¹Тогда приходят к Иисусу Иерусалимские книжники и фарисеи и говорят:

¹Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:

²зачем ученики Твои преступают предание старцев? ибо не умывают рук своих, когда едят хлеб.

²Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.

³Он же сказал им в ответ: зачем и вы преступаете заповедь Божию ради предания вашего?

³А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?

⁴Ибо Бог заповедал: почитай отца и мать; и: злословящий отца или мать смертью да умрет.

⁴Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.

⁵А вы говорите: если кто скажет отцу или матери: дар Богу то, чем бы ты от меня пользовался,

⁵А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим бих ти ја могао помоћи;

⁶тот может и не почтить отца своего или мать свою; таким образом вы устранили заповедь Божию преданием вашим.

⁶Може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.

⁷Лицемеры! хорошо пророчествовал о вас Исаия, говоря:

⁷Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:

⁸приближаются ко Мне люди сии устами своими, и чтут Меня языком, сердце же их далеко отстоит от Меня;

⁸Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.

⁹но тщетно чтут Меня, уча учениям, заповедям человеческим.

⁹Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.

¹⁰И, призвав народ, сказал им: слушайте и разумейте!

¹⁰И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.

¹¹не то, что входит в уста, оскверняет человека, но то,что выходит из уст, оскверняет человека.

¹¹Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.

¹²Тогда ученики Его, приступив, сказали Ему: знаешь ли, что фарисеи, услышав слово сие, соблазнились?

¹²Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?

¹³Он же сказал в ответ: всякое растение, которое не Отец Мой Небесный насадил, искоренится;

¹³А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.

¹⁴оставьте их: они - слепые вожди слепых; а если слепой ведет слепого, то оба упадут в яму.

¹⁴Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.

¹⁵Петр же, отвечая, сказал Ему: изъясни нам притчу сию.

¹⁵А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.

¹⁶Иисус сказал: неужели и вы еще неразумеете?

¹⁶А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?

¹⁷еще ли не понимаете, что все, входящеев уста, проходит в чрево и извергается вон?

¹⁷Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?

¹⁸а исходящее из уст - из сердца исходит - сие оскверняет человека,

¹⁸А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.

¹⁹ибо из сердца исходят злые помыслы, убийства, прелюбодеяния, любодеяния, кражи, лжесвидетельства, хуления -

¹⁹Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.

²⁰это оскверняет человека; а есть неумытыми руками - не оскверняет человека.

²⁰И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.

²¹И, выйдя оттуда, Иисус удалился в страны Тирские и Сидонские.

²¹И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.

²²И вот, женщина Хананеянка, выйдя из тех мест, кричала Ему: помилуй меня, Господи, сын Давидов, дочь моя жестоко беснуется.

²²И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.

²³Но Он не отвечал ей ни слова. И ученики Его, приступив, просили Его: отпусти ее, потому что кричит за нами.

²³А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.

²⁴Он же сказал в ответ: Я послан только к погибшим овцам дома Израилева.

²⁴А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.

²⁵А она, подойдя, кланялась Ему и говорила: Господи!помоги мне.

²⁵А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!

²⁶Он же сказал в ответ: нехорошо взять хлеб у детей и бросить псам.

²⁶А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.

²⁷Она сказала: так, Господи! но и псы едят крохи, которые падают со стола господ их.

²⁷А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.

²⁸Тогда Иисус сказал ей в ответ: о, женщина! велика вера твоя; да будет тебе по желанию твоему. И исцелилась дочь ее в тот час.

²⁸Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.

²⁹Перейдя оттуда, пришел Иисус к морю Галилейскому и, взойдя на гору, сел там.

²⁹И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.

³⁰И приступило к Нему множество народа, имея с собою хромых, слепых, немых, увечных и иных многих, и повергли их к ногам Иисусовым; и Он исцелил их;

³⁰И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,

³¹так что народ дивился, видя немых говорящими, увечных здоровыми, хромых ходящими и слепых видящими; и прославлял Бога Израилева.

³¹Тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.

³²Иисус же, призвав учеников Своих, сказал им: жаль Мне народа, что уже три дня находятся при Мне, и нечего им есть; отпустить же их неевшими не хочу, чтобы не ослабели в дороге.

³²А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.

³³И говорят Ему ученики Его: откуда нам взять в пустыне столько хлебов, чтобы накормить столько народа?

³³И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?

³⁴Говорит им Иисус: сколько у вас хлебов? Они же сказали: семь, и немного рыбок.

³⁴И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.

³⁵Тогда велел народу возлечь на землю.

³⁵И заповеди народу да поседају по земљи.

³⁶И, взяв семь хлебов и рыбы, воздалблагодарение, преломил и дал ученикам Своим, а ученики народу.

³⁶И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.

³⁷И ели все и насытились; и набралиоставшихся кусков семь корзин полных,

³⁷И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.

³⁸а евших было четыре тысячи человек, кроме женщин и детей.

³⁸А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.

³⁹И, отпустив народ, Он вошел в лодку и прибыл в пределы Магдалинские.

³⁹И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.