¹Так говорит Господь: вот, Я подниму на Вавилони на живущих среди него противников Моих.

¹Овако говори Господ: Ево, ја ћу подигнути на Вавилон и на оне који живе усред оних који устају на ме, ветар који мори.

²И пошлю на Вавилон веятелей, и развеют его, и опустошат землю его; ибо в день бедствия нападут на него со всех сторон.

²Послаћу на Вавилон вијаче који ће га развијати и земљу његову испразнити, јер ће га опколити са свих страна у дан невоље његове.

³Пусть стрелец напрягает лук против напрягающего лук и на величающегося бронею своею; и не щадите юношей его, истребите все войско его.

³Стрелац нека натеже лук на стрелца и на оног који се поноси својим оклопом, и не жалите младића његових, потрите му сву војску,

⁴Пораженные пусть падут на земле Халдейской, и пронзенные – на дорогах ее.

⁴Нека падну побијени у земљи халдејској и избодени на улицама његовим.

⁵Ибо не овдовел Израиль и Иуда от Бога Своего, Господа Саваофа; хотя земля их полна грехами пред Святым Израилевым.

⁵Јер није оставио Израиља и Јуде Бог њихов, Господ над војскама, ако и јесте земља њихова пуна кривице Свецу Израиљевом.

⁶Бегите из среды Вавилона и спасайте каждый душу свою, чтобы непогибнуть от беззакония его, ибо это время отмщения у Господа, Он воздает ему воздаяние.

⁶Бежите из Вавилона и избавите сваки душу своју да се не истребите у безакоњу његовом, јер је време освете Господње, плаћа му шта је заслужио.

⁷Вавилон был золотою чашею в руке Господа, опьянявшею всю землю;народы пили из нее вино и безумствовали.

⁷Вавилон беше златна чаша у руци Господњој, којом опоји сву земљу; вино његово пише народи, зато полудеше народи.

⁸Внезапно пал Вавилон и разбился; рыдайте о нем, возьмите бальзама для раны его: может быть, он исцелеет.

⁸Уједанпут паде Вавилон и разби се; ридајте за њим; донесите балсама за ране његове, не би ли се исцелио.

⁹Врачевали мы Вавилон, но не исцелился; оставьте его, и пойдем каждый в свою землю, потому что приговор о нем достиг до небес и поднялся дооблаков.

⁹Лечисмо Вавилон, али се не исцели; оставите га, и да идемо сваки у своју земљу; јер до неба допире суд његов и диже се до облака.

¹⁰Господь вывел на свет правду нашу; пойдем и возвестим на Сионе дело Господа Бога нашего.

¹⁰Господ је изнео правду нашу; ходите, да приповедамо на Сиону дело Господа Бога свог.

¹¹Острите стрелы, наполняйте колчаны; Господь возбудил дух царей Мидийских, потому что у Него есть намерение против Вавилона, чтобы истребить его, ибоэто есть отмщение Господа, отмщение за храм Его.

¹¹Чистите стреле, узмите штитове; Господ подиже дух царева мидских, јер је Вавилону намислио да га затре; јер је освета Господња, освета цркве Његове.

¹²Против стен Вавилона поднимите знамя, усильте надзор, расставьте сторожей, приготовьте засады, ибо, как Господь помыслил, так и сделает, что изрек на жителей Вавилона.

¹²На зидовима вавилонским подигните заставу, утврдите стражу, поставите стражаре, наместите заседе; јер је Господ намислио, и учиниће шта је рекао за становнике вавилонске.

¹³О, ты, живущий при водах великих, изобилующий сокровищами! пришел конец твой, мера жадности твоей.

¹³О ти, што станујеш крај воде велике и имаш много блага! Дође крај твој и свршетак лакомству твом.

¹⁴Господь Саваоф поклялся Самим Собою: истинно говорю, что наполню тебя людьми, как саранчою, и поднимут крик против тебя.

¹⁴Господ над војскама закле се собом: Напунићу те људима као скакавцима, и они ће ти певати песму.

¹⁵Он сотворил землю силою Своею, утвердил вселенную мудростью Своеюи разумом Своим распростер небеса.

¹⁵Он је створио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разапео небеса.

¹⁶По гласу Его шумят воды на небесах, и Он возводит облака от краев земли, творит молнии среди дождя и изводит ветер из хранилищ Своих.

¹⁶Кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, и пушта муње с даждем, и изводи ветар из стаја његових.

¹⁷Безумствует всякий человек в своем знании, срамит себя всякий плавильщик истуканом своим, ибо истукан его есть ложь, и нет в нем духа.

¹⁷Сваки човек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резаним; јер су лаж ликови његови ливени и нема духа у њима.

¹⁸Это совершенная пустота, дело заблуждения; во время посещения их они исчезнут.

¹⁸Таштина су, дело преварно; кад их походим, погинуће.

¹⁹Не такова, как их, доля Иакова, ибо Бог его есть Творец всего, и Израиль есть жезл наследия Его, имя Его – Господь Саваоф.

¹⁹Није такав део Јаковљев; јер је Он Творац свему и Он је део наследства његовог; име Му је Господ над војскама.

²⁰Ты у Меня – молот, оружие воинское; тобою Я поражал народы и тобою разорял царства;

²⁰Ти си ми био маљ, оружје убојно, и тобом сатрх народе и тобом расух царства.

²¹тобою поражал коня и всадника его и тобою поражал колесницу ивозницу ее;

²¹И тобом сатрх коња и јахача његовог; и тобом сатрх кола и који сеђаху на њима.

²²тобою поражал мужа и жену, тобою поражал и старого и молодого, тобоюпоражал и юношу и девицу;

²²И тобом сатрх човека и жену, и сатрх тобом старца и дете, и сатрх тобом момка и девојку.

²³и тобою поражал пастуха и стадо его, тобою поражал и земледельца ирабочий скот его, тобою поражал и областеначальников и градоправителей.

²³И тобом сатрх пастира и стадо његово, и тобом сатрх орача и волове његове ујармљене, и сатрх тобом кнезове и властеље.

²⁴И воздам Вавилону и всем жителям Халдеи за все то зло, какое они делали на Сионе в глазах ваших, говорит Господь.

²⁴И платићу Вавилону и свим становницима халдејским за све зло које учинише Сиону, на ваше очи, говори Господ.

²⁵Вот, Я – на тебя, гора губительная, говорит Господь, разоряющая всю землю, и простру на тебя руку Мою, и низрину тебя со скал, и сделаю тебя горою обгорелою.

²⁵Ево мене на тебе, горо, која сатиреш, говори Господ, која затиреш сву земљу, и замахнућу руком својом на те и свалићу те са стена, и начинићу од тебе гору изгорелу.

²⁶И не возьмут из тебя камня для углов и камня для основания, но вечно будешь запустением, говорит Господь.

²⁶И неће узети од тебе камена за угао ни камена за темељ, јер ћеш бити пустош вечна, говори Господ.

²⁷Поднимите знамя на земле, трубите трубою среди народов, вооружите против него народы, созовите на него царства Араратские, Минийские и Аскеназские, поставьте вождя против него, наведите коней, как страшную саранчу.

²⁷Подигните заставу у земљи, затрубите у трубе међу народима, приправите народе на њ, сазовите на њ царство араратско, минијско и асханаско; поставите војводу супрот њему, доведите коње као скакавце бодљикасте.

²⁸Вооружите против него народы, царей Мидии, областеначальников ее и всех градоправителей ее, и всю землю, подвластную ей.

²⁸Приправите народе супрот њему, цареве мидске и војводе њихове и све властеље њихове и сву земљу државе њихове.

²⁹Трясется земля и трепещет, ибо исполняются над Вавилоном намерения Господа сделать землю Вавилонскую пустынею, без жителей.

²⁹И земља ће се затрести и узмучити, јер ће се мисао Господња извршити на Вавилону да обрати земљу вавилонску у пустињу да нико не живи у њој.

³⁰Перестали сражаться сильные Вавилонские, сидят в укреплениях своих; истощилась сила их, сделались как женщины, жилища их сожжены, затворы их сокрушены.

³⁰Престаше војевати јунаци вавилонски, стоје у граду, неста силе њихове, посташе као жене, изгореше станови њихови, преворнице њихове поломише се.

³¹Гонец бежит навстречу гонцу, и вестник навстречу вестнику, чтобы возвестить царю Вавилонскому, что город его взят со всех концов,

³¹Гласник ће сретати гласника, и посланик ће сретати посланика да јаве цару вавилонском да му је узет град са свих крајева,

³²и броды захвачены, и ограды сожжены огнем, и воины поражены страхом.

³²И да се бродови узеше и језера изгореше огњем и војници се препали.

³³Ибо так говорит Господь Саваоф, Бог Израилев: дочь Вавилона подобнагумну во время молотьбы на нем; еще немного, и наступит время жатвыее.

³³Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Кћи је вавилонска као гумно; време је да се набије, још мало, па ће доћи време да се пожње.

³⁴Пожирал меня и грыз меня Навуходоносор, царь Вавилонский; сделал меня пустым сосудом; поглощал меня, как дракон; наполнял чрево своесластями моими, извергал меня.

³⁴Изједе ме и потре ме Навуходоносор, цар вавилонски, начини од мене непотребан суд, прождре ме као змај, напуни трбух свој милинама мојим, и отера ме.

³⁵Обида моя и плоть моя – на Вавилоне, скажет обитательница Сиона, икровь моя – на жителях Халдеи, скажет Иерусалим.

³⁵Неправда која се чини мени и мом телу нека дође на Вавилон, рећи ће становница сионска, и крв моја на становнике халдејске, говориће Јерусалим.

³⁶Посему так говорит Господь: вот, Я вступлюсь в твое дело и отмщу за тебя, и осушу море его, и иссушу каналы его.

³⁶Зато овако вели Господ: Ево, ја ћу расправити парбу твоју и осветићу те; и осушићу море његово, и изворе ћу његове осушити.

³⁷И Вавилон будет грудою развалин, жилищем шакалов, ужасом и посмеянием, без жителей.

³⁷И Вавилон ће постати гомила, стан змајевски, чудо и подсмех, да нико неће живети у њему.

³⁸Как львы зарыкают все они, и заревут как щенки львиные.

³⁸Рикаће сви као лавови и вити као лавићи.

³⁹Во время разгорячения их сделаю им пир и упою их, чтобы они повеселились и заснули вечным сном, и не пробуждались, говорит Господь.

³⁹Кад се угреју, изнећу им да пију, и опојићу их да се развеселе и заспе вечним сном, да се не пробуде, говори Господ.

⁴⁰Сведу их как ягнят на заклание, как овнов с козлами.

⁴⁰Свешћу их на заклање као јагањце, као овнове с јарцима.

⁴¹Как взят Сесах, и завоевана слава всей земли! Как сделался Вавилонужасом между народами!

⁴¹Како се предоби Сисах и узе се хвала све земље? Како Вавилон поста чудо међу народима?

⁴²Устремилось на Вавилон море; он покрыт множеством волн его.

⁴²Море уста на Вавилон, покри га мноштво вала његових.

⁴³Города его сделались пустыми, землею сухою, степью, землею, где не живет ни один человек и где не проходит сын человеческий.

⁴³Градови његови посташе пустош, земља сасушена и пуста, земља где нико не живи, нити пролази кроз њу син човечји.

⁴⁴И посещу Вила в Вавилоне, и исторгну из уст его проглоченное им,и народы не будут более стекаться к нему, даже и стены Вавилонские падут.

⁴⁴И походићу Вила у Вавилону и извући ћу из уста његових шта је прождрао, и неће се више стицати к њему народи, и зид ће вавилонски пасти.

⁴⁵Выходи из среды его, народ Мой, и спасайте каждый душу свою отпламенного гнева Господа.

⁴⁵Изиђи из њега, народе мој, и избавите сваки своју душу од жестоког гнева Господњег.

⁴⁶Да не ослабевает сердце ваше, и не бойтесь слуха, который будет слышен на земле; слух придет в один год, и потомв другой год, и на земле будет насилие, властелин восстанет на властелина.

⁴⁶Немојте да одмекне срце ваше и да се уплашите од гласа који ће се чути у земљи; а доћи ће глас једне године, а после њега други глас друге године, и насиље ће бити у земљи, и господар ће устати на господара.

⁴⁷Посему вот, приходят дни, когда Я посещу идолов Вавилона, и вся земля его будет посрамлена, и все пораженные его падут срединего.

⁴⁷Зато ево иду дани кад ћу походити резане ликове вавилонске, и сва ће се земља његова посрамити, и сви ће побијени његови пасти усред њега.

⁴⁸И восторжествуют над Вавилоном небо и земля и все, что на них; ибо от севера придут к нему опустошители, говорит Господь.

⁴⁸Небо и земља и све што је у њима певаће над Вавилоном, јер ће доћи на њ са севера затирач, говори Господ.

⁴⁹Как Вавилон повергал пораженных Израильтян, так в Вавилоне будут повержены пораженные всей страны.

⁴⁹И као што је Вавилон учинио да падну побијени Израиљеви, тако ће пасти у Вавилону побијени све земље.

⁵⁰Спасшиеся от меча, уходите, не останавливайтесь, вспомните издали о Господе, и да взойдет Иерусалим на сердце ваше.

⁵⁰Који утекосте од мача, идите, не стојте; помињите Господа издалека, и Јерусалим нека вам је у срцу.

⁵¹Стыдно нам было, когда мы слышали ругательство: бесчестие покрывало лица наши, когда чужеземцы пришли во святилище дома Господня.

⁵¹Посрамисмо се, што чусмо руг, стид попаде лице наше, што туђини уђоше у светињу дома Господњег.

⁵²За то вот, приходят дни, говорит Господь, когда Я посещу истуканов его, и по всей земле его будут стонать раненые.

⁵²Зато, гле, иду дани, говори Господ, кад ћу походити резане ликове његове, и по свој земљи његовој јечаће рањеници.

⁵³Хотя бы Вавилон возвысился до небес, и хотя бы он на высоте укрепил твердыню свою; но от Меня придут к нему опустошители, говорит Господь.

⁵³Да се Вавилон и на небо попне, и на висини да утврди силу своју, доћи ће од мене на њ затирачи, говори Господ.

⁵⁴Пронесется гул вопля от Вавилона и великое разрушение – от земли Халдейской,

⁵⁴Чује се велика вика из Вавилона, и велик полом из земље халдејске.

⁵⁵ибо Господь опустошит Вавилон и положит конец горделивому голосу в нем. Зашумят волны их как большие воды, раздастся шумный голос их.

⁵⁵Јер Господ затире Вавилон, и укида у њему велику вреву; и вали ће њихови бучати као велика вода, вика ће се њихова разлегати.

⁵⁶Ибо придет на него, на Вавилон, опустошитель, и взяты будут ратоборцы его, сокрушены будут луки их; ибоГосподь, Бог воздаяний, воздаст воздаяние.

⁵⁶Јер дође на њ, на Вавилон, затирач, јунаци се његови заробише, лукови се њихови потрше; јер је Господ Бог који плаћа, доиста ће платити.

⁵⁷И напою допьяна князей его и мудрецов его, областеначальников его, и градоправителей его, и воинов его, и заснут сном вечным, и не пробудятся, говорит Царь – Господь Саваоф имя Его.

⁵⁷Опојићу кнезове његове и мудраце његове, војводе његове и властеље његове и јунаке његове, да ће заспати вечним сном и неће се пробудити, говори цар, коме је име Господ над војскама.

⁵⁸Так говорит Господь Саваоф: толстые стены Вавилона до основания будут разрушены, и высокие ворота его будут сожжены огнем; итак напрасно трудились народы, и племена мучили себя для огня.

⁵⁸Овако вели Господ над војскама: Широки зидови вавилонски сасвим ће се раскопати, и висока врата његова огњем ће се спалити, те су људи узалуд радили, и народи се трудили за огањ.

⁵⁹Слово, которое пророк Иеремия заповедал Сераии, сыну Нирии, сыну Маасеи, когда он отправлялся в Вавилон с Седекиею, царем Иудейским, в четвертый год его царствования; Сераия был главный постельничий.

⁵⁹Реч што заповеди пророк Јеремија Сераји сину Нирије сина Масијиног, кад пође од Седекије, цара Јудиног, у Вавилон четврте године царовања његовог; а Сераја беше главни постељник.

⁶⁰Иеремия вписал в одну книгу все бедствия, какие должны были придтина Вавилон, все сии речи, написанные на Вавилон.

⁶⁰А Јеремија написа у једну књигу све зло које хтеде доћи на Вавилон, све ове речи што су написане за Вавилон.

⁶¹И сказал Иеремия Сераии: когда ты придешь в Вавилон, то смотри, прочитай все сии речи,

⁶¹И рече Јеремија Сераји: Кад дођеш у Вавилон, тада гледај и прочитај све ове речи;

⁶²и скажи: „Господи! Ты изрек о месте сем, что истребишь его так, чтоне останется в нем ни человека, ни скота, но оно будет вечною пустынею".

⁶²И реци: Господе, Ти си говорио за ово место да ћеш га затрти да нико не живи у њему, ни човек ни живинче, него да је пустош до века.

⁶³И когда окончишь чтение сей книги, привяжи к ней камень и брось ее в средину Евфрата,

⁶³А кад прочиташ ову књигу, вежи камен за њу, и баци је у Ефрат.

⁶⁴и скажи: „так погрузится Вавилон и не восстанет от того бедствия,которое Я наведу на него, и они совершенно изнемогут". Доселе речи Иеремии.

⁶⁴И реци: Тако ће потонути Вавилон и неће се подигнути ода зла које ћу пустити на њ, и они ће изнемоћи. Довде су речи Јеремијине.