¹Слова Иеремии, сына Хелкиина, из священников в Анафофе, в земле Вениаминовой,

¹Речи Јеремије, сина Хелкијиног, између свештеника који беху у Анатоту у земљи Венијаминовој,

²к которому было слово Господне во дни Иосии, сына Амонова, царя Иудейского, в тринадцатый год царствования его,

²Коме дође реч Господња у време Јосије сина Амоновог, цара Јудиног, тринаесте године царовања његовог,

³и также во дни Иоакима, сына Иосиина, царя Иудейского, до концаодиннадцатого года Седекии, сына Иосиина, царя Иудейского, до переселения Иерусалима в пятом месяце.

³И у време Јоакима сина Јосијиног, цара Јудиног, до свршетка једанаесте године царовања Седекије сина Јосијиног над Јудом, док не би пресељен Јерусалим, петог месеца.

⁴И было ко мне слово Господне:

⁴И дође ми реч Господња говорећи:

⁵прежде нежели Я образовал тебя во чреве, Я познал тебя, и прежде нежели ты вышел из утробы, Я освятил тебя: пророком для народов поставил тебя.

⁵Пре него те саздах у утроби, знах те; и пре него изиђе из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те.

⁶А я сказал: о, Господи Боже! я не умею говорить,ибо я еще молод.

⁶А ја рекох: Ох, Господе, Господе! Ево, не знам говорити, јер сам дете.

⁷Но Господь сказал мне: не говори: „я молод"; ибо ко всем, к кому пошлю тебя, пойдешь, и все, что повелю тебе, скажешь.

⁷А Господ ми рече: Не говори: Дете сам; него иди куда те год пошаљем, и говори шта ти год кажем.

⁸Не бойся их; ибо Я с тобою, чтобы избавлять тебя, сказал Господь.

⁸Не бој их се, јер сам ја с тобом да те избављам, говори Господ.

⁹И простер Господь руку Свою, и коснулся уст моих, и сказал мне Господь: вот, Я вложил слова Мои в уста твои.

⁹И пруживши Господ руку своју дотаче се уста мојих, и рече ми Господ: Ето, метнух речи своје у твоја уста.

¹⁰Смотри, Я поставил тебя в сей день над народами и царствами, чтобы искоренять и разорять, губить и разрушать, созидать и насаждать.

¹⁰Види, постављам те данас над народима и царствима да истребљујеш и обараш, и да затиреш и раскопаваш, и да градиш и да садиш.

¹¹И было слово Господне ко мне: что видишь ты, Иеремия? Я сказал: вижу жезл миндального дерева.

¹¹После ми дође реч Господња говорећи: Шта видиш, Јеремија? И рекох: Видим прут бадемов.

¹²Господь сказал мне: ты верно видишь; ибо Я бодрствую над словом Моим, чтоб оно скоро исполнилось.

¹²Тада ми рече Господ: Добро си видео, јер ћу настати око речи своје да је извршим.

¹³И было слово Господне ко мне в другой раз: что видишь ты? Я сказал: вижу поддуваемый ветром кипящий котел, и лицо его со стороны севера.

¹³Опет ми дође реч Господња другом говорећи: Шта видиш? И рекох: Видим лонац где ври, и предња му је страна према северу.

¹⁴И сказал мне Господь: от севера откроется бедствие на всех обитателей сей земли.

¹⁴Тада ми рече Господ: Са севера ће навалити зло на све становнике ове земље.

¹⁵Ибо вот, Я призову все племена царств северных, говорит Господь,и придут они, и поставят каждый престол свой при входе в ворота Иерусалима, и вокруг всех стен его, и во всех городах Иудейских.

¹⁵Јер, гле, ја ћу сазвати све породице из северних царстава, вели Господ, те ће доћи, и сваки ће метнути свој престо на вратима јерусалимским и око свих зидова његових и око свих градова Јудиних.

¹⁶И произнесу над ними суды Мои за все беззакония их, за то, что они оставили Меня, ивоскуряли фимиам чужеземным богам и поклонялись делам рук своих.

¹⁶И изрећи ћу им суд свој за сву злоћу њихову што ме оставише, и кадише другим боговима, и клањаше се делу руку својих.

¹⁷А ты препояшь чресла твои, и встань, и скажи им все, что Я повелю тебе; не малодушествуй пред ними, чтобы Я не поразил тебя в глазах их.

¹⁷Ти дакле опаши се и устани и говори им све што ћу ти заповедити; не бој их се, да те не бих сатро пред њима.

¹⁸И вот, Я поставил тебя ныне укрепленным городом и железным столбом и медною стеною на всей этой земле, против царей Иуды, против князей его, против священников его и противнарода земли сей.

¹⁸Јер ево ја те постављам данас као тврд град и као ступ гвозден и као зидове бронзане свој овој земљи, царевима Јудиним и кнезовима његовим и свештеницима његовим и народу земаљском.

¹⁹Они будут ратовать против тебя, но не превозмогут тебя; ибо Я с тобою,говорит Господь, чтобы избавлять тебя.

¹⁹Они ће ударити на те, али те неће надвладати, јер сам ја с тобом, вели Господ, да те избављам.