¹Праведник умирает, и никто не принимает этого к сердцу; и мужиблагочестивые восхищаются от земли , и никто не помыслит, что праведник восхищается отзла.

¹Праведник мре, и нико не мари; и побожни се људи узимају, а нико се не сећа да се пред зло узима праведник;

²Он отходит к миру; ходящие прямым путем будутпокоиться на ложах своих.

²Долази у мир и почива на постељи својој ко год ходи правим путем.

³Но приблизьтесь сюда вы, сыновья чародейки, семя прелюбодея иблудницы!

³А ви синови врачарини, роде курварски, који се курвате, приступите овамо.

⁴Над кем вы глумитесь? против кого расширяете рот, высовываете язык?не дети ли вы преступления, семя лжи,

⁴Ким се ругате? На кога разваљујете уста и плазите језик? Нисте ли синови преступнички, семе лажно?

⁵разжигаемые похотью к идолам под каждым ветвистым деревом, заколающие детей при ручьях, между расселинами скал?

⁵Који се упаљујете за луговима, под сваким зеленим дрветом, кољете синове своје у потоцима, под врлетима каменим.

⁶В гладких камнях ручьев доля твоя; они, они жребий твой; им ты делаешь возлияние иприносишь жертвы: могу ли Я быть доволен этим?

⁶Део ти је међу глатким камењем поточним; то је, то је твој део; њему лијеш налив свој, приносиш дар; тиме ли ћу се умирити?

⁷На высокой и выдающейся горе ты ставишь ложе твое и туда восходишь приносить жертву.

⁷На гори високој и узвишеној мећеш постељу своју; и онамо излазиш да принесеш жртву.

⁸За дверью также и за косяками ставишь памяти твои; ибо, отвратившись от Меня, ты обнажаешься и восходишь; распространяешь ложе твое и договариваешься с теми из них, с которыми любишь лежать, высматриваешь место.

⁸И иза врата и иза довратака мећеш спомен свој; одступивши од мене откриваш се, и изашавши горе шириш одар свој, уговараш с њима, мила ти је постеља њихова, где угледаш место.

⁹Ты ходила также к царю с благовонною мастью и умножила масти твои, и далеко посылала послов твоих, и унижалась до преисподней.

⁹Идеш к цару с уљем, с многим мирисима својим; шаљеш посланике своје далеко и понижујеш се до гроба.

¹⁰От долгого пути твоего утомлялась, но не говорила: „надежда потеряна!"; все еще находила живость в руке твоей, и потому не чувствовала ослабления.

¹⁰Од далеког пута свог уморна не кажеш: Залуду. Налазиш живот руци својој, зато не сустајеш.

¹¹Кого же ты испугалась и устрашилась, что сделалась неверною и Меня перестала помнить и хранить в твоем сердце? не от того ли, что Я молчал, и притом долго, ты перестала бояться Меня?

¹¹И од кога си се уплашила и кога си се побојала, те си слагала и ниси се мене опомињала нити си марила? Што ја ћутах одавна, зато ли ме се не бојиш?

¹²Я покажу правду твою и дела твои, – и они будут не в пользу тебе.

¹²Ја ћу објавити твоју правду и твоја дела; али ти неће помоћи.

¹³Когда ты будешь вопить, спасет ли тебя сборище твое?– всех их унесет ветер, развеет дуновение; а надеющийся на Меня наследует землю и будет владеть святою горою Моею.

¹³Кад станеш викати, нека те избаве они које си сабрала; али ће их све ветар однети, и узеће их таштина. Али ко се у ме узда, наследиће земљу и добиће свету гору моју.

¹⁴И сказал: поднимайте, поднимайте, ровняйте путь, убирайте преграду с пути народа Моего.

¹⁴И рећи ће се: Поравните, поравните, приправите пут, уклоните сметње с пута народа мог.

¹⁵Ибо так говорит Высокий и Превознесенный, вечно Живущий, – Святый имя Его: Я живу на высоте небес и во святилище, и также с сокрушенными исмиренными духом, чтобы оживлять дух смиренных и оживлять сердцасокрушенных.

¹⁵Јер овако говори Високи и узвишени, који живи у вечности, коме је име Свети: На висини и у светињи станујем и с оним ко је скрушеног срца и смерног духа оживљујући дух смерних и оживљујући срце скрушених.

¹⁶Ибо не вечно буду Я вести тяжбу ине до конца гневаться; иначе изнеможет предо Мною дух и всякое дыхание, Мною сотворенное.

¹⁶Јер се нећу једнако прети нити ћу се довека гневити, јер би ишчезао преда мном дух и душе које сам створио.

¹⁷За грех корыстолюбия его Я гневался и поражал его, скрывал лицеи негодовал; но он, отвратившись, пошел по пути своего сердца.

¹⁷За безакоње лакомости његове разгневих се, и ударих га, сакрих се и разгневих се, јер одметнувши се отиде путем срца свог.

¹⁸Я видел пути его, и исцелю его, и буду водить его и утешать его и сетующих его.

¹⁸Видим путеве његове, али ћу га исцелити, водићу га и даћу опет утеху њему и његовима који туже.

¹⁹Я исполню слово: мир, мир дальнему и ближнему, говорит Господь, и исцелю его.

¹⁹Ја стварам плод уснама: мир, мир ономе ко је далеко и ко је близу, вели Господ, и исцелићу га.

²⁰А нечестивые – как море взволнованное, которое не может успокоиться и которого воды выбрасывают ил и грязь.

²⁰А безбожници су као море усколебано, које се не може умирити и вода његова измеће нечистоћу и блато.

²¹Нет мира нечестивым, говорит Бог мой.

²¹Нема мира безбожницима, вели Бог мој.