¹Сойди и сядь на прах, девица, дочь Вавилона; сиди на земле: престола нет, дочь Халдеев, и вперед не будут называть тебя нежною и роскошною.

¹Сиђи и седи у прах, девојко, кћери вавилонска; седи на земљу, нема престола, кћери халдејска; јер се нећеш више звати нежна и љупка.

²Возьми жернова и мели муку; сними покрывалотвое, подбери подол, открой голени, переходи через реки:

²Узми жрвње, и мељи брашно, откриј косу своју, изуј се, загали ноге, иди преко река.

³откроется нагота твоя, и даже виден будет стыд твой. Совершу мщение и не пощажу никого.

³Откриће се голотиња твоја, и видеће се срамота твоја; осветићу се, и нико ми неће сметати.

⁴Искупитель наш – Господь Саваоф имя Ему, Святый Израилев.

⁴Име је Избавитељу нашем Господ над војскама, Светац Израиљев.

⁵Сиди молча и уйди в темноту, дочь Халдеев: ибо вперед не будут называть тебя госпожею царств.

⁵Седи ћутећи, и уђи у таму, кћери халдејска; јер се нећеш више звати госпођа царствима.

⁶Я прогневался на народ Мой, уничижил наследие Мое и предал их в руки твои; а ты не оказала им милосердия, на старца налагала крайне тяжкое иго твое.

⁶Разгневих се на народ свој, оскврних наследство своје и предадох га теби у руке; а ти им не показа милост; на старце си метала претешки јарам свој;

⁷И ты говорила: „вечно буду госпожею", а не представляла того в уме твоем, не помышляла, что будет после.

⁷И говорила си: Довека ћу бити госпођа; али никад ниси то узимала на ум, нити си помишљала шта ће бити на послетку.

⁸Но ныне выслушай это, изнеженная, живущая беспечно, говорящая в сердце своем: „я, – и другой подобной мне нет; не буду сидеть вдовою и не буду знать потери детей".

⁸Сада дакле чуј ово, која живиш у сластима и без бриге седиш и говориш у срцу свом: Ја сам, и нема друге осим мене, нећу бити удовица нити ћу осиротети.

⁹Но внезапно, в один день, придет к тебе то и другое,потеря детей и вдовство; в полной мере придут они на тебя, несмотря на множество чародейств твоих и на великую силу волшебств твоих.

⁹То ће ти обоје доћи уједанпут, у исти дан, да осиротиш и обудовиш, доћи ће ти потпуно, ради мноштва чини твојих и ради велике силе чарања твог.

¹⁰Ибо ты надеялась на злодейство твое, говорила: „никто не видит меня". Мудрость твоя и знание твое – они сбили тебя с пути; и ты говорила в сердце твоем: „я, и никто кромеменя".

¹⁰Јер си се поуздала у злоћу своју говорећи: Нико ме не види. Мудрост твоја и знање твоје преварише те, те си говорила у срцу свом: Ја сам, и осим мене нема друге.

¹¹И придет на тебя бедствие: ты не узнаешь, откуда оно поднимется; и нападет на тебя беда, которой ты не в силах будешь отвратить, и внезапно придет на тебя пагуба, о которой ты и не думаешь.

¹¹Зато ће доћи на те зло, а нећеш знати одакле излази, и попашће те невоља, да је нећеш моћи одбити, и доћи ће на те уједанпут погибао, за коју нећеш знати.

¹²Оставайся же с твоими волшебствами и со множеством чародейств твоих, которыми ты занималась от юности твоей: может быть, пособишь себе, может быть,устоишь.

¹²Стани сада с врачањем својим и с мноштвом чини својих, око којих си се трудила од младости своје, не би ли се помогла, не би ли се окрепила.

¹³Ты утомлена множеством советов твоих; пусть же выступят наблюдатели небес и звездочеты и предвещатели по новолуниям, и спасут тебя от того, что должноприключиться тебе.

¹³Уморила си се од мноштва намера својих; нека стану сада звездари, који гледају звезде, који проричу сваког месеца, и нека те сачувају од оног што ће доћи на те.

¹⁴Вот они, как солома: огонь сожег их, – не избавили души своей от пламени; не осталось угля, чтобы погреться, ни огня, чтобы посидеть перед ним.

¹⁴Гле, они су као плева, огањ ће их спалити, ни сами себе неће избавити из пламена; неће остати угља да се ко огреје, ни огња да би се поседело код њега.

¹⁵Такими стали для тебя те, с которыми ты трудилась, с которыми вела торговлю от юности твоей. Каждый побрел в свою сторону; никто не спасает тебя.

¹⁵Такви ће бити они с којима си се трудила и с којима си трговала од младости своје, разбећи ће се сваки на своју страну; неће бити никога да те избави.