеца, петог дана дође к мени један који утече из Јерусалима, и рече: Узе се град.

²²Но еще до прихода сего спасшегося вечером была на мне рука Господа, и Он открыл мне уста, прежде нежели тот пришел ко мне поутру. И открылись уста мои, и яуже не был безмолвен.

²²А рука Господња дође нада ме увече пре него дође онај што побеже, и отвори ми уста докле онај дође к мени ујутру; отворише ми се уста, те више не ћутах.

²³И было ко мне слово Господне:

²³И дође ми реч Господња говорећи:

²⁴сын человеческий! живущие на опустелых местах в земле Израилевой говорят: „Авраам был один, и получил во владение землю сию, а нас много; итак нам дана земля сия во владение".

²⁴Сине човечји, који живе у оним пустолинама у земљи Израиљевој говоре и кажу: Аврам беше један, и наследи ову земљу; а нас је много; нама је дата ова земља у наследство.

²⁵Посему скажи им: так говорит Господь Бог: вы едите с кровью и поднимаете глаза ваши к идолам вашим, и проливаете кровь; и хотите владеть землею?

²⁵Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Једете с крвљу, и очи своје подижете ка гадним боговима својим, и крв проливате, и хоћете да наследите земљу?

²⁶Вы опираетесь на меч ваш, делаете мерзости, оскверняете один жену другого, и хотите владеть землею?

²⁶Опирете се на мач свој, чините гадове, и скврните сваки жену ближњег свог, и хоћете да наследите земљу?

²⁷Вот что скажи им: так говорит Господь Бог: живу Я! те, которые на местах разоренных, падут от меча; а кто в поле, того отдам зверям на съедение; а которые в укреплениях и пещерах, те умрут от моровой язвы.

²⁷Овако им реци: Овако вели Господ Господ: Тако ја жив био, који су у пустолинама, пашће од мача; и који је у пољу, зверима ћу га дати да га изједу; а који су по градовима и по пећинама, од помора ће помрети.

²⁸И сделаю землю пустынею из пустынь, и гордое могущество ее престанет, и горы Израилевы опустеют, так что не будет проходящих.

²⁸Тако ћу сасвим опустети ту земљу, и нестаће поноса силе њене, и опустеће горе Израиљеве да неће нико пролазити.

²⁹И узнают, что Я Господь, когда сделаю землю пустынею из пустынь завсе мерзости их, какие они делали.

²⁹И они ће познати да сам ја Господ кад земљу сасвим опустим за све гадове њихове што чинише.

³⁰А о тебе, сын человеческий, сыны народа твоего разговаривают у стен и в дверях домов и говорят один другому, брат брату: „пойдите и послушайте, какое слово вышло от Господа".

³⁰А о теби, сине човечји, синови народа твог казују о теби уза зидове и на вратима кућним, и говоре један другом, сваки брату свом, и веле: Ходите и чујте каква реч дође од Господа.

³¹И они приходят к тебе, как на народное сходбище, и садится перед лицем твоим народ Мой, и слушают слова твои, но не исполняют их; ибо они в устах своих делают из этого забаву, сердце их увлекается за корыстью их.

³¹И долазе к теби као кад се народ скупља, и народ мој седа пред тобом, и слуша речи твоје, али их не извршује; у устима су им љупке, а срце њихово иде за својим лакомством.

³²И вот, ты для них – как забавный певец с приятным голосом и хорошо играющий; они слушают слова твои, но не исполняют их.

³²И гле, ти си им као љупка песма, као човек лепог гласа и који добро свира; слушају речи твоје, али их не извршују.

³³Но когда сбудется, – вот, уже и сбывается, – тогда узнают, что среди них был пророк.

³³Али кад то дође, а ево иде, онда ће познати да је био пророк међу њима.