¹Ханаанский царь Арада, живущий к югу, услышав, что Израиль идет дорогою от Афарима, вступил в сражениес Израильтянами и несколько из них взял в плен.

¹А кад чу Хананеј, цар арадски, који живљаше на југу, да иде Израиљ путем којим идоше уходе, он се поби с њима и зароби их неколико.

²И дал Израиль обет Господу, и сказал: если предашь народ сей в руки мои, то положу заклятие на города их.

²Тада се Израиљ заветова Господу и рече: Ако даш овај народ мени у руке, до темеља ћу раскопати градове њихове.

³Господь услышал голос Израиля и предал Хананеев в руки ему, и онположил заклятие на них и на города их и нарек имя месту тому: Хорма.

³И услиши Господ глас Израиљев и даде му Хананеје, а он затре њих и градове њихове, и прозва оно место Орма.

⁴От горы Ор отправились они путем Чермного моря, чтобы миновать землю Едома. И стал малодушествовать народ на пути,

⁴Потом пођоше од горе Ора к Црвеном мору обилазећи земљу едомску, и ослаби дух народу од пута.

⁵и говорил народ против Бога и против Моисея: зачем вывели вы нас из Египта, чтоб умереть нам в пустыне, ибо здесь нет ни хлеба, ни воды, и душе нашей опротивела эта негодная пища.

⁵И викаше народ на Бога и на Мојсија: Зашто нас изведосте из Мисира да изгинемо у овој пустињи? Јер нема ни хлеба ни воде, а овај се никакви хлеб већ огадио души нашој.

⁶И послал Господь на народ ядовитых змеев, которые жалили народ, и умерло множество народа из сынов Израилевых.

⁶А Господ пусти на народ змије ватрене, које их уједаху, те помре много народа у Израиљу.

⁷И пришел народ к Моисею и сказал: согрешили мы, что говорили против Господа и против тебя; помолись Господу, чтоб Он удалил от нас змеев. И помолился Моисей о народе.

⁷Тада дође народ к Мојсију и рекоше: Згрешисмо што викасмо на Господа и на тебе; моли Бога нека уклони змије од нас. И Мојсије се помоли за народ.

⁸И сказал Господь Моисею: сделай себе змея и выставь его на знамя, и ужаленный, взглянув на него, останется жив.

⁸И Господ рече Мојсију: Начини змију ватрену, и метни је на мотку, и кога уједе змија, нека погледа у њу, па ће оздравити.

⁹И сделал Моисей медного змея и выставил его на знамя, и когда змей ужалил человека, он, взглянув на медного змея, оставался жив.

⁹И начини Мојсије змију од бронзе, и метну је на мотку, и кога год уједе змија он погледа у змију од бронзе, и оздрави.

¹⁰И отправились сыны Израилевы и остановились в Овофе;

¹⁰Потом пођоше синови Израиљеви, и стадоше у логор у Овоту.

¹¹и отправились из Овофа и остановились в Ийе-Авариме, в пустыне, что против Моава, к восходу солнца;

¹¹И из Овота отишавши стадоше у логор на брдима аваримским у пустињи која је према моавској с истока.

¹²оттуда отправились, и остановились на долине Заред;

¹²Оданде отишавши стадоше у логор у долини Зареду.

¹³отправившись отсюда, остановились у той части Арнона в пустыне, которая течет вне пределов Аморрея, ибо Арнон граница Моава, между Моавом и Аморреем.

¹³И одатле отишавши стадоше у логор на брду на Арнону, који је у пустињи и излази од међе аморејске. Јер је Арнон међа моавска између Моаваца и Аморејаца.

¹⁴Потому и сказано в книге браней Господних:

¹⁴Зато се каже у књизи о ратовима Господњим: На Вајева у Суфи и на потоке арнонске.

¹⁵Вагеб в Суфе и потоки Арнона, и верховье потоков, которое склоняется к Шебет-Ару и прилегает к пределам Моава.

¹⁵Јер ти потоци, који допиру до места Ара, теку покрај међе моавске.

¹⁶Отсюда отправились к Беэр; это тот колодезь, о котором Господь сказал Моисею: собери народ, и дам им воды.

¹⁶А отуда дођоше к Виру; то је студенац за који беше рекао Господ Мојсију: Скупи народ, и даћу им воде.

¹⁷Тогда воспел Израиль песнь сию: наполняйся, колодезь, пойте ему;

¹⁷Тада пева Израиљ песму ову: Дижи се, студенче; припевајте га;

¹⁸колодезь, который выкопали князья, вырыли вожди народа с законодателем жезлами своими. Из пустыни отправились в Матанну,

¹⁸Студенче, који копаше кнезови, који ископаше поглавари народни с оним који постави закон, палицама својим. А из пустиње отидоше у Мантанаил,

¹⁹из Матанны в Нагалиил, из Нагалиила в Вамоф,

¹⁹А из Мантанаила, у Надил, а из Надила у Вамот,

²⁰из Вамофа в Гай, который в земле Моава, на вершине горы Фасги, обращенной лицем к пустыне.

²⁰А из Вамота у долину која је у пољу моавском код горе Фазге и гледа у пустињу.

²¹И послал Израиль послов к Сигону, царю Аморрейскому, чтобы сказать:

²¹Тада посла Израиљ посланике к Сиону, цару аморејском говорећи:

²²позволь мне пройти землею твоею; не будем заходить в поля и виноградники, не будем пить воды из колодезей твоих , а пойдем путем царским, доколе не перейдем пределов твоих.

²²Пусти да прођемо кроз твоју земљу, нећемо свртати ни у поље ни у виноград, нити ћемо пити воде из студенаца; ићи ћемо царским путем докле не пређемо међу твоју.

²³Но Сигон не позволил Израилю идти через свои пределы; и собрал Сигон весь народ свой и выступил против Израиля в пустыню, и дошел до Иаацы, и сразился с Израилем.

²³Али не даде Сион Израиљу да прође кроз земљу његову, него сабра Сион сав народ свој, и изађе на Израиља у пустињу, и дође у Јасу, и поби се с Израиљем.

²⁴И поразил его Израиль мечом и взял во владение землю его от Арнона до Иавока, до пределов Аммонитских, ибо крепок был предел Аммонитян;

²⁴Али га исече Израиљ оштрим мачем, и освоји земљу његову од Арона па до Јавока, до синова Амонових, јер тврда беше међа синова Амонових.

²⁵и взял Израиль все города сии, и жил Израиль во всех городахАморрейских, в Есевоне и во всех зависящих от него;

²⁵И узе Израиљ сва она места и насели се у свим градовима аморејским, у Есевону и у свим селима његовим.

²⁶ибо Есевон был город Сигона, царя Аморрейского, и он воевал с прежним царем Моавитским и взял из руки его всю землю его до Арнона.

²⁶Јер Есевон беше град Сиона, цара аморејског, који беше први завојштио на цара моавског и беше му узео сву земљу његову до Арнона.

²⁷Потому говорят приточники: идите в Есевон, да устроят и утвердят город Сигона;

²⁷Зато говоре у причи: Ходите у Есевон, да се сагради и подигне град Сионов.

²⁸ибо огонь вышел из Есевона, пламень из города Сигонова, и пожрал Ар-Моав и владеющих высотами Арнона.

²⁸Јер огањ изађе из Есевона, пламен из града Сионовог, и спали Ар моавски и становнике на висини арнонској.

²⁹Горе тебе, Моав! погиб ты, народ Хамоса! Разбежались сыновья его, идочери его сделались пленницами Аморрейского царя Сигона;

²⁹Тешко теби, Моаве; пропао си; народе Хемосов; дао је синове своје који утекоше и кћери своје у ропство Сиону, цару аморејском.

³⁰мы поразили их стрелами; погиб Есевон до Дивона, мы опустошили их до Нофы, которая близ Медевы.

³⁰Али их пострељасмо, пропаде Есевон до Девона, и потрсмо их до Нофе, која допире до Медеве.

³¹И жил Израиль в земле Аморрейской.

³¹И тако живи Израиљ у земљи аморејској.

³²И послал Моисей высмотреть Иазер, и взяли селения, зависящие от него, и прогнали Аморреев, которые в них были.

³²Потом посла Мојсије да уходе Јазир, и узеше села око њега, и изагнаше Аморејце који беху онде.

³³И поворотили и пошли к Васану. И выступил против них Ог, царь Васанский, сам и весь народ его, на сражение к Едреи.

³³Потом обративши се пођоше у Васан; и изиђе Ог, цар васански пред њих, он и сав народ његов на бој у Едрајин.

³⁴И сказал Господь Моисею: не бойся его, ибо Я предам его и весь народ его и всю землю его в руки твои, и поступишь с ним, как поступил с Сигоном, царем Аморрейским, который жил в Есевоне.

³⁴А Господ рече Мојсију: Не бој га се; јер сам га дао у твоје руке и сав народ његов и земљу његову; и учини му како си учинио Сиону, цару Аморејском који живљаше у Есевону.

³⁵И поразили они его и сынов его и весь народ его, так что ни одного не осталось, и овладели землею его.

³⁵И побише га и синове његове и сав народ његов, да не оста ниједан, и освојише земљу његову.