1В четвертый год царя Дария было слово Господне к Захарии, в четвертый день девятого месяца, Хаслева,
1Потом четврте године цара Дарија дође реч Господња Захарији четвртог дана деветог месеца, Хаслева,
2когда Вефиль послал Сарецера и Регем-Мелеха и спутников его помолиться пред лицем Господа
2Кад послаше у дом Божји Сарасара и Регемелеха и људе своје да моле Господа,
3и спросить у священников, которые в доме Господа Саваофа, и у пророков, говоря: „плакать ли мне в пятый месяц и поститься, как я делалэто уже много лет?"
3И да говоре свештеницима, који беху у дому Господа над војскама, и пророцима, и кажу: Хоћемо ли плакати петог месеца одвајајући се, како чинисмо већ толико година?
4И было ко мне слово Господа Саваофа:
4И дође ми реч Господња Говорећи:
5скажи всему народу земли сей и священникам так: когда вы постились и плакали в пятом и седьмом месяце, притом уже семьдесят лет, для Меня ли вы постились? для Меня ли?
5Кажи свему народу земаљском и свештеницима, и реци: Кад постисте и тужисте петог и седмог месеца за седамдесет година, еда ли мени постисте?
6И когда вы едите и когда пьете, не для себя ли вы едите, не для себя ли вы пьете?
6А кад једете и пијете, не једете ли и не пијете ли сами?
7Не те же ли слова провозглашал Господь через прежних пророков, когда еще Иерусалим был населен и покоен, и города вокруг него, южная страна и низменность, были населены?
7Нису ли то речи које је Господ прогласио преко пређашњих пророка, кад Јерусалим беше насељен и миран и градови његови око њега, и кад беше насељен јужни крај и равница?
8И было слово Господне к Захарии:
8Дође реч Господња Захарији говорећи:
9так говорил тогда Господь Саваоф: производите суд справедливый иоказывайте милость и сострадание каждый брату своему;
9Овако говори Господ над војскама: Судите право и будите милостиви и жалостиви један другом.
10вдовы и сироты, пришельца и бедного не притесняйте и зла друг противдруга не мыслите в сердце вашем.
10И не чините криво удовици ни сироти, иностранцу ни сиромаху, и не мислите зло један другом у срцу свом.
11Но они не хотели внимать, отворотились от Меня, и уши свои отяготили, чтобы не слышать.
11Али не хтеше слушати, и узмакоше раменом натраг, и затискоше уши своје да не чују.
12И сердце свое окаменили, чтобы не слышать закона и слов, которыепосылал Господь Саваоф Духом Своим через прежних пророков; за то и постиг их великий гнев Господа Саваофа.
12И срцем својим отврднуше као дијамант да не чују закон и речи које сла Господ над војскама духом својим преко пророка пређашњих; зато дође велик гнев од Господа над војскама.
13И было: как Он взывал, а они не слушали, так и они взывали, а Я не слушал, говорит Господь Саваоф.
13Зато као што Он вика, а они не слушаше, тако и они викаше а ја их не слушах, говори Господ над војскама.
14И Я развеял их по всем народам, которых они не знали, и земля сия опустела после них, так что никто не ходил по ней ни взад, ни вперед, и они сделали вожделенную страну пустынею.
14Него их разметнух вихором по свим народима, којих не познаваше, и земља опусте иза њих да нико у њу не дохођаше нити се из ње враћаше, и обратише милу земљу у пустош.