¹Притчи Соломона. Сын мудрый радует отца, а сын глупый – огорчение для его матери.

¹Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој.

²Не доставляют пользы сокровища неправедные, правдаже избавляет от смерти.

²Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти.

³Не допустит Господь терпеть голод душе праведного, стяжание же нечестивых исторгнет.

³Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће.

⁴Ленивая рука делает бедным, а рука прилежных обогащает.

⁴Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава.

⁵Собирающий во время лета – сын разумный, спящий же во время жатвы – сын беспутный.

⁵Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан.

⁶Благословения – на голове праведника, уста же беззаконных заградит насилие.

⁶Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље.

⁷Память праведника пребудет благословенна, а имя нечестивых омерзеет.

⁷Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне.

⁸Мудрый сердцем принимает заповеди, а глупый устами преткнется.

⁸Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће.

⁹Кто ходит в непорочности, тот ходит безопасно; а кто превращает пути свои, тот будет наказан.

⁹Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се.

¹⁰Кто мигает глазами, тот причиняет досаду, а глупый устами преткнется.

¹⁰Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће.

¹¹Уста праведника – источник жизни, уста же беззаконных заградитнасилие.

¹¹Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље.

¹²Ненависть возбуждает раздоры, но любовь покрывает все грехи.

¹²Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе.

¹³В устах разумного находится мудрость, но на теле глупого – розга.

¹³На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина.

¹⁴Мудрые сберегают знание, но уста глупого – близкая погибель.

¹⁴Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли.

¹⁵Имущество богатого – крепкий город его, беда для бедных – скудость их.

¹⁵Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао.

¹⁶Труды праведного – к жизни, успех нечестивого – ко греху.

¹⁶Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех.

¹⁷Кто хранит наставление, тот на пути к жизни; а отвергающий обличение – блуждает.

¹⁷Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута.

¹⁸Кто скрывает ненависть, у того уста лживые; и кто разглашает клевету, тот глуп.

¹⁸Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је.

¹⁹При многословии не миновать греха, а сдерживающий уста свои –разумен.

¹⁹У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је.

²⁰Отборное серебро – язык праведного, сердце же нечестивых – ничтожество.

²⁰Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа.

²¹Уста праведного пасут многих, а глупые умирают от недостатка разума.

²¹Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља.

²²Благословение Господне – оно обогащает и печали с собою не приносит.

²²Благослов Господњи обогаћава а без муке.

²³Для глупого преступное деяние как бы забава, а человеку разумному свойственна мудрость.

²³Безумнику је шала чинити зло, а разуман човек држи се мудрости.

²⁴Чего страшится нечестивый, то и постигнет его, а желание праведников исполнится.

²⁴Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати.

²⁵Как проносится вихрь, так нет более нечестивого; а праведник – на вечном основании.

²⁵Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу.

²⁶Что уксус для зубов и дым для глаз, то ленивый для посылающих его.

²⁶Какав је оцат зубима и дим очима, такав је лењивац онима који га шаљу.

²⁷Страх Господень прибавляет дней, лета же нечестивых сократятся.

²⁷Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.

²⁸Ожидание праведников – радость, а надежда нечестивых погибнет.

²⁸Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада.

²⁹Путь Господень – твердыня для непорочного и страх для делающих беззаконие.

²⁹Пут је Господњи крепост безазленом, а страх онима који чине безакоње.

³⁰Праведник во веки не поколеблется, нечестивые же не поживут на земле.

³⁰Праведник се неће никада поколебати, а безбожници неће наставати на земљи.

³¹Уста праведника источают мудрость, а язык зловредный отсечется.

³¹Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се.

³²Уста праведного знают благоприятное, а уста нечестивых – развращенное.

³²Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина.