¹Иаков, раб Бога и Господа Иисуса Христа, двенадцати коленам, находящимся в рассеянии, – радоваться.

¹Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.

²С великою радостью принимайте, братия мои, когда впадаете в различные искушения,

²Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,

³зная, что испытание вашей веры производит терпение;

³Знајући да кушање ваше вере гради трпљење;

⁴терпение же должно иметь совершенное действие, чтобы вы были совершенны во всей полноте, без всякого недостатка.

⁴А трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.

⁵Если же у кого из вас недостает мудрости, да просит у Бога, дающего всем просто и без упреков, – и дастся ему.

⁵Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;

⁶Но да просит с верою, нимало не сомневаясь, потому что сомневающийся подобен морской волне, ветром поднимаемой и развеваемой.

⁶Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.

⁷Да не думает такой человек получить что-нибудь отГоспода.

⁷Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.

⁸Человек с двоящимися мыслями не тверд во всех путях своих.

⁸Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.

⁹Да хвалится брат униженный высотою своею,

⁹А понижени брат нека се хвали висином својом;

¹⁰а богатый – унижением своим, потому что он прейдет, как цвет на траве.

¹⁰А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.

¹¹Восходит солнце, настает зной, и зноем иссушает траву, цвет ее опадает, исчезает красота вида ее; такувядает и богатый в путях своих.

¹¹Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.

¹²Блажен человек, который переносит искушение, потому что, быв испытан, он получит венец жизни, который обещал Господь любящим Его.

¹²Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.

¹³В искушении никто не говори: Бог меняискушает; потому что Бог не искушается злом и Самне искушает никого,

¹³Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;

¹⁴но каждый искушается, увлекаясь и обольщаясь собственною похотью;

¹⁴Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.

¹⁵похоть же, зачав, рождает грех, а сделанный грех рождает смерть.

¹⁵Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.

¹⁶Не обманывайтесь, братия мои возлюбленные.

¹⁶Не варајте се, љубазна браћо моја!

¹⁷Всякое даяние доброе и всякий дар совершенный нисходит свыше, от Отца светов, у Которого нет изменения и ни тени перемены.

¹⁷Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;

¹⁸Восхотев, родил Он нас словом истины, чтобы нам быть некоторым начатком Его созданий.

¹⁸Јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.

¹⁹Итак, братия мои возлюбленные, всякий человек да будет скор на слышание, медлен на слова, медлен на гнев,

¹⁹Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.

²⁰ибо гнев человека не творит правды Божией.

²⁰Јер срдња човечија не чини правде Божије.

²¹Посему, отложив всякую нечистоту и остаток злобы, вкротости примите насаждаемое слово, могущее спасти вашидуши.

²¹Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.

²²Будьте же исполнители слова, а не слышатели только,обманывающие самих себя.

²²Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.

²³Ибо, кто слушает слово и не исполняет, тот подобен человеку, рассматривающему природные черты лица своего в зеркале:

²³Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;

²⁴он посмотрел на себя, отошел и тотчас забыл, каков он.

²⁴Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.

²⁵Но кто вникнет в закон совершенный, закон свободы, и пребудет в нем, тот, будучи не слушателем забывчивым, но исполнителем дела, блажен будет в своем действии.

²⁵Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.

²⁶Если кто из вас думает, что он благочестив, и не обуздывает своего языка, но обольщает свое сердце, у того пустое благочестие.

²⁶Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик своЈ, него вара срце своје, његова је вера узалуд.

²⁷Чистое и непорочное благочестие пред Богом и Отцем есть то, чтобы призирать сирот и вдов в их скорбях и хранить себя неоскверненным от мира.

²⁷Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.