¹Видение Авдия. Так говорит Господь Бог об Едоме: весть услышали мы от Господа, и посол послан объявить народам: „вставайте, ивыступим против него войною!"

¹Утвара Авдијева. Овако вели Господ Господ за едомску: Чусмо глас од Господа, и гласник би послан к народима: Устајте, да устанемо на њу у бој.

²Вот, Я сделал тебя малым между народами, и ты в большом презрении.

²Гле, учинићу те малим међу народима, бићеш врло презрен.

³Гордость сердца твоего обольстила тебя; ты живешь в расселинах скал, на возвышенном месте, и говоришь в сердце твоем: „кто низринет меня на землю?"

³Понос срца твог превари те, тебе, који живиш у раселинама каменим, у високом стану свом, и говориш у срцу свом: Ко ће ме оборити на земљу?

⁴Но хотя бы ты, как орел, поднялся высоко и среди звезд устроил гнездо твое, то и оттуда Я низрину тебя, говорит Господь.

⁴Да подигнеш високо као орао и међу звезде да метнеш гнездо своје, оданде ћу те оборити, говори Господ.

⁵Не воры ли приходили к тебе? не ночные ли грабители, что ты так разорен? Но они украли бы столько, сколько надобно им. Если бы проникли к тебе обиратели винограда, то и они разве не оставили бы несколько ягод?

⁵Како си оплењен?! Да су дошли к теби крадљивци или лупежи ноћу, не би ли покрали колико им је доста? Да су дошли к теби берачи виноградски, не би ли оставили пабирака?

⁶Как обобрано все у Исава и обысканы тайники его!

⁶Како се претражи Исав, како се нађоше потаје његове!

⁷До границы выпроводят тебя все союзники твои, обманут тебя, одолеют тебя живущие с тобою в мире, ядущие хлеб твой нанесут тебе удар. Нет в нем смысла!

⁷До границе те одведоше сви који беху с тобом у вери, преварише те и надвладаше те који беху у миру с тобом; који једу хлеб твој подметнуше ти замку, да се не опази.

⁸Не в тот ли день это будет, говорит Господь, когда Я истреблю мудрых в Едоме и благоразумных на горе Исава?

⁸У онај дан, говори Господ, нећу ли погубити мудре у земљи Едомској и разумне у гори Исавовој?

⁹Поражены будут страхом храбрецы твои,Феман, дабы все на горе Исава истреблены были убийством.

⁹И твоји ће се јунаци уплашити, Темане, да се истребе покољем сви из горе Исавове.

¹⁰За притеснение брата твоего, Иакова, покроет тебя стыд и ты истреблен будешь навсегда.

¹⁰За насиље учињено брату твом Јакову покриће те стид и истребићеш се засвагда.

¹¹В тот день, когда ты стоял напротив, в тот день, когда чужие уводили войско его в плен и иноплеменники вошли в ворота его и бросали жребий о Иерусалиме, ты был как один из них.

¹¹Онај дан, кад ти стајаше насупрот; онај дан, кад иностранци одвођаху у ропство војску његову, и туђинци улажаху на врата његова и бацаху жреб за Јерусалим, беше и ти као који од њих.

¹²Не следовало бы тебе злорадно смотреть на день брата твоего, на день отчуждения его; не следовало бырадоваться о сынах Иуды в день гибели их и расширять рот в день бедствия.

¹²Али ти не требаше гледати дана брата свог, дана, кад се одвођаше у туђу земљу, нити се радовати синовима Јудиним у дан кад пропадаху, нити разваљивати уста у дан невоље њихове.

¹³Не следовало бы тебе входить в ворота народа Моего в день несчастья его и даже смотреть на злополучие его в день погибели его, ни касаться имущества его в день бедствия его,

¹³Не требаше ти ући на врата народа мог у дан погибли њихове, не требаше да и ти гледаш зло њихово у дан погибли њихове, ни да се дохваташ добра њихова у дан погибли њихове.

¹⁴ни стоять на перекрестках для убивания бежавших его, ни выдаватьуцелевших из него в день бедствия.

¹⁴Нити требаше да станеш на распутицу да убијаш бежан њихову, нити да издајеш оних који осташе у дан невоље.

¹⁵Ибо близок день Господень на все народы: как ты поступал, так поступлено будет и с тобою; воздаяние твое обратится на голову твою.

¹⁵Јер је дан Господњи близу свим народима: како си чинио, тако ће ти бити, плата ће ти се вратити на главу твоју.

¹⁶Ибо, как вы пили на святой горе Моей, так все народы всегда будут пить, будут пить, проглотят и будут, как бы их не было.

¹⁶Јер као што сте ви пили на светој гори мојој, тако ће пити сви народи вазда, пиће, и ждреће, и биће као да их није било.

¹⁷А на горе Сионе будет спасение, и будет она святынею; и дом Иакова получит во владение наследие свое.

¹⁷А на гори ће Сиону бити спасење, и биће света, и дом ће Јаковљев наследити наследство своје.

¹⁸И дом Иакова будет огнем, и дом Иосифа – пламенем, а дом Исавов– соломою: зажгут его, и истребят его, и никого не останется из дома Исава: ибо Господь сказал это.

¹⁸И дом ће Јаковљев бити огањ и дом Јосифов пламен, а дом Исавов стрњика; и разгореће се на њих, и спалиће их; и неће бити остатака дому Исавовом, јер Господ рече.

¹⁹И завладеют те, которые к югу, горою Исава, а которые в долине, – Филистимлянами; изавладеют полем Ефрема и полем Самарии, а Вениамин завладеет Галаадом.

¹⁹И наследиће југ, гору Исавову, и равницу, Филистеје; и наследиће поље Јефремово и поље самаријско и Венијаминово и Галад;

²⁰И переселенные из войска сынов Израилевых завладеют землею Ханаанскою до Сарепты, а переселенные из Иерусалима, находящиеся в Сефараде, получат во владение города южные.

²⁰И заробљена војска синова Израиљевих наследиће шта је било хананејско до Сарепте; а робље јерусалимско, што је у Сефараду, наследиће јужне градове.

²¹И придут спасители на гору Сион, чтобы судить гору Исава, и будет царство Господа.

²¹И избавитељи ће изаћи на гору Сион да суде гори Исавовој, и царство ће бити Господње.