1(13:1) Начальнику хора. Псалом Давида. Сказал безумец в сердце своем:„нет Бога". Они развратились, совершили гнусные дела; нетделающего добро.
1Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; неваљали су, гадна су дела њихова; нема никога да добро твори.
2(13:2) Господь с небес призрел на сынов человеческих, чтобы видеть, есть ли разумеющий, ищущий Бога.
2Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.
3(13:3) Все уклонились, сделались равно непотребными; нет делающего добро, нет ни одного.
3Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ни једног.
4(13:4) Неужели не вразумятся все, делающие беззаконие, съедающие народ мой, как едят хлеб, и не призывающие Господа?
4Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, не призивају Господа?
5(13:5) Там убоятся они страха, ибо Бог в роде праведных.
5Онде ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.
6(13:6) Вы посмеялись над мыслью нищего, что Господь упование его.
6Смејете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања.
7(13:7) „Кто даст с Сиона спасение Израилю!" Когда Господь возвратит пленение народа Своего, тогда возрадуется Иаков и возвеселится Израиль.
7Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ.