¹Отворяй, Ливан, ворота твои, и да пожрет огонь кедры твои.

¹Отвори, Ливане, врата своја, и огањ нека прождре кедре твоје.

²Рыдай, кипарис, ибо упал кедр, ибо и величавые опустошены; рыдайте, дубы Васанские, ибо повалился непроходимый лес.

²Ридај, јело, јер паде кедар, јер красници пропадоше; ридајте, храстови васански, јер се посече шума ограђена.

³Слышен голос рыдания пастухов, потому что опустошено приволье их; слышно рыкание молодых львов, потому что опустошена краса Иордана.

³Стоји јаук пастира, јер се затре слава њихова; стоји рика лавова, јер се опустоши понос јордански.

⁴Так говорит Господь Бог мой: паси овец, обреченных на заклание,

⁴Овако вели Господ Бог мој: Паси овце кланице,

⁵которых купившие убивают ненаказанно, а продавшие говорят: „благословен Господь; я разбогател!" и пастухи их не жалеют о них.

⁵Које убијају они који их држе, нити их ко криви, и који их продају говоре: Благословен да је Господ, обогатих се; и који их пасу, ниједан их не жали.

⁶Ибо Я не буду более миловать жителей земли сей, говорит Господь; и вот, Я предам людей, каждого в руки ближнего его и в руки царя его, и они будут поражать землю, и Я не избавлю от рук их.

⁶Зато нећу више жалити становника земаљских, говори Господ, него ћу, ево предати једног другом у руке и у руке цару њиховом, и они ће потрти земљу, а ја је нећу избавити из руку њихових.

⁷И буду пасти овец, обреченных на заклание, овецпоистине бедных. И возьму Себе два жезла, и назову один – благоволением, другой – узами, и ими буду пасти овец.

⁷И пасох овце кланице, невољне од стада, и узевши два штапа назвах један благост, а други назвах свеза, и пасох стадо.

⁸И истреблю трех из пастырей в один месяц; и отвратится душа Моя от них, как и их душа отвращается от Меня.

⁸И погубих три пастира за месец дана, јер се душа моја љућаше на њих, и душа њихова мржаше на ме.

⁹Тогда скажу: не буду пасти вас: умирающая – пусть умирает, и гибнущая – пусть гибнет, а остающиеся пусть едят плоть одна другой.

⁹И рекох: Нећу вас више пасти; која погине нека погине, и која пропадне нека пропадне, и које остану нека једу месо једна другој.

¹⁰И возьму жезл Мой – благоволения и переломлю его, чтобы уничтожить завет, который заключил Я со всеми народами.

¹⁰И узех свој штап, благост, и сломих га да укинем завет свој који учиних са свим народима.

¹¹И он уничтожен будет в тот день, и тогда узнают бедные из овец, ожидающие Меня, что это слово Господа.

¹¹И укиде се оног дана, и невољни од стада, који гледаху на ме, познаше доиста да беше реч Господња.

¹²И скажу им: если угодно вам, то дайте Мне плату Мою; если же нет, – не давайте; и они отвесят в уплату Мне тридцать сребренников.

¹²И рекох им: Ако вам је драго, дајте ми моју плату; ако ли није немојте; и измерише ми плату, тридесет сребрника.

¹³И сказал мне Господь: брось их в церковное хранилище, – высокая цена, в какую они оценили Меня! И взял Я тридцать сребренников и бросил ихв дом Господень для горшечника.

¹³И рече ми Господ: Баци лончару ту часну цену којом ме проценише. И узевши тридесет сребрника бацих их у дом Господњи лончару.

¹⁴И переломил Я другой жезл Мой – „узы", чтобы расторгнуть братство между Иудою и Израилем.

¹⁴Потом сломих други штап свој, свезу, да укинем братство између Јуде и Израиља.

¹⁵И Господь сказал мне: еще возьми себе снаряд одного из глупых пастухов.

¹⁵И Господ ми рече: Узми јоште оправу безумног пастира.

¹⁶Ибо вот, Я поставлю на этой земле пастуха, который о погибающих не позаботится, потерявшихся не будет искать и больных небудет лечить, здоровых не будет кормить, а мясо тучных будет есть и копыта их оторвет.

¹⁶Јер ево ја ћу подигнути пастира у земљи, који неће обилазити оне који гину, неће тражити нејаке, нити ће лечити рањене, нити ће носити сустале, него ће јести месо од претилих, и папке ће им кидати.

¹⁷Горе негодному пастуху, оставляющему стадо! меч на руку его и направый глаз его! рука его совершенно иссохнет, и правый глаз егосовершенно потускнет.

¹⁷Тешко пастиру никаквом, који оставља стадо! Мач му је над мишицом и над десним оком; мишица ће му усахнути и десно ће му око потамнети.