¹В то время ученики приступили к Иисусу и сказали:кто больше в Царстве Небесном?

¹У тај час приступише к Исусу ученици говорећи: Ко је дакле највећи у царству небеском?

²Иисус, призвав дитя, поставил его посреди них

²И дозва Исус дете, и постави га међу њих,

³и сказал: истинно говорю вам, если не обратитесь и не будете как дети, не войдете в Царство Небесное;

³И рече им: Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.

⁴итак, кто умалится, как это дитя, тот и больше в Царстве Небесном;

⁴Који се дакле понизи као дете ово, онај је највећи у царству небеском.

⁵и кто примет одно такое дитя во имя Мое, тот Меня принимает;

⁵И који прими такво дете у име моје, мене прима.

⁶а кто соблазнит одного из малых сих, верующих в Меня, тому лучше было бы, если бы повесили ему мельничный жернов на шею ипотопили его во глубине морской.

⁶А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску.

⁷Горе миру от соблазнов, ибо надобно придти соблазнам;но горе тому человеку, через которого соблазн приходит.

⁷Тешко свету од саблазни! Јер је потребно да дођу саблазни; али тешко оном човеку кроз кога долази саблазан.

⁸Если же рука твоя или нога твоя соблазняет тебя, отсеки их и брось от себя: лучше тебе войти в жизнь без руки или без ноги, нежели с двумя руками и с двумя ногами быть ввержену в огонь вечный;

⁸Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: боље ти је ући у живот хром или кљаст, него ли с две руке и две ноге да те баце у огањ вечни.

⁹и если глаз твой соблазняет тебя, вырви его и брось от себя: лучше тебе с одним глазом войти в жизнь, нежели с двумя глазами быть ввержену в геенну огненную.

⁹И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени.

¹⁰Смотрите, не презирайте ни одного из малых сих; ибоговорю вам, что Ангелы их на небесах всегда видят лице Отца Моего Небесного.

¹⁰Гледајте да не презрете једног од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице Оца мог небеског.

¹¹Ибо Сын Человеческий пришел взыскать и спасти погибшее.

¹¹Јер Син човечији дође да изнађе и спасе изгубљено.

¹²Как вам кажется? Если бы у кого было сто овец, и одна из них заблудилась, то не оставит ли он девяносто девять в горах и не пойдет ли искать заблудившуюся?

¹²Шта вам се чини? Кад има један човек сто оваца па зађе једна од њих, не остави ли он деведесет и девет у планини, и иде да тражи ону што је зашла?

¹³и если случится найти ее, то, истинно говорю вам, он радуется о ней более, нежели о девяноста девяти незаблудившихся.

¹³И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој више радује него онима деведесет и девет што нису зашле.

¹⁴Так, нет воли Отца вашего Небесного, чтобы погиб один из малых сих.

¹⁴Тако није воља Оца вашег небеског да погине један од ових малих.

¹⁵Если же согрешит против тебя брат твой, пойди и обличи его между тобою и им одним; еслипослушает тебя, то приобрел ты брата твоего;

¹⁵Ако ли ти сагреши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самим; ако те послуша, добио си брата свог.

¹⁶если же не послушает, возьми с собою еще одного или двух, дабы устами двух или трех свидетелей подтвердилось всякое слово;

¹⁶Ако ли те не послуша, узми са собом још једног или двојицу да све речи остану на устима два или три сведока.

¹⁷если же не послушает их, скажи церкви; а если и церкви не послушает, то да будет он тебе, как язычник и мытарь.

¹⁷Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ни цркву, да ти буде као незнабожац и цариник.

¹⁸Истинно говорю вам: что вы свяжете на земле, то будет связано на небе; и что разрешите на земле, то будет разрешено на небе.

¹⁸Јер вам кажем заиста: шта год свежете на земљи биће свезано на небу, и шта год разрешите на земљи биће разрешено на небу.

¹⁹Истинно также говорю вам, что если двое из вас согласятся на земле просить о всяком деле, то, чего бы ни попросили, будет им от Отца Моего Небесного,

¹⁹Још вам кажем заиста: ако се два од вас сложе на земљи у чему му драго, зашто се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима.

²⁰ибо, где двое или трое собраны во имя Мое, там Я посреди них.

²⁰Јер где су два или три сабрани у име моје онде сам ја међу њима.

²¹Тогда Петр приступил к Нему и сказал: Господи! сколько раз прощать брату моему, согрешающему против меня? до семи ли раз?

²¹Тада приступи к Њему Петар и рече: Господе! Колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута?

²²Иисус говорит ему: не говорю тебе: до семи раз, но до седмижды семидесяти раз.

²²Рече њему Исус: Не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.

²³Посему Царство Небесное подобно царю, который захотел сосчитаться с рабами своими;

²³Зато је царство небеско као човек цар који намисли да се прорачуна са својим слугама.

²⁴когда начал он считаться, приведен был к нему некто, который должен был ему десять тысяч талантов;

²⁴И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужника од десет хиљада таланата.

²⁵а как он не имел, чем заплатить, то государь его приказал продать его, и жену его, и детей, и все, что он имел, и заплатить;

²⁵И будући да немаше чим платити, заповеди господар његов да га продаду, и жену његову и децу, и све што има; и да му се плати.

²⁶тогда раб тот пал, и, кланяясь ему, говорил: государь! потерпи на мне, и все тебе заплачу.

²⁶Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару! Причекај ме, и све ћу ти платити.

²⁷Государь, умилосердившись над рабом тем, отпустил его и долг простил ему.

²⁷А господару се сажали за тим слугом, пусти га и дуг опрости му.

²⁸Раб же тот, выйдя, нашел одного из товарищей своих, который должен был ему сто динариев, и, схватив его, душил, говоря: отдай мне, что должен.

²⁸А кад изиђе слуга тај, нађе једног од својих другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: Дај ми шта си дужан.

²⁹Тогда товарищ его пал к ногам его, умолял его и говорил: потерпи на мне, и все отдам тебе.

²⁹Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти платити.

³⁰Но тот не захотел, а пошел и посадил его в темницу, пока не отдаст долга.

³⁰А он не хте, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга.

³¹Товарищи его, видев происшедшее, очень огорчились и, придя, рассказали государю своему все бывшее.

³¹Видевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару свом сав догађај.

³²Тогда государь его призывает его и говорит: злой раб! весь долг тот я простил тебе, потому что ты упросил меня;

³²Тада га дозва господар његов, и рече му: Зли слуго! Сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио.

³³не надлежало ли и тебе помиловать товарища твоего,как и я помиловал тебя?

³³Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах?

³⁴И, разгневавшись, государь его отдал его истязателям,пока не отдаст ему всего долга.

³⁴И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.

³⁵Так и Отец Мой Небесный поступит с вами, если не простит каждый из вас от сердца своего брату своему согрешений его.

³⁵Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату свом од срца својих.