¹Посему и мы, имея вокруг себя такое облако свидетелей, свергнем с себя всякое бремя и запинающий нас грех ис терпением будем проходить предлежащее нампоприще,

¹Зато, дакле, и ми имајући око себе толику гомилу сведока, да одбацимо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,

²взирая на начальника и совершителя веры Иисуса, Который, вместо предлежавшей Ему радости, претерпел крест, пренебрегши посрамление, и воссел одесную престола Божия.

²Гледајући на Начелника вере и Свршитеља Исуса, који место одређене себи радости претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божијег.

³Помыслите о Претерпевшем такое над Собою поругание отгрешников, чтобы вам не изнемочь и не ослабеть душами вашими.

³Помислите, дакле, на Оног који је такво противљење против себе од грешника поднео, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.

⁴Вы еще не до крови сражались, подвизаясьпротив греха,

⁴Јер још до крви не дођосте борећи се против греха,

⁵и забыли утешение, которое предлагается вам, как сынам: сын мой! не пренебрегай наказания Господня, и не унывай, когда Он обличает тебя.

⁵И заборависте утеху коју вам говори, као синовима: Сине мој! Не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те Он покара;

⁶Ибо Господь, кого любит, того наказывает; бьет же всякого сына, которого принимает.

⁶Јер кога љуби Господ оног и кара; а бије сваког сина ког прима.

⁷Если вы терпите наказание, то Бог поступает с вами, как с сынами. Ибо есть ли какой сын, которого бы не наказывал отец?

⁷Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син ког отац не кара?

⁸Если же остаетесь без наказания, которое всем обще,то вы незаконные дети, а не сыны.

⁸Ако ли сте без карања, у коме сви део добише, дакле сте копилад, а не синови.

⁹Притом, если мы, будучи наказываемы плотскими родителями нашими, боялись их, то не гораздо ли более должны покориться Отцу духов, чтобы жить?

⁹Ако су нам дакле телесни очеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо Оца духова, да живимо?

¹⁰Те наказывали нас по своему произволу для немногихдней; а Сей – для пользы, чтобы нам иметь участие в святости Его.

¹⁰Јер они за мало дана, како им угодно беше, караху нас; а Овај на корист, да добијемо део од Његове светиње.

¹¹Всякое наказание в настоящее времякажется не радостью, а печалью; но после наученным через него доставляет мирный плод праведности.

¹¹Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али после даће миран род правде онима који су научени њиме.

¹²Итак укрепите опустившиеся руки и ослабевшие колени

¹²Зато ослабљене руке и ослабљена колена исправите,

¹³и ходите прямо ногами вашими, дабы хромлющее не совратилось, а лучше исправилось.

¹³И стазе поравните ногама својим, да не сврне шта је хромо, него још да се исцели.

¹⁴Старайтесь иметь мир со всеми и святость, без которой никто не увидит Господа.

¹⁴Мир имајте и светињу са свима; без овог нико неће видети Господа.

¹⁵Наблюдайте, чтобы кто не лишился благодати Божией; чтобы какой горький корень, возникнув, не причинил вреда, и чтобы им не осквернились многие;

¹⁵Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав корен горчине, и не учини пакост, и тим да се многи не опогане.

¹⁶чтобы не было между вами какого блудника, или нечестивца, который бы, как Исав, за одну снедь отказался от своего первородства.

¹⁶Да не буде ко курвар или опогањен, као Исав, који је за једно јело дао првородство своје.

¹⁷Ибо вы знаете, что после того он, желая наследовать благословение, был отвержен; не мог переменить мыслей отца , хотя и просил о том со слезами.

¹⁷Јер знате да је и потом, кад хтеде да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе места, ако га и са сузама тражаше.

¹⁸Вы приступили не к горе, осязаемой и пылающей огнем, не ко тьме и мраку и буре,

¹⁸Јер не приступисте ка гори која се може опипати, и огњу разгорелом, облаку, и помрчини и олуји,

¹⁹не к трубному звуку и гласу глаголов, который слышавшие просили, чтобы к ним более не было продолжаемо слово,

¹⁹И трубном гласу, и гласу речи, ког се одрекоше они који чуше, да не чују више речи;

²⁰ибо они не могли стерпеть того, что заповедуемо было: если и зверь прикоснется к горе, будет побит камнями(илипоражен стрелою);

²⁰Јер не могаху да поднесу оно што се заповедаше: Ако се и звер дотакне до горе, биће камењем убијена.

²¹и столь ужасно было это видение, что и Моисей сказал: „я в страхе и трепете".

²¹И тако страшно беше оно што се виде да Мојсије рече: Уплашио сам се и дрхћем.

²²Но вы приступили к горе Сиону и ко граду Бога живаго, к небесному Иерусалиму и тьмам Ангелов,

²²Него приступисте к Сионској гори, и ка граду Бога Живога, Јерусалиму небеском, и многим хиљадама анђела,

²³к торжествующему собору и церкви первенцев, написанных на небесах, и к Судии всех Богу, и к духам праведников, достигших совершенства,

²³К сабору и цркви првородних који су написани на небесима, и Богу, судији свих, и духовима савршених праведника,

²⁴и к Ходатаю нового завета Иисусу, и к Крови кропления, говорящей лучше, нежели Авелева.

²⁴И к Исусу, Посреднику завета новог, и крви кропљења, која боље говори неголи Авељева.

²⁵Смотрите, не отвратитесь и вы от говорящего. Если те, не послушав глаголавшего на земле, неизбегли наказания , то тем более не избежим мы, если отвратимся от Глаголющего с небес,

²⁵Али гледајте да се не одрекнете Оног који говори; јер кад они не утекоше који се одрекоше оног који пророковаше на земљи, а камоли ми који се одричемо небеског,

²⁶Которого глас тогда поколебал землю, и Который ныне дал такое обещание: еще раз поколеблю не толькоземлю, но и небо.

²⁶Ког глас потресе онда земљу, а сад обећа говорећи; још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.

²⁷Слова: „еще раз" означают изменение колеблемого, каксотворенного, чтобы пребыло непоколебимое.

²⁷А што вели: још једном, показује да ће се укинути оно што се помиче, као створено, да остане оно што се не помиче.

²⁸Итак мы, приемля царство непоколебимое, будем хранить благодать, которою будем служить благоугодно Богу, с благоговением и страхом,

²⁸Зато, примајући царство непоколебано, да имамо благодат којом служимо за угодност Богу, с поштовањем и са страхом.

²⁹потому что Бог наш есть огнь поядающий.

²⁹Јер је Бог наш огањ који спаљује.