¹И сказали ему Ефремляне: зачем ты это сделал, что не позвал нас, когда шел воевать с Мадианитянами? И сильно ссорились с ним.

¹А људи од племена Јефремовог рекоше му: Шта нам то учини те нас не позва кад пође у бој на Мадијане? И викаху на њ жестоко.

²Гедеон отвечал им: сделал ли я что такое, как вы ныне? Не счастливее ли Ефрем добирал виноград, нежели Авиезер обирал?

²А он им рече: Па шта сам учинио тако као ви? Није ли пабирчење Јефремово боље него берба Авијезерова?

³В ваши руки предал Бог князей Мадиамских Орива и Зива, и что мог сделать я такое, как вы? Тогда успокоился дух их против него, когда сказал он им такие слова.

³Вама је у руке дао Господ кнезове мадијанске, Орива и Зива; па шта ја могох учинити тако као ви? Тада се утиша дух њихов према њему кад тако говори.

⁴И пришел Гедеон к Иордану, и перешел сам и триста человек, бывшие с ним. Они были утомлены, преследуя врагов .

⁴А кад Гедеон дође на Јордан, пређе преко њега с триста људи који беху с њим, а беху уморни гонећи.

⁵И сказал он жителям Сокхофа: дайте хлеба народу, который идет за мною; они утомились, а я преследую Зевея и Салмана, царей Мадиамских.

⁵Па рече људима Сокоћанима: Дајте неколико хлебова народу који иде за мном, јер су уморни, а ја гоним Зевеја и Салмана цареве мадијанске.

⁶Князья Сокхофа сказали: разве рука Зевея и Салмана уже в твоей руке, чтобы нам войску твоему давать хлеб?

⁶А главари сокотски рекоше му: Је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци да дамо хлеба твојој војсци?

⁷И сказал Гедеон: за это, когда предаст Господь Зевея и Салмана вруки мои, я растерзаю тело ваше терновником пустынным и молотильными зубчатыми досками.

⁷А Гедеон им рече: Кад ми Бог преда Зевеја и Салмана у руке, тада ћу помлатити телеса ваша трњем из ове пустиње и драчом.

⁸Оттуда пошел он в Пенуэл и то же сказал жителям его,и жители Пенуэла отвечали ему то же, что отвечали жители Сокхофа.

⁸И отиде оданде у Фануил, и рече Фануиљанима исто онако, а они му одговорише као што одговорише људи у Сокоту.

⁹Он сказал и жителям Пенуэла: когда я возвращусь в мире, разрушу башню сию.

⁹Зато и људима Фануиљанима рече: Кад се вратим здраво, развалићу ту кулу.

¹⁰Зевей же и Салман были в Каркоре и с ними их ополчение до пятнадцати тысяч, все, чтоосталось из всего ополчения жителей востока; пало же сто двадцатьтысяч человек, обнажающих меч.

¹⁰А Зевеј и Салман беху у Каркору, и војска њихова с њима, око петнаест хиљада, што их год оста од све војске источне; а побијених беше сто и двадесет хиљада људи који махаху мачем.

¹¹Гедеон пошел к живущим в шатрах на восток от Новы и Иогбеги и поразил стан, когда стан стоял беспечно.

¹¹И отиде Гедеон преко оних што живе под шаторима, с истока Нови и Јогвеји, и удари на војску кад војска стајаше безбрижна.

¹²Зевей и Салман побежали; он погнался за ними и схватил обоих царей Мадиамских, Зевея и Салмана, и весь стан привел в замешательство.

¹²А Зевеј и Салман побегоше, а он их потера, и ухвати два цара мадијанска, Зевеја и Салмана, и распуди сву војску.

¹³И возвратился Гедеон, сын Иоаса, с войны от возвышенности Хереса.

¹³И врати се Гедеон син Јоасов из боја пре сунчаног рођаја.

¹⁴И захватил юношу из жителей Сокхофа и выспросил у него; и он написал ему князей и старейшин Сокхофских семьдесят семь человек.

¹⁴И ухвати момка из Сокота, и испитива га; а он му пописа кнезове сокотске и старешине, седамдесет и седам људи.

¹⁵И пришел он к жителям Сокхофским, и сказал: вот Зевей и Салман, закоторых вы посмеялись надо мною, говоря: разве рука Зевея и Салмана уже в твоей руке, чтобынам давать хлеб утомившимся людям твоим?

¹⁵Па кад дође к Сокоћанима, рече: Ево Зевеја и Салмана, за које ми се ругасте говорећи: Је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци, да дамо хлеба уморним људима твојим?

¹⁶И взял старейшин города и терновник пустынный и зубчатые молотильные доски и наказал ими жителей Сокхофа;

¹⁶И узевши старешине оног места и трња из пустиње и драче даде на њима углед Сокоћанима.

¹⁷и башню Пенуэльскую разрушил, и перебил жителей города.

¹⁷И кулу фануилску развали и поби људе тамошње.

¹⁸И сказал Зевею и Салману: каковы были те, которых вы убили на Фаворе? Они сказали: они были такие, как ты, каждый имел вид сынов царских.

¹⁸Потом рече Зевеју и Салману: Какви беху људи које побисте на Тавору? А они рекоше: Такви као ти; сваки беше на очима као царски син.

¹⁹Гедеон сказал: это были братья мои, сыны матери моей. Жив Господь! если бы вы оставили их в живых, я не убил бы вас.

¹⁹А он рече: То беху моја браћа, синови моје матере. Тако Господ био жив! Да сте их оставили у животу, не бих вас погубио.

²⁰И сказал Иеферу, первенцу своему: встань, убей их. Но юноша не извлек меча своего, потому что боялся, так как был еще молод.

²⁰Тада рече Јетеру првенцу свом: Устани, погуби их. Али дете не извуче мач свој, јер се бојаше, јер беше још дете.

²¹И сказали Зевей и Салман: встань сам и порази нас, потому что почеловеку и сила его. И встал Гедеон, и убил Зевея и Салмана, и взял пряжки, бывшие на шеях верблюдов их.

²¹Тада рече Зевеј и Салман: Устани ти, уложи на нас; јер какав је човек онаква му је и снага. И уставши Гедеон погуби Зевеја и Салмана, и узе месечиће који беху о вратовима камила њихових.

²²И сказали Израильтяне Гедеону: владей нами ты и сын твой и сын сына твоего, ибо ты спас нас из руки Мадианитян.

²²Потом рекоше Израиљци Гедеону: Буди нам господар ти и син твој и син сина твог, јер си нас избавио из руке мадијанске.

²³Гедеон сказал им: ни я не буду владеть вами, ни мойсын не будет владеть вами; Господь да владеет вами.

²³А Гедеон им рече: Нећу вам ја бити господар, нити ће вам син мој бити господар; Господ ће вам бити Господар.

²⁴И сказал им Гедеон: прошу у вас одного, дайте мне каждый по серьге из добычи своей.(Ибо у неприятелей много было золотых серег, потому что они были Измаильтяне.)

²⁴Још им рече Гедеон: Једно ћу искати од вас: да ми дате сваки гривну од плена свог. А гривне имаху златне, јер беху Исмаиљци.

²⁵Они сказали: дадим. И разостлали одежду и бросали туда каждый по серьге из добычи своей.

²⁵И одговорише: Даћемо драге воље. И разастрвши хаљину бацише на њу гривне, сваки од плена свог.

²⁶Весу в золотых серьгах, которые он выпросил, было тысяча семьсотзолотых сиклей , кроме пряжек, пуговиц и пурпуровых одежд, которые были на царях Мадиамских, и кроме золотых цепочек, которые были на шее у верблюдов их.

²⁶И беше на меру златних гривана што изиска хиљаду и седам стотина сикала злата, осим месечића и ланчића и хаљина скерлетних, што ношаху цареви мадијански, и осим литарова, што беху око врата камила њихових.

²⁷Из этого сделал Гедеон ефод и положил его в своем городе, в Офре,и стали все Израильтяне блудно ходить туда за ним, и был он сетью Гедеону и всему дому его.

²⁷И Гедеон начини од тога оплећак, и остави га у свом граду Офри; и онде сав Израиљ стаде чинити прељубу за њим, и би Гедеону и дому његовом замка.

²⁸Так смирились Мадианитяне пред сынами Израиля и не стали уже поднимать головы своей, и покоилась земля сорок лет во дни Гедеона.

²⁸Тако бише покорени Мадијани пред синовима Израиљевим, и више не дигоше главе. И земља би мирна четрдесет година за века Гедеоновог.

²⁹И пошел Иероваал, сын Иоасов, и жил в доме своем.

²⁹И отишавши Јеровал син Јоасов оста у својој кући.

³⁰У Гедеона было семьдесят сыновей, происшедших от чресл его, потому что у него многобыло жен.

³⁰И имаше Гедеон седамдесет синова, који изиђоше од бедара његових, јер имаше много жена.

³¹Также и наложница, жившая в Сихеме, родила ему сына, и он дал ему имя Авимелех.

³¹И иноча његова, која беше у Сихему, и она му роди сина, и наде му име Авимелех.

³²И умер Гедеон, сын Иоасов, в глубокой старости, и погребен во гробе отца своего Иоаса, в Офре Авиезеровой.

³²Потом умре Гедеон син Јоасов у доброј старости, и би погребен у гробу Јоаса оца свог Авијезерита у Офри.

³³Когда умер Гедеон, сыны Израилевы опять стали блудно ходить вслед Ваалов и поставилисебе богом Ваалверифа;

³³И кад умре Гедеон, опет синови Израиљеви чинише прељубу за Валима, и поставише себи Вал-Верита за бога.

³⁴и не вспомнили сыны Израилевы Господа Бога своего, Который избавлял их из руки всех врагов, окружавших их;

³⁴И не сећаше се синови Израиљеви Господа Бога свог, који их је избавио из руку свих непријатеља њихових унаоколо.

³⁵и дому Иероваалову, или Гедеонову, не сделали милости за все благодеяния,какие он сделал Израилю.

³⁵И не учинише милости дому Јеровала Гедеона према свему добру што је он учинио Израиљу.