1Не хвались завтрашним днем, потому что не знаешь, что родит тот день.
1Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
2Пусть хвалит тебя другой, а не уста твои, – чужой, а не язык твой.
2Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
3Тяжел камень, весок и песок; но гнев глупца тяжелее их обоих.
3Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
4Жесток гнев, неукротима ярость; но кто устоит против ревности?
4Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
5Лучше открытое обличение, нежели скрытая любовь.
5Бољи је јавни укор него тајна љубав.
6Искренни укоризны от любящего, и лживы поцелуи ненавидящего.
6Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
7Сытая душа попирает и сот, а голодной душе все горькое сладко.
7Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
8Как птица, покинувшая гнездо свое, так человек, покинувший местосвое.
8Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
9Масть и курение радуют сердце; так сладок всякому друг сердечным советом своим.
9Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
10Не покидай друга твоего и друга отца твоего, и в дом брата твоего не ходи в день несчастья твоего: лучше сосед вблизи, нежели брат вдали.
10Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
11Будь мудр, сын мой, и радуй сердце мое; и я буду иметь, что отвечать злословящему меня.
11Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
12Благоразумный видит беду и укрывается; а неопытные идут вперед и наказываются.
12Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
13Возьми у него платье его, потому что он поручился за чужого, и за стороннего возьми от него залог.
13Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
14Кто громко хвалит друга своего с раннего утра, того сочтут за злословящего.
14Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
15Непрестанная капель в дождливый день и сварливая жена – равны:
15Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
16кто хочет скрыть ее, тот хочет скрыть ветер и масть в правой руке своей, дающую знать о себе.
16Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
17Железо железо острит, и человек изощряет взгляд друга своего.
17Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
18Кто стережет смоковницу, тот будет есть плоды ее; и кто бережет господина своего, тот будет в чести.
18Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
19Как в воде лицо – к лицу, так сердце человека – к человеку.
19Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
20Преисподняя и Аваддон – ненасытимы; так ненасытимы и глаза человеческие.
20Гроб и пропаст никада се не могу заситити, тако очи човечије никада нису сите.
21Что плавильня – для серебра, горнило – для золота, то для человека уста, которые хвалят его.
21Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
22Толки глупого в ступе пестом вместе с зерном, не отделится от него глупость его.
22Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
23Хорошо наблюдай за скотом твоим, имей попечение о стадах;
23Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
24потому что богатство не навек, да и власть разве из рода в род?
24Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
25Прозябает трава, и является зелень, и собирают горные травы.
25Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
26Овцы – на одежду тебе, и козлы – на покупку поля.
26Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
27И довольно козьего молока в пищу тебе, в пищу домашним твоим и на продовольствиеслужанкам твоим.
27И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.