¹И видел я в деснице у Сидящего на престоле книгу, написанную внутри и отвне, запечатанную семью печатями.

¹И видех у десници Оног што сеђаше на престолу књигу написану изнутра и споља, запечаћену са седам печата.

²И видел я Ангела сильного, провозглашающего громким голосом: кто достоин раскрыть сию книгу и снять печати ее?

²И видех анђела јаког где проповеда гласом великим: Ко је достојан да отвори књигу и да разломи печате њене?

³И никто не мог, ни на небе, ни на земле, ни под землею, раскрыть сию книгу, ни посмотреть в нее.

³И нико не могаше ни на небу ни на земљи, ни под земљом да отвори књиге ни да загледа у њу.

⁴И я много плакал о том, что никого не нашлось достойного раскрыть и читать сию книгу, и даже посмотреть в нее.

⁴И ја плаках много што се нико не нађе достојан да отвори и да прочита књигу, нити да загледа у њу.

⁵И один из старцев сказал мне: не плачь; вот, лев от колена Иудина, корень Давидов, победил, и может раскрыть сию книгу и снять семь печатей ее.

⁵И један од старешина рече ми: Не плачи, ево је надвладао лав, који је од колена Јудиног, корен Давидов, да отвори књигу и разломи седам печата њених.

⁶И я взглянул, и вот, посреди престола и четырех животных и посреди старцев стоял Агнец как бы закланный, имеющий семь рогов и семь очей, которыесуть семь духов Божиих, посланных во всю землю.

⁶И видех, и гле, насред престола и четири животиње, и посред старешина Јагње стајаше као заклано, и имаше седам рогова, и седам очију, које су седам духова Божијих посланих по свему свету.

⁷И Он пришел и взял книгу из десницы Сидящего на престоле.

⁷И дође и узе књигу из деснице Оног што сеђаше на престолу.

⁸И когда он взял книгу, тогда четыре животных и двадцать четыре старца пали пред Агнцем, имея каждый гусли и золотые чаши, полные фимиама, которые суть молитвы святых.

⁸И кад узе књигу, четири животиње и двадесет и четири старешине падоше пред Јагњетом, имајући сваки гусле, и златне чаше пуне тамјана, које су молитве светих.

⁹И поют новую песнь, говоря: достоин Ты взять книгу и снять с нее печати, ибо Ты был заклан, и Кровию Своею искупил нас Богу из всякого колена и языка, и народа и племени,

⁹И певаху песму нову говорећи: Достојан си да узмеш књигу, и да отвориш печате њене; јер си се заклао, и искупио си нас Богу крвљу својом од сваког колена и језика и народа и племена,

¹⁰и соделал нас царями и священниками Богу нашему; и мы будем царствовать на земле.

¹⁰И учинио си нас Богу нашем цареве и свештенике, и цароваћемо на земљи.

¹¹И я видел, и слышал голос многих Ангелов вокруг престола и животных и старцев, и число их было тьмы тем и тысячи тысяч,

¹¹И видех, и чух глас анђела многих око престола и животиња и старешина, и беше број њихов хиљада хиљада.

¹²которые говорили громким голосом: достоин Агнец закланный принять силу и богатство, и премудрость и крепость, и честь и славу и благословение.

¹²Говорећи гласом великим: Достојно је Јагње заклано да прими силу и богатство и премудрост и јачину и част и славу и благослов.

¹³И всякое создание, находящееся на небе и на земле, и под землею, и на море, и все, что в них, слышал я, говорило: Сидящему на престоле и Агнцу благословение и честь, и слава и держава во веки веков.

¹³И свако створење, што је на небу, и на земљи, и под земљом, и што је на мору, и што је у њима, све чух где говоре: Ономе што седи на престолу, и Јагњету благослов и част и слава и држава ва век века.

¹⁴И четыре животных говорили: аминь. И двадцать четырестарца пали и поклонились Живущему во веки веков.

¹⁴И четири животиње говораху: Амин. И двадесет и четири старешине падоше и поклонише се Ономе што живи ва век века.