¹Был некто на горе Ефремовой, именем Миха.

¹А беше један човек из горе Јефремове по имену Миха.

²Он сказал матери своей: тысяча сто сиклей серебра, которые у тебя взяты и за которые ты при мне изрекла проклятие, это серебро у меня, я взял его. Мать его сказала: благословен сын мой у Господа!

²Он рече матери својој: Хиљаду и сто сребрника, што су ти украдени, за које си клела и говорила преда мном, ево, то је сребро у мене, ја сам га узео. А мати му рече: Господ да те благослови, сине!

³И возвратил он матери своей тысячу сто сиклей серебра. И сказала мать его: это серебро я от себя посвятила Господу для сына моего, чтобы сделать из него истукан и литый кумир; итак отдаю оное тебе.

³А кад врати хиљаду и сто сребрника матери својој, рече мати његова: То сам сребро посветила Господу из своје руке за тебе, сине мој, да се начини од њега лик резан и ливен; зато ти га сада дајем натраг.

⁴Но он возвратил серебро матери своей. Мать его взяла двести сиклей серебра и отдала их плавильщику. Он сделал из них истукан и литый кумир, который и находился в доме Михи.

⁴Али он опет даде сребро матери својој, а мати узе двеста сребрника и даде златару, а он начини од њега лик резан и ливен, те беше у кући Мишиној.

⁵И был у Михи дом Божий. И сделал он ефод и терафим и посвятил одного из сыновей своих, чтоб он был у него священником.

⁵И тај Миха имаше кућу за богове, и начини, оплећак и ликове, и посвети једног између синова својих да му буде свештеник.

⁶В те дни не было царя у Израиля; каждый делал то, что ему казалось справедливым.

⁶У то време не беше цара у Израиљу: сваки чињаше шта му драго.

⁷Один юноша из Вифлеема Иудейского, из колена Иудина, левит, тогда жил там;

⁷А беше један младић из Витлејема Јудиног, од породице Јудине, који беше Левит и онде борављаше.

⁸этот человек пошел из города Вифлеема Иудейского, чтобы пожить, гдеслучится, и идя дорогою, пришел на гору Ефремову к дому Михи.

⁸Он отиде из тог града, Витлејема Јудиног, да се настани где може; и идући својим путем дође у гору Јефремову до куће Мишине.

⁹И сказал ему Миха: откуда ты идешь? Он сказал ему: я левит из Вифлеема Иудейского и иду пожить, где случится.

⁹А Миха му рече: Откуда идеш? Одговори му Левит: Из Витлејема Јудиног, идем да се настаним где могу.

¹⁰И сказал ему Миха: останься у меня и будь у меня отцом и священником; я буду давать тебе по десяти сиклей серебра на год, потребное одеяние и пропитание.

¹⁰А Миха му рече: Остани код мене, и буди ми отац и свештеник, а ја ћу ти дати десет сребрника на годину и двоје хаљине и храну. И отиде Левит к њему.

¹¹Левит пошел к нему и согласился левит остаться у этого человека, и был юноша у него, как один из сыновей его.

¹¹И Левиту би по вољи да остане код њега, и би му тај младић као да му је син.

¹²Миха посвятил левита, и этот юноша был у него священником и жил в доме у Михи.

¹²И Миха посвети Левита да му је свештеник тај младић, и оста у кући Мишиној.

¹³И сказал Миха: теперь я знаю, что Господь будетмне благотворить, потому что левит у меня священником.

¹³Тада рече Миха: Сада знам да ће ми Господ учинити добро зато што имам Левита свештеника.