¹И пришли дочери Салпаада, сына Хеферова, сына Галаадова, сына Махирова, сына Манассиина из поколения Манассии, сына Иосифова, и вот имена дочерей его: Махла, Ноа, Хогла, Милка и Фирца;

¹Тада дођоше кћери Салпада, сина Офера сина Галада сина Махира сина Манасијиног, од племена Манасије сина Јосифовог, а имена им беху Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса.

²и предстали пред Моисея и пред Елеазара священника, и пред князей и пред все общество, у входа скинии собрания, и сказали:

²И стадоше пред Мојсија и пред Елеазара свештеника и пед кнезове и сав збор на вратима шатора од састанка, и рекоше:

³отец наш умер в пустыне, и он не был в числе сообщников, собравшихсяпротив Господа со скопищем Кореевым, но за свой грех умер, и сыновей у него не было;

³Отац наш умре у пустињи, али не беше у друштву с онима који се побунише на Господа у буни Корејевој, него умре од греха свог, а не остави синове.

⁴за что исчезать имени отца нашего из племени его, потому что нет у него сына? дай нам удел среди братьев отца нашего.

⁴Зашто да се истреби име оца нашег из породице његове зато што није имао сина? Дај нам наследство међу браћом оца нашег.

⁵И представил Моисей дело их Господу.

⁵И изнесе Мојсије ствар њихову пред Господа.

⁶И сказал Господь Моисею:

⁶А Господ рече Мојсију говорећи:

⁷правду говорят дочери Салпаадовы; дай им наследственный удел среди братьев отца их и передай им удел отца их;

⁷Право говоре, кћери Салпадове; подај им право да имају наследство међу браћом оца свог, и принеси наследство оца њиховог на њих.

⁸и сынам Израилевым объяви и скажи: если кто умрет, не имея у себя сына, то передавайте удел его дочери его;

⁸А синовима Израиљевим кажи и реци: Кад ко умре, а нема сина, онда пренесите наследство његово на кћер његову;

⁹если же нет у него дочери, передавайте удел его братьям его;

⁹Ако ли ни кћери нема, онда подајте наследство његово браћи његовој;

¹⁰если же нет у него братьев, отдайте удел его братьям отца его;

¹⁰Ако ли ни браће нема, онда подајте наследство његово браћи оца његовог;

¹¹если же нет братьев отца его, отдайте удел его близкому его родственнику из поколения его, чтоб он наследовал его; и да будет это для сынов Израилевых постановлено в закон, как повелел Господь Моисею.

¹¹Ако ли нема ни браћу очеву, онда подајте наследство његово ономе ко му је најближи у роду његовом, и нека је његово. И то нека буде синовима Израиљевим закон за суђење, како заповеди Господ Мојсију.

¹²И сказал Господь Моисею: взойди на сию гору Аварим, и посмотри на землю, которую Я даю сынам Израилевым;

¹²Још рече Господ Мојсију: Изиђи на гору ову аваримску, и види земљу коју сам дао синовима Израиљевим.

¹³и когда посмотришь на нее, приложись к народу своему и ты, как приложился Аарон, брат твой;

¹³И кад је видиш, прибраћеш се к роду свом и ти, као што се прибрао Арон, брат твој.

¹⁴потому что вы не послушались повеления Моего в пустыне Син, во время распри общества, чтоб явить пред глазами их святость Мою при водах Меривы .

¹⁴Јер не послушасте речи моје у пустињи Сину у свађи народној, кад је требало да ме прославите на води пред очима њиховим. То је вода од свађе у Кадису у пустињи Сину.

¹⁵И сказал Моисей Господу, говоря:

¹⁵И рече Мојсије Господу говорећи:

¹⁶да поставит Господь, Бог духов всякой плоти, над обществом сим человека,

¹⁶Господе Боже духовима и сваком телу, постави човека над овим збором,

¹⁷который выходил бы пред ними и который входил бы пред ними, который выводил бы их и который приводил бы их, чтобы не осталось общество Господне, как овцы, у которых нет пастыря.

¹⁷Који ће излазити пред њима и који ће долазити пред њима, који ће их изводити и опет доводити, да не би био збор Господњи као овце које немају пастира.

¹⁸И сказал Господь Моисею: возьми себе Иисуса, сына Навина, человека, в котором есть Дух, и возложи на него руку твою,

¹⁸А Господ рече Мојсију: Узми к себи Исуса сина Навиног, човека у коме је дух мој, и метни руку своју на њ,

¹⁹и поставь его пред Елеазаром священником и пред всем обществом, и дай ему наставление пред глазами их,

¹⁹И изведи га пред Елеазара свештеника и пред сав збор, и подај му заповести пред њима.

²⁰и дай ему от славы твоей, чтобы слушало его все общество сынов Израилевых;

²⁰И подај му од славе своје, да га слуша сав збор синова Израиљевих.

²¹и будет он обращаться к Елеазару священнику и спрашивать его о решении, посредством урима пред Господом; и по его слову должны выходить, и по его слову должны входить он и все сыны Израилевы с ним и все общество.

²¹И нека стаје пред Елеазара свештеника да га пита за суд Урим пред Господом; по заповести Његовој нека полазе и по заповести Његовој нека долазе он и сви синови Израиљеви с њим и сав збор.

²²И сделал Моисей, как повелел ему Господь, и взял Иисуса, и поставил его пред Елеазаром священником и пред всем обществом;

²²И учини Мојсије како му заповеди Господ; и узевши Исуса постави га пред Елеазара свештеника и пред сав збор.

²³и возложил на него руки свои и дал ему наставление,как говорил Господь чрез Моисея.

²³И метну руке своје на њ, и даде му заповести, како беше заповедио Господ преко Мојсија.