1Ефремляне собрались и перешли в Севину и сказалиИеффаю: для чего ты ходил воевать с Аммонитянами, а нас не позвал с собою? мы сожжем дом твой огнем и с тобою вместе.
1А људи од племена Јефремовог скупише се, и прешавши на север рекоше Јефтају: Зашто си ишао у бој на синове Амонове а нас ниси позвао да идемо с тобом? Спалићемо огњем дом твој и тебе.
2Иеффай сказал им: я и народ мой имели с Аммонитянами сильную ссору; я звал вас, но вы не спасли меня от руки их;
2А Јефтај им рече: Имах велику распру са синовима Амоновим ја и мој народ, и позвах вас, али ме не избависте из руку његових.
3видя, что ты не спасаешь меня, я подверг опасности жизнь мою и пошел на Аммонитян, и предал их Господь в руки мои; зачем же вы пришли ныне воевать со мною?
3Па видећи да ме не избависте, ставих душу своју у руку своју и отидох на синове Амонове, и Господ ми их даде у руке; па што сте сада дошли к мени да се бијете са мном?
4И собрал Иеффай всех жителей Галаадских и сразился с Ефремлянами, ипобили жители Галаадские Ефремлян, говоря: вы беглецы Ефремовы, Галаад же среди Ефрема и среди Манассии.
4Тада Јефтај скупи све људе од Галада, и удари на Јефрема; и људи од Галада побише Јефрема; јер говораху: Бегунци сте Јефремови ви, људи од Галада, који се бавите међу Јефремом и међу Манасијом.
5И перехватили Галаадитяне переправу чрез Иордан от Ефремлян, и когда кто из уцелевшихЕфремлян говорил: „позвольте мне переправиться", то жителиГалаадские говорили ему: не Ефремлянин ли ты? Он говорил: нет.
5И Галад узе Јефрему бродове јорданске. И кад који од Јефрема добеже и рече: Пусти ме да пређем, рекоше му они од Галада: Јеси ли од Јефрема? И кад он рече: Нисам,
6Они говорили ему „скажи: шибболет", а он говорил: „сибболет", и не мог иначе выговорить. Тогда они, взяв его, заколали у переправы чрез Иордан. И пало в то время из Ефремлян сорок две тысячи.
6Онда му рекоше: Реци: Шиболет. А он рече: Сиболет, не могући добро изговорити. Тада га ухватише и заклаше на броду јорданском. И погибе у оно време из племена Јефремовог четрдесет и две хиљаде.
7Иеффай был судьею Израиля шесть лет, и умер Иеффай Галаадитянин и погребен в одном из городов Галаадских.
7И Јефтај би судија Израиљу шест година; и умре, и би погребен у граду галадском.
8После него был судьею Израиля Есевон из Вифлеема.
8А после њега би судија Израиљу Авесан из Витлејема.
9У него было тридцать сыновей, и тридцать дочерей отпустил он из дома в замужество, а тридцать дочерей взял со стороны за сыновей своих, и был судьею Израиля семь лет.
9И имаше тридесет синова и тридесет кћери, које разуда из куће, а тридесет девојака доведе синовима својим из других кућа; и би судија Израиљу седам година.
10И умер Есевон и погребен в Вифлееме.
10И потом умре Авесан, и би погребен у Витлејему.
11После него был судьею Израиля Елон Завулонянин и судил Израиля десять лет.
11А после њега би судија Израиљу Елон о д Завулона; он би судија Израиљу десет година.
12И умер Елон Завулонянин и погребен в Аиалоне, в земле Завулоновой.
12Потом умре Елон од Завулона и би погребен у Ајалону у земљи Завулоновој.
13После него был судьею Израиля Авдон, сын Гиллела, Пирафонянин.
13После њега би судија у Израиљу Авдон син Елилов Фаратоњанин.
14У него было сорок сыновей и тридцать внуков, ездивших на семидесяти молодых ослах; он судил Израиля восемь лет.
14Он имаше четрдесет синова и тридесет унука, који јахаху седамдесеторо магаради. И би судија Израиљу осам година.
15И умер Авдон, сын Гиллела, Пирафонянин, и погребен в Пирафоне в земле Ефремовой, на горе Амаликовой.
15Потом умре Авдон син Елилов Фаратоњанин, и би погребен у Фаратону у земљи Јефремовој на гори амаличкој.