1Odkod prihajajo vojske in odkod bitke med vami? Ne li odtod, namreč od želj vaših, vojskujočih se v vaših udih?
1Odakle ratovi, odakle borbe među vama? Zar ne odavde: od pohota što vojuju u udovima vašim?
2Želite, a nimate; morite in želite zavidno, a ne morete doseči; borite se in vojskujete; nimate, ker ne prosite.
2Žudite, a nemate; ubijate i hlepite, a ne možete postići; borite se i ratujete. Nemate jer ne ištete.
3Prosite, a ne dobite, ker slabo prosite, da bi zapravljali v slah svojih.
3Ištete, a ne primate jer rđavo ištete: da u pohotama svojim potratite.
4Prešeštnice, ali ne veste, da je prijateljstvo sveta sovraštvo do Boga?Kdorkoli torej hoče biti svetu prijatelj, postane Bogu sovražnik.
4Preljubnici! Ne znate li da je prijateljstvo sa svijetom neprijateljstvo prema Bogu? Tko god dakle hoće da bude prijatelj svijeta, promeće se u neprijatelja Božjega.
5Ali menite, da pismo prazno govori? Zavistno li želi Duh, ki ga je Bog naselil v nas?
5Ili mislite da Pismo uzalud veli: Ljubomorno čezne za duhom što ga nastani u nama?
6Daje pa toliko večjo milost. Zato pravi pismo: „Bog se upira prevzetnim, ponižnim pa daje milost“.
6A daje on i veću milost. Zato govori: Bog se oholima protivi, a poniznima daje milost.
7Podložni torej bodite Bogu. Uprite se pa hudiču, in bežal bo od vas.
7Podložite se dakle Bogu! Oduprite se đavlu i pobjeći će od vas!
8Približajte se Bogu in približa se vam. Očedite si roke, grešniki, in očistite si srca, ki ste dvojnih misli.
8Približite se Bogu i on će se približiti vama! Očistite ruke, grešnici! Očistite srca, dvoličnjaci!
9Čutite svoje gorjé in žalujte in jokajte; smeh vaš naj se izpreobrne v žalovanje in radost v potrtost.
9Zakukajte, protužite, proplačite! Smijeh vaš nek se u plač obrati i radost u žalost!
10Ponižajte se pred Gospodom, in on vas poviša.
10Ponizite se pred Gospodinom i on će vas uzvisiti!
11Ne obrekujte drug drugega, bratje. Kdor obrekuje brata ali sodi brata svojega, obrekuje postavo in sodi postavo; če pa sodiš postavo, nisi izpolnjevalec postave, ampak sodnik.
11Ne ogovarajte, braćo, jedni druge! Tko ogovara ili sudi brata svoga, ogovara i sudi Zakon. A sudiš li Zakon, nisi vršitelj nego sudac Zakona.
12Eden je zakonodajec in sodnik, ki more rešiti in pogubiti; ti pa kdo si, ki sodiš bližnjega?
12Jedan je Zakonodavac i Sudac: Onaj koji može spasiti i pogubiti. A tko si ti da sudiš bližnjega?
13Dejte torej vi, ki pravite: Danes ali jutri odpotujemo v to mesto in ostanemo ondi eno leto ter bomo tržili in pridobivali,
13De sada, vi što govorite: "Danas ili sutra otići ćemo u taj i taj grad, provesti ondje godinu, trgovati i zaraditi",
14pa ne veste, kaj bode jutri. Kakšno je življenje vaše? Hlap namreč ste, ki se za malo časa prikaže, potem pa izgine.
14a ne znate što će sutra biti. Ta što je vaš život? Dašak ste što se načas pojavi i zatim nestane!
15Morali bi govoriti: Ako Gospod hoče, bomo živeli in to ali ono storili.
15Umjesto da govorite: "Htjedne li Gospodin, živjet ćemo i učiniti ovo ili ono",
16Sedaj pa se ponašate v širokoustju svojem; vsako tako ponašanje je hudobno.
16vi se razmećete svojim hvastanjima! Svako je takvo hvastanje opako.
17Kdor torej zna dobro delati, pa ne dela, njemu je greh.
17Znati dakle dobro činiti, a ne činiti - grijeh je.