¹В тот день воспела Девора и Варак, сын Авиноамов, сими словами:

¹И у тај дан пева Девора и Варак син Авинејемов говорећи:

²Израиль отмщен, народ показал рвение; прославьте Господа!

²Благосиљајте Господа што учини освету у Израиљу и што народ драговољно приста.

³Слушайте, цари, внимайте, вельможи: я Господу, я пою, бряцаю Господу Богу Израилеву.

³Чујте цареви, слушајте кнезови; ја, ја ћу Господу певати, попеваћу Господу Богу Израиљевом.

⁴Когда выходил Ты, Господи, от Сеира, когда шел с поля Едомского,тогда земля тряслась, и небо капало, и облака проливали воду;

⁴Господе! Кад си силазио са Сира, кад си ишао из поља едомског, земља се тресаше, и небеса капаху, облаци капаху водом.

⁵горы таяли от лица Господа, даже этот Синай от лица Господа Бога Израилева.

⁵Брда се растапаху пред Господом; тај Синај пред Господом Богом Израиљевим.

⁶Во дни Самегара, сына Анафова, во дни Иаили, были пусты дороги, и ходившие прежде путями прямыми ходили тогда окольнымидорогами.

⁶За времена Самегара сина Анатовог, за времена Јаиљиног неста путева, и који иђаху стазама, иђаху кривим путевима.

⁷Не стало обитателей в селениях уИзраиля, не стало, доколе не восстала я, Девора, доколене восстала я, мать в Израиле.

⁷Неста села у Израиљу, неста их, докле не настах ја, Девора, докле не настах мајка Израиљу.

⁸Избрали новых богов, от того война у ворот. Виден ли был щит и копье у сорока тысяч Израиля?

⁸Он изабра нове богове, тада рат беше на вратима; виђаше ли се штит или копље међу четрдесет хиљада у Израиљу?

⁹Сердце мое к вам, начальники Израилевы, к ревнителям в народе; прославьте Господа!

⁹Срце се моје привило к управитељима Израиљевим, који драговољно присташе између народа. Благосиљајте Господа.

¹⁰Ездящие на ослицах белых, сидящие на коврах и ходящие по дороге, пойте песнь!

¹⁰Који јашете на белим магарицама, који седите у суду и који ходите по путевима, приповедајте.

¹¹Среди голосов собирающих стада при колодезях, там да воспоют хвалу Господу, хвалу вождям Израиля! Тогда выступил ко вратам народ Господень.

¹¹Престала је праска стрељачка на местима где се вода црпе; онде нека приповедају правду Господњу, правду к селима његовим у Израиљу; тада ће народ Господњи силазити на врата.

¹²Воспряни, воспряни, Девора! воспряни, воспряни! воспой песнь! Восстань, Варак! и веди пленников твоих, сын Авиноамов!

¹²Устани, устани, Деворо; устани, устани, запевај песму; устани, Вараче, води у ропство робље своје, сине Авинејемов.

¹³Тогда немногим из сильных подчинил Он народ; Господь подчинил мнехрабрых.

¹³Сада ће потлачени овладати силнима из народа; Господ ми даде да владам силнима.

¹⁴От Ефрема пришли укоренившиеся в земле Амалика; за тобою Вениамин, среди народа твоего; от Махира шли начальники, и от Завулона владеющие тростью писца.

¹⁴Из Јефрема изиђе корен њихов на Амалике; за тобом беше Венијамин с народом твојим; од Махира изиђоше који постављају законе, а од Завулона писари.

¹⁵И князья Иссахаровы с Деворою, и Иссахар так же, как Варак, бросился в долину пеший. В племенах Рувимовых большое разногласие.

¹⁵И кнезови Исахарови бише с Девором, Исахар као и Варак би послан у долину с људима које вођаше. У делу Рувимовом беху људи високих мисли.

¹⁶Что сидишь ты между овчарнями, слушая блеяние стад? В племенах Рувимовых большое разногласие.

¹⁶Што си седео међу торовима слушајући како блеје стада? У делу Рувимовом беху људи високих мисли.

¹⁷Галаад живет спокойно за Иорданом, и Дану чего бояться скораблями? Асир сидит на берегу моря и у пристаней своих живет спокойно.

¹⁷Галад оста с оне стране Јордана; а Дан што се забави код лађа; Асир зашто седе на брегу морском и у кршевима својим оста?

¹⁸Завулон – народ, обрекший душу свою на смерть, и Неффалим – навысотах поля.

¹⁸Завулон је народ који даде душу своју на смрт, тако и Нефталим, на високом пољу.

¹⁹Пришли цари, сразились, тогда сразились цари Ханаанские в Фанаахе у вод Мегиддонских, но не получили нимало серебра.

¹⁹Дођоше цареви, бише се; бише се цареви ханански у Танаху на води мегидској; али ни мрве сребра не добише.

²⁰С неба сражались, звезды с путей своих сражались с Сисарою.

²⁰С неба се војева, звезде с места својих војеваше на Сисару.

²¹Поток Киссон увлек их, поток Кедумим, поток Киссон. Попирай, душа моя, силу!

²¹Поток Кисон однесе их, поток Кадимин, поток Кисон; погазила си, душо моја, снажно.

²²Тогда ломались копыта конские от побега, от побега сильных его.

²²Тада изотпадаше коњима копита од терања јунака њихових.

²³Прокляните Мероз, говорит Ангел Господень, прокляните, прокляните жителей его за то, что не пришли на помощь Господу, на помощь Господу с храбрыми.

²³Проклињите Мироз, рече анђео Господњи, проклињите становнике његове; јер не дођоше у помоћ Господу, у помоћ Господу с јунацима.

²⁴Да будет благословенна между женами Иаиль, жена Хевера Кенеянина, между женами в шатрах да будет благословенна!

²⁴Да је благословена мимо жене Јаиља жена Евера Кенејина; мимо жене у шаторима да је благословена.

²⁵Воды просил он: молока подала она, в чаше вельможеской принесла молока лучшего.

²⁵Заиска воде, млека му даде, у господској здели донесе му павлаку.

²⁶Левую руку свою протянула к колу, а правую свою к молоту работников; ударила Сисару, поразила голову его, разбила и пронзилависок его.

²⁶Левом руком маши се за колац а десном за маљ ковачки, и удари Сисару, размрска му главу; прободе и проби му слепе очи.

²⁷К ногам ее склонился, пал и лежал, к ногам ее склонился, пал; где склонился, там и пал сраженный.

²⁷Међу ноге њене сави се, паде, леже, међу ноге њене сави се, паде где се сави, онде паде мртав.

²⁸В окно выглядывает и вопит мать Сисарина сквозь решетку: что долго не идет конница его, что медлят колеса колесниц его?

²⁸С прозора гледаше мајка Сисарина, и кроз решетку викаше: Што се тако дуго не враћају кола његова? Што се тако полако мичу точкови кола његових?

²⁹Умные из ее женщин отвечают ей, и сама она отвечает на слова свои:

²⁹Најмудрије између дворкиња њених одговараху јој, а и сама одговараше себи:

³⁰верно, они нашли, делят добычу, по девице, по две девицы на каждого воина, в добычу полученная разноцветная одежда Сисаре, полученная в добычуразноцветная одежда, вышитая с обеих сторон, снятая с плеч пленника.

³⁰Нису ли нашли? Не деле ли плен? По једну девојку, по две девојке на сваког. Плен шарен Сисари, плен шарен, везен; шарен, везен с обе стране, око врата онима који запенише.

³¹Так да погибнут все враги Твои, Господи! Любящие же Его да будут как солнце, восходящее во всей силе своей! – И покоилась земля сорок лет.

³¹Тако да изгину сви непријатељи Твоји, Господе; а који те љубе да буду као сунце кад излази у сили својој. И земља би мирна четрдесет година.