¹Горе тебе, опустошитель, который не был опустошаем,и грабитель, которого не грабили! Когда кончишь опустошение, будешь опустошен и ты; когда прекратишь грабительства, разграбят и тебя.

¹Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера.

²Господи! помилуй нас; на Тебя уповаем мы; будь нашею мышцею с раннего утра и спасением нашим во время тесное.

²Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.

³От грозного гласа Твоего побегут народы; когда восстанешь, рассеются племена,

³Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже.

⁴и будут собирать добычу вашу, как собирает гусеница;бросятся на нее, как бросается саранча.

⁴И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.

⁵Высок Господь, живущий в вышних; Он наполнит Сион судом и правдою.

⁵Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.

⁶И настанут безопасные времена твои, изобилие спасения, мудрости и ведения; страхГосподень будет сокровищем твоим.

⁶И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.

⁷Вот, сильные их кричат на улицах; послы для мирагорько плачут.

⁷Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:

⁸Опустели дороги; не стало путешествующих; он нарушил договор, разрушил города, – ни во что ставит людей.

⁸Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.

⁹Земля сетует, сохнет; Ливан постыжен, увял; Сарон похож стал на пустыню, и обнажены от листьев своих Васан и Кармил.

⁹Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.

¹⁰Ныне Я восстану, говорит Господь, ныне поднимусь, ныне вознесусь.

¹⁰Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.

¹¹Вы беременны сеном, разродитесь соломою; дыхание ваше – огонь,который пожрет вас.

¹¹Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ.

¹²И будут народы, как горящая известь, как срубленный терновник, будут сожжены в огне.

¹²И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено.

¹³Слушайте, дальние, что сделаю Я; и вы, ближние, познайте могущество Мое.

¹³Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.

¹⁴Устрашились грешники на Сионе; трепет овладел нечестивыми: „кто изнас может жить при огне пожирающем? кто из нас может жить при вечном пламени?" –

¹⁴Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?

¹⁵Тот, кто ходит в правде и говорит истину; кто презирает корысть от притеснения, удерживает руки свои от взяток, затыкает уши свои, чтобыне слышать о кровопролитии, и закрывает глаза свои, чтобы не видеть зла;

¹⁵Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;

¹⁶тот будет обитать на высотах; убежище его – неприступные скалы; хлеб будет дан ему; вода у него не иссякнет.

¹⁶Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати.

¹⁷Глаза твои увидят Царя в красоте Его, узрят землю отдаленную;

¹⁷Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.

¹⁸сердце твое будет только вспоминать об ужасах: „где делавший перепись? где весивший дань ? где осматривающий башни?"

¹⁸Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле?

¹⁹Не увидишь более народа свирепого, народа с глухою, невнятною речью, с языком странным, непонятным.

¹⁹Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме.

²⁰Взгляни на Сион, город праздничных собраний наших; глаза твои увидят Иерусалим, жилище мирное, непоколебимую скинию; столпы ееникогда не исторгнутся, и ни одна вервь ее не порвется.

²⁰Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути.

²¹Там у нас великий Господь будет вместо рек, вместо широких каналов; туда не войдет ни одно весельное судно, и не пройдет большой корабль.

²¹Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.

²²Ибо Господь – судия наш, Господь – законодатель наш, Господь – царь наш; Он спасет нас.

²²Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти.

²³Ослабли веревки твои, не могут удержать мачты и натянуть паруса. Тогда будет большой раздел добычи, так что и хромые пойдут на грабеж.

²³Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен.

²⁴И ни один из жителей не скажет: „я болен"; народу, живущему там,будут отпущены согрешения.

²⁴И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.