¹Вот, Отрок Мой, Которого Я держу за руку, избранный Мой, к которому благоволит душаМоя. Положу дух Мой на Него, и возвестит народам суд;

¹Ево слуге мог, кога подупирем, изабраника мог, који је мио души мојој; метнућу Дух свој на Њега, суд народима јављаће.

²не возопиет и не возвысит голоса Своего, и не даст услышать его на улицах;

²Неће викати ни подизати, нити ће се чути глас Његов по улицама.

³трости надломленной не переломит, и льна курящегося не угасит; будет производить суд по истине;

³Трску стучену неће преломити, и свештило које се пуши неће угасити; јављаће суд по истини.

⁴не ослабеет и не изнеможет, доколе на земле не утвердит суда, и назакон Его будут уповать острова.

⁴Неће Му досадити, нити ће се уморити, докле не постави суд на земљи, и острва ће чекати науку Његову.

⁵Так говорит Господь Бог, сотворивший небеса и пространство их, распростерший землю с произведениями ее, дающий дыхание народу на ней идух ходящим по ней.

⁵Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и шта она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој:

⁶Я, Господь, призвал Тебя в правду, и буду держать Тебя за руку и хранить Тебя, и поставлю Тебя в завет для народа, во светдля язычников,

⁶Ја Господ дозвах Те у правди, и држаћу Те за руку, и чуваћу Те, и учинићу Те да будеш завет народу, видело народима;

⁷чтобы открыть глаза слепых, чтобы узников вывести из заключения исидящих во тьме – из темницы.

⁷Да отвориш очи слепима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који седе у тами.

⁸Я Господь, это – Мое имя, и не дам славы Моей иному и хвалы Моей истуканам.

⁸Ја сам Господ, то је име моје, и славу своју нећу дати другом ни хвалу своју ликовима резаним.

⁹Вот, предсказанное прежде сбылось, и новое Я возвещу; прежде нежели оно произойдет, Я возвещу вам.

⁹Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, пре него настане казујем вам.

¹⁰Пойте Господу новую песнь, хвалу Ему от концов земли, вы, плавающие по морю, и все, наполняющее его, острова и живущие на них.

¹⁰Певајте Господу песму нову, хвалу Његову од краја земље, који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима.

¹¹Да возвысит голос пустыня и города ее, селения, где обитает Кидар; да торжествуют живущие на скалах, да возглашают с вершин гор.

¹¹Пустиња и градови њени, села где станује Кидар, нека подигну глас, нека певају који живе по стенама, нека кликују саврх гора.

¹²Да воздадут Господу славу, и хвалу Его да возвестят на островах.

¹²Нека дају славу Господу, и хвалу Његову нека јављају по острвима.

¹³Господь выйдет, как исполин, как муж браней возбудит ревность; воззовет и поднимет воинский крик, и покажет Себя сильным против врагов Своих.

¹³Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје.

¹⁴Долго молчал Я, терпел, удерживался; теперь буду кричать, как рождающая, буду разрушать и поглощать все;

¹⁴Ћутах дуго, чињах се глув, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истребити.

¹⁵опустошу горы и холмы, и всю траву их иссушу; и реки сделаю островами, и осушу озера;

¹⁵Опустећу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од река ћу начинити острва, и језера ћу исушити.

¹⁶и поведу слепых дорогою, которой они не знают, неизвестными путями буду вести их; мрак сделаю светом пред ними, и кривые пути – прямыми: вот что Я сделаю для них и не оставлю их.

¹⁶И водићу слепе путем који нису знали; водићу их стазама које нису знали; обратићу пред њима мрак у светлост и шта је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити.

¹⁷Тогда обратятся вспять и великим стыдом покроютсянадеющиеся на идолов, говорящие истуканам: „вы наши боги".

¹⁷Тада ће се вратити натраг и посрамити се који се уздају у лик резани, који говоре ликовима ливеним: Ви сте наши богови.

¹⁸Слушайте, глухие, и смотрите, слепые, чтобы видеть.

¹⁸Чујте, глуви; прогледајте, слепи, да видите.

¹⁹Кто так слеп, как раб Мой, и глух, как вестник Мой, Мною посланный? Кто так слеп,как возлюбленный, так слеп, как раб Господа?

¹⁹Ко је слеп осим слуге мог? И ко је глув као посланик мој кога шаљем? Ко је слеп као Савршени? Ко је слеп као слуга Господњи?

²⁰Ты видел многое, но не замечал; уши были открыты, но не слышал.

²⁰Гледаш много, али не видиш; отворене су ти уши, али не чујеш.

²¹Господу угодно было, ради правды Своей, возвеличить и прославитьзакон.

²¹Господу беше мио ради правде Његове, учини закон великим и славним.

²²Но это народ разоренный и разграбленный; все они связаны в подземельях и сокрыты в темницах; сделались добычею, и нет избавителя; ограблены, и никто не говорит: „отдай назад!"

²²А народ је оплењен и потлачен, сви су колики повезани у пећинама и сакривени у тамницама; посташе плен, а нема никога да би избавио; посташе грабеж, а нема никога да би рекао: Врати.

²³Кто из вас приклонил к этому ухо, вникнул и выслушал это для будущего?

²³Ко између вас чује ово и пази и слуша за после?

²⁴Кто предал Иакова на разорение и Израиля грабителям? не Господь ли, против Которого мы грешили? Не хотели они ходить путями Его и не слушали закона Его.

²⁴Ко је дао Јакова да се потлачи и Израиља отимачима? Није ли Господ, коме згрешисмо? Јер не хтеше ходити путевима Његовим нити слушаше закон Његов.

²⁵И Он излил на них ярость гнева Своего и лютость войны: она окружила их пламенем со всех сторон, но они не примечали; и горела у них, но они не уразумели этого сердцем.

²⁵Зато изли на њих жестоку јарост своју и силан рат, и запали га унаоколо, али он не разуме; запали га, али он не мари.