¹И сказал Господь Моисею на равнинах Моавитских у Иордана против Иерихона, говоря:

¹Још рече Господ Мојсију у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи:

²повели сынам Израилевым, чтоб они из уделов владения своего далилевитам города для жительства, и поля при городах со всех сторон дайте левитам:

²Заповеди синовима Израиљевим нека даду од наследства свог Левитима градове, где ће живети; и подграђа око градова подајте им,

³города будут им для жительства, а поля будут для скота их и для имения их и для всех житейских потребностей их;

³Да у градовима живе, а у подграђима њиховим да им стоји стока и имање њихово и све животиње њихове.

⁴поля при городах, которые вы должны дать левитам, от стены города должны простираться на две тысячи локтей, во все стороны;

⁴А подграђа која дате Левитима нека буду на хиљаду лаката далеко од зидова градских унаоколо.

⁵и отмерьте за городом к восточной стороне две тысячи локтей, и кюжной стороне две тысячи локтей, и к западу две тысячи локтей, и к северной стороне две тысячи локтей, а посредине город: таковы будут у них поля при городах.

⁵Зато измерите иза сваког града на исток две хиљаде лаката, и на југ две хиљаде лаката, и на запад две хиљаде лаката, и на север две хиљаде лаката, тако да град буде у среди. Толика нека буду подграђа њихова.

⁶Из городов, которые вы дадите левитам, будут шесть городов для убежища, вкоторые вы позволите убегать убийце; и сверх их дайте сорок два города:

⁶А од градова које дате Левитима одвојте шест градова за уточиште, да онамо утече ко би кога убио; и осим њих подајте им четрдесет и два града.

⁷всех городов, которые вы должны дать левитам, будет сорок восемь городов, сполями при них.

⁷Свега градова, које ћете дати Левитима да буде четрдесет и осам градова, сваки са својим подграђем.

⁸И когда будете давать города из владения сынов Израилевых, тогда из большего дайте более, из меньшего менее; каждое колено, смотря по уделу, какой получит, должно дать из городов своих левитам.

⁸А тих градова што ћете дати од наследства синова Израиљевих, од оних који имају више подајте више, а од оних који имају мање подајте мање; сваки према наследству које ће имати нека да од својих градова Левитима.

⁹И сказал Господь Моисею, говоря:

⁹Још рече Господ Мојсију говорећи:

¹⁰объяви сынам Израилевым и скажи им: когда вы перейдете чрез Иордан в землю Ханаанскую,

¹⁰Реци синовима Израиљевим и кажи им: Кад пређете преко Јордана у земљу хананску,

¹¹выберите себе города, которые были бы у вас городами для убежища, куда мог бы убежать убийца, убивший человека неумышленно;

¹¹Од градова који вам допадну одвојте градове за уточиште да у њих утече крвник који убије кога нехотице.

¹²и будут у вас города сии убежищем от мстителя, чтобы не был умерщвлен убивший, прежде нежели он предстанет пред общество на суд.

¹²И ти ће вам градови бити уточишта од осветника, да не погине крвник докле не стане на суд пред збор.

¹³Городов же, которые должны вы дать, городов для убежища, должно быть у вас шесть:

¹³И тако од тих градова које дате шест градова биће вам уточишта.

¹⁴три города дайте по эту сторону Иордана и три города дайте в земле Ханаанской; городами убежища должны быть они;

¹⁴Три таква града подајте с ове стране Јордана, а три града подајте у земљи хананској, ти градови нека буду уточишта.

¹⁵для сынов Израилевых и для пришельца и для поселенца между вами будут сии шесть городов убежищем, чтобы убегать туда всякому, убившему человека неумышленно.

¹⁵Синовима Израиљевим и дошљаку и странцу, који се бави међу њима, нека тих шест градова буду уточишта, да утече у њих ко год убије кога нехотице.

¹⁶Если кто ударит кого железным орудием так, что тот умрет, то он убийца: убийцу должно предать смерти;

¹⁶Али ако гвожђем удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.

¹⁷и если кто ударит кого из руки камнем, от которого можно умереть, так что тот умрет, то он убийца: убийцу должно предать смерти;

¹⁷И ако каменом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.

¹⁸или если деревянным орудием, от которого можно умереть, ударит из руки так, что тот умрет, то он убийца: убийцу должно предать смерти;

¹⁸Или ако дрветом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.

¹⁹мститель за кровь сам может умертвить убийцу: лишь только встретит его, сам может умертвить его;

¹⁹Осветник нека погуби крвника; кад га удеси, нека га погуби.

²⁰если кто толкнет кого по ненависти, или с умыслом бросит на него что-нибудь так, что тот умрет,

²⁰Ако га из мржње тури, или се баци чим на њ навалице, те онај умре,

²¹или по вражде ударит его рукою так, что тот умрет, то ударившегодолжно предать смерти: он убийца; мститель за кровь может умертвить убийцу, лишь только встретит его.

²¹Или ако га из непријатељства удари руком, те онај умре, нека се погуби такав убица, крвник је; осветник нека погуби тог крвника кад га удеси.

²²Если же он толкнет его нечаянно, без вражды, или бросит на него что-нибудь без умысла,

²²Ако ли га нехотице тури без непријатељства, или се баци на њ чим нехотице,

²³или какой-нибудь камень, от которого можно умереть, не видя уронит на него так, что тот умрет, но он не был врагом его и не желал ему зла,

²³Или каменом од ког може човек погинути, ако се баци на њ нехотице, те онај умре, а није му непријатељ, нити му тражи зла,

²⁴то общество должно рассудить между убийцею и мстителем за кровь посим постановлениям;

²⁴Тада да суди збор између убице и осветника по овом закону.

²⁵и должно общество спасти убийцу от руки мстителя за кровь, и должно возвратить его общество в город убежища его, куда он убежал, чтоб он жил там до смерти великогосвященника, который помазан священным елеем;

²⁵И збор нека избави крвника из руке осветникове и врати га у уточиште његово, куда је утекао, и онде нека остане докле не умре поглавар свештенички, који је помазан светим уљем.

²⁶если же убийца выйдет за предел города убежища, в который он убежал,

²⁶Ако крвник како год изиђе преко међе свог уточишта у које је утекао,

²⁷и найдет его мститель за кровь вне пределов города убежища его, и убьет убийцу сего мститель за кровь, то не будет на нем вины кровопролития,

²⁷И нађе га осветник преко међе уточишта његовог, ако крвника убије осветник, неће бити крив за крв.

²⁸ибо тот должен был жить в городеубежища своего до смерти великого священника, а по смерти великого священника должен был возвратиться убийца в землю владения своего.

²⁸Јер у уточишту свом ваља да стоји докле не умре поглавар свештенички; па кад умре поглавар свештенички, онда треба да се врати крвник у земљу наследства свог.

²⁹Да будет это у вас постановлением законным в роды ваши, во всех жилищах ваших.

²⁹Ово да вам је уредба за суђење од колена до колена по свим становима вашим.

³⁰Если кто убьет человека, то убийцу должно убить по словам свидетелей; но одного свидетеля недостаточно, чтобы осудить на смерть.

³⁰Ко би хтео погубити човека, по сведоцима нека погуби крвника; али један сведок не може сведочити да се ко погуби.

³¹И не берите выкупа за душу убийцы, который повинен смерти, но его должно предать смерти;

³¹Не узимајте откуп за крвника, који заслужи смрт, него нека се погуби.

³²и не берите выкупа за убежавшего в город убежища, чтоб ему позволить жить в земле своей прежде смерти великого священника.

³²Ни од оног не узимајте откуп који утече у уточиште, да би се вратио да живи у својој земљи пре него умре свештеник;

³³Не оскверняйте земли, на которой вы будете жить ; ибо кровь оскверняет землю, иземля не иначе очищается от пролитой на ней крови, как кровью пролившего ее.

³³Да не бисте скврнили земљу у којој сте, јер крв она скврни земљу, а земља се не може очистити од крви која се пролије на њој другачије него крвљу оног који је пролије.

³⁴Не должно осквернять землю, на которой вы живете, среди которой обитаю Я; ибо Я Господь обитаю среди сынов Израилевых.

³⁴Зато не скврните земље у којој наставате и у којој ја наставам, јер ја Господ наставам усред синова Израиљевих.