¹И услышал я из храма громкий голос, говорящий семи Ангелам: идите и вылейте семь чаш гнева Божия на землю.

¹И чух глас велики из цркве где говори седморици анђела: Идите, и излијте седам чаша гнева Божијег на земљу.

²Пошел первый Ангел и вылил чашу свою на землю: и сделались жестокие и отвратительные гнойные раны на людях, имеющих начертание зверя и поклоняющихся образу его.

²И оде први анђео, и изли чашу своју на земљу; и посташе ране зле и љуте на људима који имају жиг зверин и који се клањају икони њеној.

³Второй Ангел вылил чашу свою в море: и сделалась кровь, как бы мертвеца, и все одушевленное умерло в море.

³И други анђео изли чашу своју у море; и поста крв као од мртваца, и свака душа жива умре у мору.

⁴Третий Ангел вылил чашу свою в реки и источники вод: и сделалась кровь.

⁴И трећи анђео изли чашу своју на реке и на изворе водене; и поста крв.

⁵И услышал я Ангела вод, который говорил: праведен Ты, Господи, Который еси и был, и свят, потому что так судил;

⁵И чух анђела воденог где говори: Праведан си Господе, који јеси, и који беше, и свет, што си ово судио;

⁶за то, что они пролили кровь святых и пророков, Ты далим пить кровь: они достойны того.

⁶Јер пролише крв светих и пророка, и крв си им дао да пију јер су заслужили.

⁷И услышал я другого от жертвенника говорящего: ей,Господи Боже Вседержитель, истинны и праведны суды Твои.

⁷И чух другог из олтара где говори: Да, Господе Боже Сведржитељу, истинити су и прави судови Твоји.

⁸Четвертый Ангел вылил чашу свою на солнце: и дано было ему жечь людей огнем.

⁸И четврти анђео изли чашу своју на сунце, и дано му би да жеже људе огњем.

⁹И жег людей сильный зной, и они хулили имя Бога, имеющего власть над сими язвами, и не вразумились, чтобы воздать Ему славу.

⁹И опалише се људи од велике врућине, и хулише на име Бога који има област над злима овима, и не покајаше се да Му даду славу.

¹⁰Пятый Ангел вылил чашу свою на престол зверя: и сделалось царство его мрачно, и они кусали языки свои от страдания,

¹⁰И пети анђео изли чашу своју на престо зверин; и царство њено поста тамно, и жвакаху језике своје од бола.

¹¹и хулили Бога небесного от страданий своих и язв своих; и не раскаялись в делах своих.

¹¹И хулише на име Бога небеског од бола и од рана својих, и не покајаше се од дела својих.

¹²Шестой Ангел вылил чашу свою в великую реку Евфрат: и высохла в ней вода, чтобы готов был путь царям от восхода солнечного.

¹²И шести анђео изли чашу своју на велику реку Еуфрат; и пресахну вода њена, да се приправи пут царевима од истока сунчаног.

¹³И видел я выходящих из уст дракона и из устзверя и из уст лжепророка трех духов нечистых, подобных жабам:

¹³И видех из уста аждахиних, и из уста звериних, и из уста лажног пророка, где изиђоше три нечиста духа, као жабе.

¹⁴это – бесовские духи, творящие знамения; они выходят к царям земли всей вселенной, чтобы собрать их на брань в оный великий день Бога Вседержителя.

¹⁴Јер су ово духови ђаволски који чине чудеса и излазе к царевима свега васионог света да их скупе на бој за онај велики дан Бога Сведржитеља.

¹⁵Се, иду как тать: блажен бодрствующий и хранящий одежду свою, чтобы не ходить ему нагим и чтобы не увидели срамоты его.

¹⁵Ево идем као лупеж; благо ономе који је будан и који чува хаљине своје, да го не ходи и да се не види срамота његова.

¹⁶И он собрал их на место, называемое по-еврейскиАрмагеддон.

¹⁶И сабра их на место које се јеврејски зове Армагедон.

¹⁷Седьмой Ангел вылил чашу свою на воздух: и из храма небесного от престола раздался громкий голос, говорящий: совершилось!

¹⁷И седми анђео изли чашу своју по небу, и изиђе глас велики из цркве небеске од престола говорећи: Сврши се.

¹⁸И произошли молнии, громы и голоса, и сделалось великое землетрясение, какого не бывало с тех пор, как люди на земле. Такое землетрясение! Так великое!

¹⁸И бише севања муња и громови, и гласови, и би велико тресење земље, какво никад не би откако су људи на земљи, толико тресење, тако велико.

¹⁹И город великий распался на три части, и города языческие пали, и Вавилон великий воспомянут пред Богом, чтобы дать ему чашу вина ярости гнева Его.

¹⁹И град велики раздели се на три дела, и градови незнабожачки падоше; и Вавилон велики спомену се пред Богом да му да чашу вина љутог гнева свог.

²⁰И всякий остров убежал, и гор не стало;

²⁰И сва острва побегоше, и горе се не нађоше.

²¹и град, величиною в талант, пал с неба на людей; и хулили люди Бога за язвы от града, потому что язва от него была весьма тяжкая.

²¹И град велики као глава паде с неба на људе; и људи хулише на Бога од зла градног, јер је велика мука његова врло.