¹И услышали Сафатия, сын Матфана, и Годолия, сын Пасхора, и Юхал, сын Селемии, и Пасхор, сын Малхии, слова, которые Иеремия произнес ко всему народу, говоря:

¹А Сефатија, син Матанов и Годолија син Пасхоров и Јухал син Селемијин и Пасхор син Малхијин, чуше речи које говори Јеремија свему народу рекавши:

²так говорит Господь: кто останется в этом городе, умрет от меча, голода и моровой язвы; а кто выйдет к Халдеям, будет жив, и душа его будет ему вместо добычи, и он останется жив.

²Овако вели Господ: Ко остане у том граду, погинуће од мача, од глади или од помора; а ко отиде ка Халдејцима, остаће жив, и душа ће му његова бити место плена, и биће жив.

³Так говорит Господь: непременно предан будет город сей в руки войска царя Вавилонского, и он возьмет его.

³Овако вели Господ: Доиста ће тај град бити предан у руке војсци цара вавилонског, и узеће га.

⁴Тогда князья сказали царю: да будет этот человек предан смерти, потому что он ослабляет руки воинов, которые остаются в этом городе, и руки всего народа, говоря к ним такие слова; ибо этот человек не благоденствия желает народу сему, а бедствия.

⁴И рекоше кнезови цару: Да се погуби тај човек, јер он ослабљава руке војницима који осташе у овом граду, и руке свему народу говорећи им такве речи, јер тај човек не тражи добра овом народу него зло.

⁵И сказал царь Седекия: вот, он в ваших руках, потому что царь ничего не может делать вопреки вам.

⁵А цар Седекија рече: Ето, у вашим је рукама; јер цар не може ништа насупрот вама.

⁶Тогда взяли Иеремию и бросили его в яму Малхии, сына царя, которая была во дворе стражи, и опустили Иеремию на веревках; в яме той не было воды, а только грязь, и погрузился Иеремия в грязь.

⁶Тада узеше Јеремију, и бацише га у јаму Малхије сина Амелеховог, која беше у трему од тамнице, и спустише Јеремију о ужима; а у јами не беше воде, него глиб, и Јеремија се ували у глиб.

⁷И услышал Авдемелех Ефиоплянин, один из евнухов, находившихся вцарском доме, что Иеремию посадили в яму; а царь сидел тогда у ворот Вениаминовых.

⁷Али кад чу Авдемелех Етиопљанин, дворанин, који беше у двору царевом, да су метнули Јеремију у ону јаму, а цар сеђаше на вратима Венијаминовим,

⁸И вышел Авдемелех из дома царского и сказал царю:

⁸Изиђе Авдемелех из двора царевог и рече цару говорећи:

⁹государь мой царь! худо сделали эти люди, так поступив с Иеремиею пророком, которого бросили в яму; он умрет там от голода, потому что нет более хлеба в городе.

⁹Царе господару мој, зло учинише ти људи у свему што учинише Јеремији пророку бацивши га у јаму, јер би и онде где је био од глади умро, јер нема више хлеба у граду.

¹⁰Царь дал приказание Авдемелеху Ефиоплянину, сказав: возьми с собою отсюда тридцать человек и вытащи Иеремию пророка из ямы, доколе он не умер.

¹⁰Зато цар заповеди Авдемелеху Етиопљанину говорећи: Узми одавде тридесет људи и извади Јеремију пророка из јаме док није умро.

¹¹Авдемелех взял людей с собою и вошел в дом царский под кладовую, и взял оттуда старых негодных тряпок и старых негодных лоскутьев и опустил их на веревках в яму к Иеремии.

¹¹Тада узе Авдемелех људе, и дође у дом царев под ризницу, и узе оданде изношених хаљина и старих рита, и спусти их Јеремији у јаму о ужима.

¹²И сказал Авдемелех Ефиоплянин Иеремии: подложи эти старые брошенныетряпки и лоскутья под мышки рук твоих, под веревки. И сделал так Иеремия.

¹²И рече Авдемелех Етиопљанин Јеремији: Подметни те старе хаљине и рите под пазуха испод ужа. И учини Јеремија тако.

¹³И потащили Иеремию на веревках и вытащили его из ямы; и оставался Иеремия во дворе стражи.

¹³И извукоше Јеремију на ужима и извадише га из јаме; и оста Јеремија у трему од тамнице.

¹⁴Тогда царь Седекия послал и призвал Иеремию пророка к себе, притретьем входе в дом Господень, и сказал царь Иеремии: я у тебя спрошу нечто; не скрой от меня ничего.

¹⁴Потом цар Седекија посла по Јеремију пророка, те га доведоше преда њ у трећи улазак који беше у дому Господњем; и рече цар Јеремији: Запитаћу те нешто, немој ми затајити.

¹⁵И сказал Иеремия Седекии: если я открою тебе, не предашь ли ты менясмерти? и если дам тебе совет, ты не послушаешь меня.

¹⁵А Јеремија рече Седекији: Да ти кажем, нећеш ли ме погубити? А да те саветујем, нећеш ме послушати.

¹⁶И клялся царь Седекия Иеремии тайно, говоря: жив Господь, Который сотворил нам душу сию, не предам тебя смерти и не отдам в руки этих людей, которые ищут души твоей.

¹⁶Тада се цар Седекија закле Јеремији насамо говорећи: Тако да је жив Господ, који нам је створио ову душу, нећу те погубити нити ћу те дати у руке људима који траже душу твоју.

¹⁷Тогда Иеремия сказал Седекии: так говорит Господь Бог Саваоф, Бог Израилев: если ты выйдешь к князьям царя Вавилонского, то жива будет душа твоя, и этот город не будет сожжен огнем, и ты будешь жив, и дом твой;

¹⁷Тада Јеремија рече Седекији: Овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: Ако отидеш ка кнезовима цара вавилонског, жива ће остати душа твоја, и град овај неће изгорети огњем, и тако ћеш остати у животу ти и дом твој.

¹⁸а если не выйдешь к князьям царя Вавилонского, то этот город будет предан в руки Халдеев, и они сожгут его огнем, и ты не избежишь от рук их.

¹⁸Ако ли не отидеш ка кнезовима цара вавилонског, овај ће град бити предан у руке Халдејцима, који ће га спалити огњем, и ти нећеш побећи из руку њихових.

¹⁹И сказал царь Седекия Иеремии: я боюсь Иудеев, которые перешли к Халдеям, чтобы Халдеи не предали меня в руки их, и чтобы те не надругались надомною.

¹⁹А цар Седекија рече Јеремији: Ја се бојим Јудејаца који су пребегли ка Халдејцима, да ме не предају у њихове руке, те ће ми се наругати.

²⁰И сказал Иеремия: не предадут; послушай гласа Господа в том, что я говорю тебе, и хорошо тебе будет, и жива будет душа твоя.

²⁰А Јеремија рече: Неће те предати; послушај глас Господњи, који ти ја говорим, и добро ће ти бити и жива ће бити твоја душа.

²¹А если ты не захочешь выйти, то вот слово, которое открыл мне Господь:

²¹Ако ли нећеш да изиђеш, ово је шта ми показа Господ:

²²вот, все жены, которые остались в доме царя Иудейского, отведены будут к князьям царя Вавилонского, и скажут они: „тебя обольстили и превозмогли друзья твои; ноги твои погрузились в грязь, и они удалились от тебя".

²²Гле, све жене које су остале у дому цара Јудиног, одвешће се ка кнезовима цара вавилонског, и оне ће рећи: Наговорише те и преварише те пријатељи твоји; ноге ти се увалише у глиб, а они се повукоше натраг.

²³И всех жен твоих и детей твоих отведут к Халдеям, и ты не избежишь от рук их; но будешь взят рукою царя Вавилонского, и сделаешь то, чтогород сей будет сожжен огнем.

²³Све жене твоје и синови твоји одвешће се Халдејцима, и ти нећеш утећи из руку њихових; него ћеш допасти у руке цару вавилонском, и овај ће град изгорети огњем.

²⁴И сказал Седекия Иеремии: никто не должен знать этих слов, и тогдаты не умрешь;

²⁴Тада рече Седекија Јеремији: Нико да не дозна за те речи, да не погинеш.

²⁵и если услышат князья, что я разговаривал с тобою, и придут к тебе, и скажут тебе: „скажи нам, что говорил ты царю, не скрой от нас, и мы не предадим тебя смерти, – и также что говорил тебе царь",

²⁵Ако ли кнезови, чувши да сам говорио с тобом, дођу к теби и кажу ти: Кажи нам шта си говорио цару, немој тајити од нас, па те нећемо погубити, и шта је цар теби говорио?

²⁶то скажи им: „я повергнул пред лице царя прошение мое, чтобы не возвращать меня в дом Ионафана, чтобы не умереть там".

²⁶Реци им: Ја припадох к цару молећи се да ме не пошаље натраг у дом Јонатанов да умрем онде.

²⁷И пришли все князья к Иеремии и спрашивали его, и он сказал имсогласно со всеми словами, какие царь велел сказать , и они молча оставили его, потому что не узнали сказанного царю.

²⁷И дођоше сви кнезови к Јеремији и питаше га; а он им одговори сасвим како му заповеди цар. И оканише га се, јер не дознаше ништа од тога.

²⁸И оставался Иеремия во дворе стражи до того дня, в который был взят Иерусалим. И Иерусалим был взят.

²⁸А Јеремија оста у трему од тамнице до дана кад узеше Јерусалим; и он беше онде кад узеше Јерусалим.