1(72:1) Псалом Асафа. Как благ Бог к Израилю, к чистым сердцем!
1Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
2(72:2) А я – едва не пошатнулись ноги мои, едва не поскользнулись стопы мои, –
2А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
3(72:3) я позавидовал безумным, видя благоденствие нечестивых,
3Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
4(72:4) ибо им нет страданий до смерти их, и крепки силы их;
4Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
5(72:5) на работе человеческой нет их, и с прочими людьми не подвергаются ударам.
5На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
6(72:6) От того гордость, как ожерелье, обложила их, и дерзость, как наряд, одевает их;
6Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
7(72:7) выкатились от жира глаза их, бродят помыслы в сердце;
7Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
8(72:8) над всем издеваются, злобно разглашают клевету, говорят свысока;
8Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
9(72:9) поднимают к небесам уста свои, и язык их расхаживает по земле.
9Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
10(72:10) Потому туда же обращается народ Его, и пьютводу полною чашею,
10И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
11(72:11) и говорят: „как узнает Бог? и есть ли ведение у Вышнего?"
11И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
12(72:12) И вот, эти нечестивые благоденствуют в веке сем, умножают богатство.
12Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
13(72:13) так не напрасно ли я очищал сердце мое и омывал в невинностируки мои,
13Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
14(72:14) и подвергал себя ранам всякий день и обличениямвсякое утро?
14Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
15(72:15) Но если бы я сказал: „буду рассуждать так", – то я виновен был бы пред родом сынов Твоих.
15Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
16(72:16) И думал я, как бы уразуметь это, но это трудно было в глазах моих,
16И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
17(72:17) доколе не вошел я во святилище Божие и не уразумел конца их.
17Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
18(72:18) Так! на скользких путях поставил Ты их и низвергаешь их в пропасти.
18Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
19(72:19) Как нечаянно пришли они в разорение, исчезли, погибли от ужасов!
19Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
20(72:20) Как сновидение по пробуждении, так Ты, Господи, пробудив их , уничтожишь мечты их.
20Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
21(72:21) Когда кипело сердце мое, и терзалась внутренность моя,
21Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
22(72:22) тогда я был невежда и не разумел; как скот был я пред Тобою.
22Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
23(72:23) Но я всегда с Тобою: Ты держишь меня за правую руку;
23Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
24(72:24) Ты руководишь меня советом Твоим и потом примешь меня в славу.
24По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
25(72:25) Кто мне на небе? и с Тобою ничего не хочу на земле.
25Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
26(72:26) Изнемогает плоть моя и сердце мое: Бог твердыня сердца моегои часть моя вовек.
26Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
27(72:27) Ибо вот, удаляющие себя от Тебя гибнут; Ты истребляешь всякого отступающего от Тебя.
27Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
28(72:28) А мне благо приближаться к Богу! На Господа Бога я возложилупование мое, чтобы возвещать все дела Твои.
28А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.