¹Пророческое слово Господа к Израилю через Малахию.

¹Бреме речи Господње Израиљу преко Малахије.

²Я возлюбил вас, говорит Господь. А вы говорите: „в чем явил Ты любовь к нам?" – Не брат ли Исав Иакову? говорит Господь; и однако же Я возлюбил Иакова,

²Љубим вас, вели Господ; а ви говорите: У чему нас љубиш? Не беше ли Исав брат Јакову? Говори Господ; али Јакова љубих.

³а Исава возненавидел и предал горы его опустошению, и владения его– шакалам пустыни.

³А на Исава мрзих; зато горе његове опустех и наследство његово дадох змајевима из пустиње.

⁴Если Едом скажет: „мы разорены, но мы восстановимразрушенное", то Господь Саваоф говорит: они построят, а Я разрушу, ипрозовут их областью нечестивою, народом, на который Господь прогневался навсегда.

⁴Што Едом говори: Осиромашисмо, али ћемо се повратити и саградити пуста места, овако вели Господ над војскама: нека они граде, али ћу ја разградити, и они ће се звати: крајина безаконичка и народ на који се гневи Господ довека.

⁵И увидят это глаза ваши, и вы скажете: „возвеличился Господь надпределами Израиля!"

⁵И очи ће ваше видети и ви ћете рећи: Велик је Господ на међама Израиљевим.

⁶Сын чтит отца и раб – господина своего; если Я отец, то где почтение коМне? и если Я Господь, то где благоговение предо Мною? говорит Господь Саваоф вам, священники, бесславящие имя Мое. Вы говорите: „чем мы бесславим имя Твое?"

⁶Син поштује оца и слуга господара свог; ако сам ја Отац, где је част моја? И ако сам Господар, где је страх мој? Вели Господ над војскама вама, свештеници, који презирете име моје, и говорите: У чем презиремо име Твоје?

⁷Вы приносите на жертвенник Мой нечистый хлеб, и говорите: „чем мыбесславим Тебя?" – Тем, что говорите: „трапеза Господня не стоит уважения".

⁷Доносите на мој олтар хлеб оскврњен, и говорите: Чим Те оскврнисмо? Тим што говорите: Сто је Господњи за презирање.

⁸И когда приносите в жертву слепое, не худо ли это? или когда приносите хромое и больное, не худо ли это? Поднеси это твоему князю; будет ли он доволен тобою и благосклонно ли примет тебя? говорит Господь Саваоф.

⁸И кад доносите слепо на жртву, није ли зло? И кад доносите хромо или болесно, није ли зло? Однеси га старешини свом, хоћеш ли му угодити и хоће ли погледати на те? Вели Господ над војскама.

⁹Итак молитесь Богу, чтобы помиловал нас; а когда такое исходит из рук ваших, то можетли Он милостиво принимать вас? говорит Господь Саваоф.

⁹Зато, молите се Богу да се смилује на нас; кад је то из ваших руку, хоће ли на кога од вас гледати? Говори Господ над војскама.

¹⁰Лучше кто-нибудь из вас запер бы двери, чтобы напрасно не держали огня на жертвеннике Моем. Нет Моего благоволения к вам, говорит Господь Саваоф, и приношение из рук ваших неблагоугодно Мне.

¹⁰Ко је међу вама који би затворио врата или запалио огањ на мом олтару низашта? Нисте ми мили, вели Господ над војскама, и нећу примити дар из ваше руке.

¹¹Ибо от востока солнца до запада велико будет имя Мое между народами, и на всяком месте будут приносить фимиам имени Моему, чистую жертву; велико будет имя Мое между народами, говорит Господь Саваоф.

¹¹Јер од истока сунчаног до запада велико ће бити име моје међу народима, и на сваком ће се месту приносити кад имену мом и чист дар; јер ће име моје бити велико међу народима, вели Господ над војскама.

¹²А вы хулите его тем, что говорите: „трапеза Господня не стоит уважения, и доход от нее – пища ничтожная".

¹²А ви Га скврните говорећи: Сто је Господњи нечист, и шта се поставља на њ, јело је за презирање.

¹³Притом говорите: „вот сколько труда!" и пренебрегаете ею, говорит Господь Саваоф, и приносите украденное, хромое и больное, и такого же свойства приносите хлебный дар: могу ли с благоволением принимать это из рук ваших? говорит Господь.

¹³И говорите: Гле, колика мука! А могло би се одухнути, говори Господ над војскама; и доносите отето, и хромо и болесно доносите на дар; еда ли ћу примити из руке ваше? Говори Господ.

¹⁴Проклят лживый, у которого в стаде есть неиспорченный самец, и он дал обет, а приносит в жертву Господу поврежденное: ибо Я Царь великий, и имя Мое страшно у народов.

¹⁴Проклет да је варалица, који има у свом стаду мушко и заветује, па приноси Господу кварно; јер сам велик цар, вели Господ над војскама, и име је моје страшно међу народима.