1И это притчи Соломона, которые собрали мужи Езекии, царя Иудейского.
1И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
2Слава Божия – облекать тайною дело, а слава царей – исследывать дело.
2Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
3Как небо в высоте и земля в глубине, так сердце царей – неисследимо.
3Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
4Отдели примесь от серебра, и выйдет у серебряника сосуд:
4Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
5удали неправедного от царя, и престол его утвердится правдою.
5Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
6Не величайся пред лицем царя, и на месте великихне становись;
6Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
7потому что лучше, когда скажут тебе: „пойди сюда повыше", нежели когда понизят тебя пред знатным, которого видели глаза твои.
7Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
8Не вступай поспешно в тяжбу: иначе что будешь делать при окончании, когда соперник твой осрамит тебя?
8Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
9Веди тяжбу с соперником твоим, но тайны другого не открывай,
9Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
10дабы не укорил тебя услышавший это, и тогда бесчестие твое не отойдет от тебя.
10Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
11Золотые яблоки в серебряных прозрачных сосудах – слово, сказанное прилично.
11Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
12Золотая серьга и украшение из чистого золота – мудрый обличитель для внимательного уха.
12Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
13Что прохлада от снега во время жатвы, то верный посол для посылающего его: он доставляет душе господина своего отраду.
13Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
14Что тучи и ветры без дождя, то человек, хвастающий ложными подарками.
14Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
15Кротостью склоняется к милости вельможа, и мягкий язык переламывает кость.
15Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
16Нашел ты мед, – ешь, сколько тебе потребно, чтобы не пресытитьсяим и не изблевать его.
16Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
17Не учащай входить в дом друга твоего, чтобы он ненаскучил тобою и не возненавидел тебя.
17Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
18Что молот и меч и острая стрела, то человек, произносящий ложное свидетельство против ближнего своего.
18Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
19Что сломанный зуб и расслабленная нога, то надежда на ненадежного человекав день бедствия.
19Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
20Что снимающий с себя одежду в холодный день, что уксус на рану, то поющий песни печальному сердцу.
20Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
21Если голоден враг твой, накорми его хлебом; и если он жаждет, напой его водою:
21Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
22ибо, делая сие , ты собираешь горящие угли на голову его, и Господь воздаст тебе.
22Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
23Северный ветер производит дождь, а тайный язык – недовольные лица.
23Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
24Лучше жить в углу на кровле, нежели со сварливою женою в пространном доме.
24Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
25Что холодная вода для истомленной жаждой души, то добрая весть из дальней страны.
25Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
26Что возмущенный источник и поврежденный родник, то праведник, падающий пред нечестивым.
26Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
27Как нехорошо есть много меду, так домогаться славы не есть слава.
27Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
28Что город разрушенный, без стен, то человек, не владеющий духом своим.
28Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.