¹Утешайте, утешайте народ Мой, говорит Бог ваш;

¹Тешите, тешите народ мој, говори Бог ваш.

²говорите к сердцу Иерусалима и возвещайте ему, что исполнилось времяборьбы его, что за неправды его сделано удовлетворение, ибо он от рукиГосподней принял вдвое за все грехи свои.

²Говорите Јерусалиму љубазно, и јављајте му да се навршио рок његов, да му се безакоње опростило, јер је примио из руке Господње двојином за све грехе своје.

³Глас вопиющего в пустыне: приготовьте путь Господу, прямыми сделайте в степи стези Богу нашему;

³Глас је некога који виче: Приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашем.

⁴всякий дол да наполнится, и всякая гора и холм да понизятся, кривизны выпрямятся и неровные пути сделаются гладкими;

⁴Све долине нека се повисе, и све горе и брегови нека се слегну, и што је криво нека буде право, и неравна места нека буду равна.

⁵и явится слава Господня, и узрит всякая плоть спасение Божие; ибо уста Господни изрекли это.

⁵И јавиће се слава Господња, и свако ће тело видети; јер уста Господња говорише.

⁶Голос говорит: возвещай! И сказал: что мне возвещать? Всякая плоть – трава, и вся красота ее – как цвет полевой.

⁶Глас говори: Вичи. И рече: Шта да вичем? Да је свако тело трава и све добро његово као цвет пољски.

⁷Засыхает трава, увядает цвет, когда дунет на него дуновение Господа: так и народ – трава.

⁷Суши се трава, цвет опада кад дух Господњи дуне на њ; доиста је народ трава.

⁸Трава засыхает, цвет увядает, а слово Бога нашего пребудет вечно.

⁸Суши се трава, цвет опада; али реч Бога нашег остаје довека.

⁹Взойди на высокую гору, благовествующий Сион! возвысь с силою голос твой, благовествующий Иерусалим! возвысь, не бойся; скажи городам Иудиным: вот Бог ваш!

⁹Изађи на високу гору, Сионе, који јављаш добре гласове; подигни силно глас свој, Јерусалиме, који јављаш добре гласове; подигни, не бој се. Кажи градовима Јудиним: Ево Бога вашег.

¹⁰Вот, Господь Бог грядет с силою, и мышца Его со властью. Вот, награда Его с Ним и воздаяние Его пред лицем Его.

¹⁰Ево, Господ Бог иде на јаког, и мишица ће Његова овладати њим; ево плата је његова код Њега и дело његово пред Њим.

¹¹Как пастырь Он будет пасти стадо Свое; агнцев будет брать на руки и носить на груди Своей, и водить дойных.

¹¹Као пастир пашће стадо своје; у наручје своје сабраће јагањце, и у недрима ће их носити, а дојилице ће водити полако.

¹²Кто исчерпал воды горстью своею и пядью измерил небеса, и вместил в меру прах земли, и взвесил на весах горы и на чашах весовых холмы?

¹²Ко је измерио воду грстима својим и небеса премерио пеђу? Ко је мером измерио прах земаљски, и горе измерио на мерила и брегове на потег?

¹³Кто уразумел дух Господа, и был советником у Него и учил Его?

¹³Ко је управљао Духом Господњим? Или Му био саветник и научио Га?

¹⁴С кем советуется Он, и кто вразумляет Его и наставляет Его на путь правды, и учит Его знанию, и указывает Ему путь мудрости?

¹⁴С ким се договарао и ко Га је уразумио и научио путу суда, и научио Га знању и показао Му пут разума?

¹⁵Вот народы – как капля из ведра, и считаются как пылинка на весах. Вот, острова как порошинку поднимает Он.

¹⁵Гле, народи су као кап из ведра, и као прашка на мерилима броје се; гле, премешта острва као прашак.

¹⁶И Ливана недостаточно для жертвенного огня, и животных на нем – для всесожжения.

¹⁶Ни Ливан не би био доста за огањ, и животиње његове не би биле доста за жртву паљеницу.

¹⁷Все народы пред Ним как ничто, – менее ничтожества и пустоты считаются у Него.

¹⁷Сви су народи као ништа пред Њим, мање неголи ништа и таштина вреде Му.

¹⁸Итак кому уподобите вы Бога? И какое подобие найдете Ему?

¹⁸С ким ћете дакле изједначити Бога? И какву ћете Му прилику наћи?

¹⁹Идола выливает художник, и золотильщик покрывает его золотом и приделывает серебряные цепочки.

¹⁹Уметник лије лик, и златар га позлаћује, и верижице сребрне лије.

²⁰А кто беден для такого приношения, выбирает негниющее дерево, приискивает себе искусного художника, чтобы сделать идола,который стоял бы твердо.

²⁰А ко је сиромах, те нема шта принети, бира дрво које не труне, и тражи вештог уметника да начини резан лик, који се не помиче.

²¹Разве не знаете? разве вы не слышали? разве вам не говорено было от начала? разве выне уразумели из оснований земли?

²¹Не знате ли? Не чујете ли? Не казује ли вам се од искона? Не разумете ли од темеља земаљских?

²²Он есть Тот, Который восседает над кругом земли, и живущие на ней – как саранча пред Ним ; Он распростер небеса, как тонкую ткань, и раскинул их, какшатер для жилья.

²²Он седи над кругом земаљским, и њени су Му становници као скакавци; Он је разастро небеса као платно и разапео их као шатор за стан.

²³Он обращает князей в ничто, делает чем-то пустым судей земли.

²³Он обраћа кнезове у ништа, судије земаљске чини да су као таштина.

²⁴Едва они посажены, едва посеяны, едва укоренился в земле ствол их,и как только Он дохнул на них, они высохли, и вихрь унес их, как солому.

²⁴Као да нису посађени ни посејани, и као да им се стабло није укоренило у земљи, чим дуне на њих, посахну, и вихор као плеву разнесе их.

²⁵Кому же вы уподобите Меня и с кем сравните? говорит Святый.

²⁵С ким ћете ме дакле изједначити да бих био као он? вели Свети.

²⁶Поднимите глаза ваши на высоту небес и посмотрите, кто сотворил их? Кто выводит воинство их счетом? Он всех их называет по имени: по множеству могущества и великой силе у Него ничто не выбывает.

²⁶Подигните горе очи своје и видите; ко је то створио? Ко изводи војску свега тога на број и зове свако по имену, и велике ради силе Његове и јаке моћи не изостаје ниједно?

²⁷Как же говоришь ты, Иаков, и высказываешь, Израиль: „путь мой сокрыт от Господа, и дело мое забыто у Бога моего"?

²⁷Зашто говориш, Јакове, и кажеш, Израиљу: Сакривен је пут мој од Господа, и ствар моја не излази пред Бога мог?

²⁸Разве ты не знаешь? разве ты не слышал, что вечный Господь Бог, сотворивший концы земли, не утомляется и не изнемогает? разум Его неисследим.

²⁸Не знаш ли? Ниси ли чуо да Бог вечни Господ, који је створио крајеве земаљске, не сустаје нити се утруђује? Разуму Његовом нема мере.

²⁹Он дает утомленному силу, и изнемогшему дарует крепость.

²⁹Он даје снагу уморном, и нејаком умножава крепост.

³⁰Утомляются и юноши и ослабевают, и молодые люди падают,

³⁰Деца се море и сустају, и младићи падају;

³¹а надеющиеся на Господа обновятся в силе: поднимут крылья, как орлы, потекут – и не устанут, пойдут – и не утомятся.

³¹Али који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се.