¹Слово, которое было к Иеремии от Господа:

¹Реч која дође Јеремији од Господа говорећи:

²встань и сойди в дом горшечника, и там Я возвещу тебе слова Мои.

²Устани, и сиђи у кућу лончареву, и онде ћу ти казати речи своје.

³И сошел я в дом горшечника, и вот, он работал свою работу на кружале.

³Тада сиђох у кућу лончареву, и гле, он рађаше посао на свом колу.

⁴И сосуд, который горшечник делал из глины, развалился в руке его; и он снова сделал из него другой сосуд, какой горшечнику вздумалось сделать.

⁴И поквари се у руци лончару суд који грађаше од кала, па начини изнова од њега други суд, како беше воља лончару да начини.

⁵И было слово Господне ко мне:

⁵Тада дође ми реч Господња говорећи:

⁶не могу ли Я поступить с вами, дом Израилев, подобно горшечникусему? говорит Господь. Вот, что глина в руке горшечника, то вы в Моей руке, дом Израилев.

⁶Не могу ли чинити од вас као овај лончар, доме Израиљев? Говори Господ; гле, шта је као у руци лончаревој, то сте ви у мојој руци, доме Израиљев.

⁷Иногда Я скажу о каком-либо народе и царстве, что искореню, сокрушу и погублю его;

⁷Кад бих рекао за народ и за царство да га истребим и разорим и затрем;

⁸но если народ этот, на который Я это изрек, обратится от своих злых дел, Я отлагаю то зло, которое помыслил сделать ему.

⁸Ако се обрати народ ода зла, за које бих рекао, и мени ће бити жао са зла које мишљах да му учиним.

⁹А иногда скажу о каком-либо народе и царстве, что устрою и утвержу его;

⁹А кад бих рекао за народ и за царства да га сазидам и насадим;

¹⁰но если он будет делать злое пред очами Моими и не слушаться гласа Моего, Я отменю то добро, которым хотел облагодетельствовать его.

¹⁰Ако учини шта је зло преда мном не слушајући глас мој, и мени ће бити жао добра које рекох да му учиним.

¹¹Итак скажи мужам Иуды и жителям Иерусалима: так говорит Господь: вот, Я готовлю вам зло и замышляю против вас; итак обратитесь каждый от злого пути своего и исправьте пути ваши и поступки ваши.

¹¹Зато сада реци Јудејцима и Јерусалимљанима говорећи: Овако вели Господ: Ево спремам на вас зло, и мислим мисли на вас; вратите се, дакле, сваки са свог пута злог, и поправите путеве своје и дела своја.

¹²Но они говорят: „не надейся; мы будем жить по своим помыслам и будем поступать каждый по упорству злого своего сердца".

¹²А они рекоше: Нема ништа од тога, него ћемо ићи за својим мислима и чинићемо сваки по мисли срца свог злог.

¹³Посему так говорит Господь: спросите между народами, слыхал ли ктоподобное сему? крайне гнусные дела совершила дева Израилева.

¹³Зато овако говори Господ: Питајте по народима је ли ко чуо такво шта? Грдило велико учини девојка Израиљева.

¹⁴Оставляет ли снег Ливанский скалу горы? и иссякают ли из других мест текущие холодные воды?

¹⁴Оставља ли снег ливански са стене моја поља? Остављају ли се воде студене, које теку?

¹⁵А народ Мой оставил Меня; они кадят суетным, споткнулись на путях своих, оставили пути древние, чтобы ходить по стезям пути непроложенного,

¹⁵А народ мој мене заборави, кади таштини, и спотичу се на својим путевима, на старим стазама, да ходе стазама пута непоравњеног,

¹⁶чтобы сделать землю свою ужасом, всегдашним посмеянием, так чтокаждый, проходящий по ней, изумится и покачает головою своею.

¹⁶Да бих обратио земљу њихову у пустош, на вечну срамоту, да се чуди ко год прође преко ње и маше главом својом.

¹⁷Как восточным ветром развею их пред лицем врага; спиною, а не лицем обращусь к ним в день бедствия их.

¹⁷Као устоком разметнућу их пред непријатељем; леђа а не лице показаћу им у невољи њиховој.

¹⁸А они сказали: „придите, составим замысел против Иеремии; ибо неисчез же закон у священника и совет у мудрого, и слово у пророка; придите, сразим его языком и не будем внимать словам его".

¹⁸А они рекоше: Ходите да смислимо шта Јеремији, јер неће нестати закона свештенику ни савета мудрацу ни речи пророку; ходите, убијмо га језиком и не пазимо на речи његове.

¹⁹Внемли мне, Господи, и услышь голос моих противников.

¹⁹Пази на ме, Господе, и чуј глас мојих противника.

²⁰Должно ли воздавать злом за добро? а они роют яму душе моей.Вспомни, что я стою пред лицем Твоим, чтобы говорить заних доброе, чтобы отвратить от них гнев Твой.

²⁰Еда ли ће се зло вратити за добро, кад ми копају јаму? Опомени се да сам стајао пред Тобом говорећи за њихово добро, да бих одвратио гнев Твој од њих.

²¹Итак предай сыновей их голоду и подвергни их мечу; да будут жены их бездетными и вдовами, и мужья их да будут пораженысмертью, и юноши их умерщвлены мечом на войне.

²¹Зато предај синове њихове глади и учини да изгину од мача, и жене њихове да буду сироте и удове, и мужеви њихови да се погубе, младиће њихове да побије мач у боју.

²²Да будет слышен вопль из домов их, когда приведешь на них полки внезапно; ибо они роют яму, чтобы поймать меня, и тайно расставили сети для ног моих.

²²Нека се чује вика из кућа њихових, кад доведеш на њих војску изненада; јер ископаше јаму да ме ухвате, и замке наместише ногама мојим.

²³Но Ты, Господи, знаешь все замыслы их против меня, чтобы умертвить меня; не простинеправды их и греха их не изгладь пред лицем Твоим; да будут они низвержены пред Тобою; поступи с ними во время гнева Твоего.

²³А Ти, Господе, знаш све што су наумили мени да ме убију, немој им опростити безакоња ни грех њихов избрисати испред себе; него нека попадају пред Тобом, у гневу свом ради супрот њима.