1Когда Адониседек, царь Иерусалимский, услышал, что Иисус взял Гай и предал его заклятию, и что так же поступил с Гаем и царем его, как поступил с Иерихоном и царем его, и что жители Гаваона заключили мир с Израилем и остались среди их,
1А кад чу Адониседек цар јерусалимски да је Исус узео Гај и раскопао га као што је учинио с Јерихоном и његовим царем, тако да је учинио и с Гајем и његовим царем, и да су Гаваоњани учинили мир с Израиљем и стоје усред њих,
2тогда он весьма испугался, потому что Гаваон был город большой, как один изцарских городов, и больше Гая, и все жители его люди храбрые.
2Уплаши се врло; јер Гаваон беше велик град као какав царски град, и беше већи од Гаја, и сви људи у њему беху храбри.
3Посему Адониседек, царь Иерусалимский, послал к Гогаму, царю Хевронскому, и к Фираму, царю Иармуфскому, и к Яфию, царю Лахисскому, и к Девиру, царю Еглонскому, чтобы сказать:
3Зато посла Адониседек цар јерусалимски к Оаму цару хевронском и к Пираму цару јармутском и к Јафији цару лахиском и к Давиру цару јеглонском, и поручи:
4придите ко мне и помогите мне поразить Гаваон за то, что он заключил мир с Иисусом и сынами Израилевыми.
4Ходите к мени, и помозите ми да ударимо на Гаваон, јер учини мир с Исусом и са синовима Израиљевим.
5Они собрались, и пошли пять царей Аморрейских: царь Иерусалимский, царь Хевронский, царь Иармуфский, царь Лахисский, царь Еглонский,они и все ополчение их, и расположились станом подле Гаваона, чтобы воевать против него.
5И скупи се и пође пет царева аморејских, цар јерусалимски, цар хевронски, цар јармутски, цар лахиски, цар јеглонски, они и сва војска њихова, и ставши у логор под Гаваоном почеше га бити.
6Жители Гаваона послали к Иисусу в стан Израильский , в Галгал, сказать: не отними руки твоей от рабов твоих; приди к нам скорее, спаси нас и подай нам помощь; ибо собрались против нас все цари Аморрейские, живущие на горах.
6Тада Гаваоњани послаше к Исусу у логор у Галгал и рекоше: Немој дигнути руку својих са слуга својих; ходи брзо к нама, избави нас и помози нам, јер се скупише на нас сви цареви аморејски који живе у горама.
7Иисус пошел из Галгала сам, и с ним весь народ, способный к войне, и все мужи храбрые.
7И изађе Исус из Галгала, он и с њим сав народ што беше за бој, сви јунаци.
8И сказал Господь Иисусу: не бойся их, ибо Я предал их в руки твои: никто из них не устоит пред лицем твоим.
8И Господ рече Исусу: Не бој их се; јер их дадох теби у руке, ниједан их се неће одржати пред тобом.
9И пришел на них Иисус внезапно, потому что всю ночь шел он из Галгала.
9И Исус удари на њих изненада, ишавши целу ноћ од Галгала,
10Господь привел их в смятение при виде Израильтян,и они поразили их в Гаваоне сильным поражением, и преследовали их по дороге к возвышенности Вефорона, и поражали их до Азека и до Македа.
10И смете их Господ пред Израиљем, који их љуто поби код Гаваона, па их потера путем како се иде у Вет-Орон, и секоше их до Азике и до Макиде.
11Когда же они бежали от Израильтян по скату горы Вефоронской, Господь бросал на них с небес большие камни до самого Азека, и они умирали; больше было тех, которые умерли от камней града, нежели тех, которых умертвили сыны Израилевы мечом.
11А кад бежаху испред Израиља и беху низ врлет вет-оронску, баци Господ на њих камење велико из неба дори до Азике, те гињаху: и више их изгибе од камења градног него што их побише синови Израиљеви мачем.
12Иисус воззвал к Господу в тот день, в который предал ГосподьАморрея в руки Израилю, когда побил их в Гаваоне, и они побиты были пред лицем сынов Израилевых, и сказал пред Израильтянами: стой, солнце, над Гаваоном, и луна, над долиною Аиалонскою!
12Тада проговори Исус Господу онај дан кад Господ предаде Аморејца синовима Израиљевим, и рече пред синовима Израиљевим: Стани сунце над Гаваоном, и месече над долином елонском.
13И остановилось солнце, и луна стояла, доколе народ мстил врагам своим. Не это ли написано в книге Праведного: „стояло солнце среди неба и не спешило к западу почти целый день"?
13И стаде сунце и устави се месец, докле се не освети народ непријатељима својим. Не пише ли то у књизи Истинитог? И стаде сунце насред неба и не наже к западу скоро за цео дан.
14И не было такого дня ни прежде ни после того, в который Господь так слушал бы гласа человеческого. Ибо Господь сражался за Израиля.
14И не би таквог дана ни пре ни после, да Господ послуша глас човечји, јер Господ војева за Израиља.
15Потом возвратился Иисус и весь Израиль с ним в стан, в Галгал.
15И врати се Исус и сав Израиљ с њим у логор у Галгал.
16А те пять царей убежали и скрылись в пещере в Македе.
16А оних пет царева утекоше и сакрише се у пећину код Макиде.
17Когда донесено было Иисусу и сказано: „нашлись пять царей, они скрываются в пещере в Македе",
17И дође глас Исусу: Нађе се пет царева сакривених у пећини код Макиде.
18Иисус сказал: „привалите большие камни к отверстию пещеры и приставьте к ней людей стеречь их;
18А Исус рече: Привалите велико камење на врата пећине, и наместите људе код ње да их чувају.
19а вы не останавливайтесь, но преследуйте врагов ваших и истребляйте заднюю часть войска их и не давайте им уйти в города их, ибо Господь Бог ваш предал их в руки ваши".
19А ви не стојте, него гоните непријатеље своје и бијте остатак њихов, не дајте им да уђу у градове своје, јер вам их даде у руке Господ Бог ваш.
20После того, как Иисус и сыны Израилевы совершенно поразили их весьма великим поражением, и оставшиеся из них убежали в города укрепленные,
20А кад Исус и синови Израиљеви престаше бити их у боју врло великом, разбивши их сасвим, а који их осташе живи, утекоше у тврде градове,
21весь народ возвратился в стан к Иисусу в Макед с миром, и никтона сынов Израилевых не пошевелил языком своим.
21Врати се сав народ здраво у логор к Исусу у Макиду, и нико не маче језиком својим на синове Израиљеве, ни на једног.
22Тогда Иисус сказал: откройте отверстие пещеры и выведите ко мне из пещеры пятерых царей тех.
22Тада рече Исус: Отворите врата од оне пећине, и изведите к мени оних пет царева из пећине.
23Так и сделали: вывели к нему из пещеры пятерых царей тех: царяИерусалимского, царя Хевронского, царя Иармуфского, царя Лахисского и царя Еглонского.
23И учинише тако, и изведоше к мени оних пет царева из пећине: цара јерусалимског, цара хевронског, цара јармутског, цара лахиског, цара јеглонског.
24Когда вывели царей сих к Иисусу, Иисус призвал всех Израильтян и сказал вождям воинов, ходившим с ним: подойдите,наступите ногами вашими на выи царей сих. Они подошли и наступили ногами своими на выи их.
24А кад изведоше те цареве к Исусу, сазва Исус све људе Израиљце, и рече војводама од војске који беху ишли с њим: Приступите и станите ногама својим на вратове овим царевима. И они приступише и стадоше им на вратове ногама својим.
25Иисус сказал им: не бойтесь и не ужасайтесь, будьте тверды и мужественны; ибо так поступит Господь со всеми врагами вашими, с которыми будете воевать.
25А Исус им рече: Не бојте се и не плашите се; будите слободни и храбри, јер ће тако учинити Господ свим непријатељима вашим на које завојштите.
26Потом поразил их Иисус и убил их и повесил их на пяти деревах; и висели они на деревах до вечера.
26Потом их поби Исус и погуби их, и обеси их на пет дрвета, и осташе висећи на дрветима до вечера.
27При захождении солнца приказал Иисус, и снялиих с дерев, и бросили их в пещеру, в которой они скрывались, и привалили большие камни к отверстию пещеры, которые там даже до сего дня.
27А о заходу сунчаном заповеди Исус те их скидоше с дрвета и бацише их у пећину, у коју се беху сакрили, и метнуше велико камење на врата пећине, које оста онде до данас.
28В тот же день взял Иисус Макед, и поразил его мечом и царя его, и предал заклятию их и все дышащее, что находилось в нем: никого неоставил, кто бы уцелел; и поступил с царем Македским так же, как поступил с царем Иерихонским.
28Истог дана узе Исус и Макиду, и све у њој исече оштрим мачем, и цара њеног и њих поби, све душе које беху у њој, не остави ниједног живог; и учини с царем макидским као што учини с царем јерихонским.
29И пошел Иисус и все Израильтяне с ним из Македа к Ливне и воевалпротив Ливны;
29Потом оде Исус и сав Израиљ с њим из Макиде у Ливну, и стаде бити Ливну.
30и предал Господь и ее в руки Израиля, и царя ее, и истребил ееИисус мечом и все дышащее, что находилось в ней: никого не оставил в ней, кто бы уцелел, и поступил с царем ее так же, как поступил с царем Иерихонским.
30Па и њу предаде Господ у руке Израиљу и цара њеног; и исече све оштрим мачем, све душе које беху у њој, не остави у њој ниједног живог; и учини с царем њеним као што учини с царем јерихонским.
31Из Ливны пошел Иисус и все Израильтяне с ним к Лахису и расположился подле него станом и воевал против него;
31Потом оде Исус и сав Израиљ с њим из Ливне на Лахис, и стаде у логор пред њим, и стаде га бити.
32и предал Господь Лахис в руки Израиля, и взял он его на другой день, и поразил его мечом и все дышащее, что было в нем, так, как поступил с Ливною.
32И Господ предаде Лахис у руке Израиљу, и он га узе сутрадан, и исече све оштрим мачем, све душе што беху у њему, исто онако како учини с Ливном.
33Тогда пришел на помощь Лахису Горам, царь Газерский; но Иисус поразил его и народ его мечом так, что никого у него не оставил, кто бы уцелел.
33Тада дође Орам цар гезерски у помоћ Лахису; али поби Исус њега и народ његов да не оста ниједан жив.
34И пошел Иисус и все Израильтяне с ним из Лахиса к Еглону и расположились подле него станом и воевали против него;
34Потом пође Исус и сав Израиљ с њим из Лахиса на Јеглон, и ставши у логор према њему ударише на њ;
35И взяли его в тот же день и поразили его мечом, и все дышащее,что находилось в нем в тот день, предал он заклятию, как поступил с Лахисом.
35И узеше га исти дан, и исекоше све оштрим мачем; све душе што беху у њему поби тај дан исто онако како учини с Лахисом.
36И пошел Иисус и все Израильтяне с ним из Еглона к Хеврону и воевали против него;
36Потом се подиже Исус и сав Израиљ с њим из Јеглона на Хеврон, и стадоше га бити;
37и взяли его и поразили его мечом, и царя его, и все города его,и все дышащее, что находилось в нем; никого не оставил, кто уцелел бы, как поступил он и с Еглоном: предал заклятию его и все дышащее, что находилось в нем.
37И узеше га и исекоше оштрим мачем, и цара његовог и све градове његове, све душе што беху у њима; не остави ниједног живог исто онако како учини с Јеглоном; затре га са свим душама што беху у њему.
38Потом обратился Иисус и весь Израиль с ним к Давиру и воевал против него;
38Потом се обрати Исус и сав Израиљ с њим на Давир, и стаде га бити;
39и взял его и царя его и все города его, и поразили их мечом, ипредали заклятию все дышащее, что находилось в нем: никого не осталось, ктоуцелел бы; как поступил с Хевроном и царем его, так поступил с Давиром и царем его, и какпоступил с Ливною и царем ее.
39И узе га и цара његовог и све градове његове, и исекоше их оштрим мачем и згубише све душе што беху у њима; не остави ниједног живог; као што учини с Хевроном, тако учини с Давиром и царем његовим, и као што учини с Ливном и царем њеним.
40И поразил Иисус всю землю нагорную и полуденную, и низменные места и землю, лежащую у гор, и всех царей их: никого не оставил, кто уцелел бы, и все дышащее предал заклятию, как повелел Господь Бог Израилев;
40Тако поби Исус сву земљу, горе и јужну страну и равнице и долине, и све цареве њихове; не остави ниједног живог, него све душе живе згуби, као што беше заповедио Господ Бог Израиљев.
41поразил их Иисус от Кадес-Варни до Газы, и всю землю Гошен даже до Гаваона;
41И поби их Исус од Кадис-Варније до Газе, и сву земљу госенску до Гаваона.
42и всех царей сих и земли их Иисус взял одним разом, ибо ГосподьБог Израилев сражался за Израиля.
42А све те цареве и земљу њихову узе Исус уједанпут; јер Господ Бог Израиљев војеваше за Израиља.
43Потом Иисус и все Израильтяне с ним возвратились в стан, в Галгал.
43Потом се врати Исус и сав Израиљ с њим у логор у Галгал.