1Jakob, Boga in Gospoda Jezusa Kristusa hlapec, pozdravlja dvanajstere rodove, ki so razkropljeni.
1Jakov, sluga Boga i Gospodina Isusa Krista: dvanaestorma plemena Raseljeništva pozdrav.
2Zgolj v veselje si štejte, bratje moji, kadar pridete v mnogotere izkušnjave,
2Pravom radošću smatrajte, braćo moja, kad upadnete u razne kušnje
3ker veste, da preizkušnja vere vaše rodi stanovitnost.
3znajući da prokušanost vaše vjere rađa postojanošću.
4Stanovitnost pa imej za delo popolno, da bodete popolni in dovršeni, v ničemer pogrešni.
4Ali neka postojanost bude na djelu savršena da budete savršeni i potpuni, bez ikakva nedostataka.
5Če pa ima kdo izmed vas premalo modrosti, naj je prosi Boga, ki vsem daje obilo in nikomur ne oponaša; in dala se mu bo.
5Nedostaje li komu od vas mudrosti, neka ište od Boga, koji svima daje rado i bez negodovanja, i dat će mu se.
6Prosi pa naj v veri in nič ne dvomi; zakaj kdor dvomi, je podoben valu morskemu, ki ga veter žene in premetava.
6Ali neka ište s vjerom, bez ikakva kolebanja. Jer kolebljivac je sličan morskom valovlju, uzburkanu i gonjenu.
7Naj vendar ne misli tisti človek, da kaj dobi od Gospoda,
7Neka takav ne misli da će primiti što od Gospodina -
8mož dvojnih misli, nestanoviten na vseh potih svojih!
8čovjek duše dvoumne, nepostojan na svim putovima svojim.
9Ponaša pa naj se nizki brat v visokosti svoji,
9Neka se brat niska soja ponosi svojim uzvišenjem,
10a bogati v ponižanju svojem, kajti mine kakor trave cvet.
10a bogataš svojim poniženjem. Ta proći će kao cvijet trave:
11Vzide namreč solnce z vročino in posuši travo, in njen cvet odpade in lepota lica njenega izgine: tako tudi bogatin zvene v svojih podjetjih.
11sunce ogranu žarko te usahnu trava i cvijet njezin uvenu; dražest mu lica propade. Tako će i bogataš na stazama svojim usahnuti.
12Blagor možu, ki pretrpi izkušnjavo; ker ko bo preizkušen, prejme venec življenja, ki ga je obljubil Gospod tem, ki ga ljubijo.
12Blago čovjeku koji trpi kušnju: prokušan, primit će vijenac života koji je Gospodin obećao onima što ga ljube.
13Nihče naj ne reče, ko je v izkušnjavi: Bog me izkuša; zakaj Bog ne more biti izkušan v hudo, sam pa tudi ne izkuša nikogar.
13Neka nitko u napasti ne rekne: "Bog me napastuje." Ta Bog ne može biti napastovan na zlo, i ne napastuje nikoga.
14Sleherni pa je izkušan, ko ga lastne želje vlečejo in vabijo;
14Nego svakoga napastuje njegova požuda koja ga privlači i mami.
15potem, ko želja spočne, rodi greh, greh pa, ko je dovršen, rodi smrt.
15Požuda zatim, zatrudnjevši, rađa grijehom, a grijeh izvršen rađa smrću.
16Ne tavajte, bratje moji ljubljeni!
16Ne varajte se, braćo moja ljubljena!
17Vsak dober dar in vsako popolno darilo je od zgoraj in prihaja od Očeta luči, pri katerem ni izpremembe ali sence vsled obrata svetil.
17Svaki dobar dar, svaki savršen poklon odozgor je, silazi od Oca svjetlila u kome nema promjene ni sjene od mijene.
18Iz svoje volje nas je rodil po besedi resnice, da bodimo neka prvina stvari njegovih.
18Po svom naumu on nas porodi riječju Istine da budemo prvina neka njegovih stvorova.
19Veste to, bratje moji ljubljeni. Bodi pa vsak človek hiter za poslušanje, počasen za govorjenje, počasen za jezo;
19Znajte, braćo moja ljubljena! Svatko neka bude brz da sluša, spor da govori, spor na srdžbu.
20kajti jeza človekova ne dela pravičnosti Božje.
20Jer srdžba čovjekova ne čini pravde Božje.
21Zato odloživši sleherno nesnago in obilnost hudobnosti, v krotkosti sprejmite vsajeno besedo, ki more rešiti duše vaše.
21Zato odložite svaku prljavštinu i preostalu zloću i sa svom krotkošću primite usađenu riječ koja ima moć spasiti duše vaše.
22Bodite pa delavci besede in ne samo poslušalci, ki sami sebe slepe.
22Budite vršitelji riječi, a ne samo slušatelji, zavaravajući sami sebe.
23Kajti če je kdo poslušalec besede, ne pa delavec, ta je podoben možu, ki ogleduje v zrcalu svojega rojstva obličje:
23Jer ako je tko slušatelj riječi, a ne i izvršitelj, sličan je čovjeku koji motri svoje rođeno lice u zrcalu:
24pogleda se namreč in odide, in hitro pozabi, kakšen da je.
24promotri se, ode i odmah zaboravi kakav bijaše.
25Kdor pa prav pogleda v popolno postavo, postavo svobode, in pri njej vztraja ter ne pozabi, kar sliši, ampak dejanski izvršuje to, ta bode blažen v dejanju svojem.
25A koji se oglÄedÄa u savršenom zakonu slobode i uza nj prione, ne kao zaboravan slušatelj nego djelotvoran izvršitelj, blažen će biti u svem djelovanju svome.
26Če meni kdo, da služi Bogu, pa ne brzda jezika svojega, temuč vara srce svoje, njegovo bogoslužje je ničevo.Bogoslužje čisto in neoskrunjeno pred Bogom in Očetom je to: skrbeti za sirote in vdove v njih stiski in se ohraniti neomadeževanega od sveta.
26Smatra li se tko bogoljubnim, a ne obuzdava svoga jezika, nego zavarava srce svoje, isprazna je njegova bogoljubnost.
27Bogoslužje čisto in neoskrunjeno pred Bogom in Očetom je to: skrbeti za sirote in vdove v njih stiski in se ohraniti neomadeževanega od sveta.
27Bogoljubnost čista i neokaljana jest: zauzimati se za sirote i udovice u njihovoj nevolji, čuvati se neokaljanim od ovoga svijeta.