¹Mrtve muhe napravijo, da se mazilarju mazilo skazi in usmradi: enako malo neumnosti lahko prevlada modrost in slavo.

¹Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.

²Modrega srce je na pravi strani njegovi, a bedakovo na napačni.

²Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.

³Saj tudi ko po poti gre, manjka bedaku razuma in vsakemu pove, da je bedak.

³Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.

⁴Ako se vzdigne vladarjeva jeza zoper tebe, ne zapusti mesta svojega; kajti krotkost zabrani velike pregrehe.

⁴Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.

⁵Je zlo, ki sem ga videl pod solncem, pomota namreč, ki jo povzroča vladar:

⁵Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:

⁶neumnost posajajo na najvišja mesta in bogatini morajo sedeti na nizkih.

⁶Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.

⁷Videl sem hlapce na konjih, knezi pa so šli peš kakor hlapci.

⁷Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.

⁸Kdor koplje jamo, lahko pade vanjo, in kdor predira ograjo, ga piči gad.

⁸Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.

⁹Kdor lomi kamenje, se lahko ž njim poškoduje, in kdor kolje drva, je v nevarnosti od njih.

⁹Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.

¹⁰Kadar se železo skrha in ostrine kdo ne nabrusi, tedaj mora človek bolj napenjati svojo moč; ali modrost je koristna, da dosežeš uspeh.

¹⁰Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.

¹¹Če kača piči, preden jo zakolne, nima nič dobička zaklinjalec.

¹¹Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.

¹²Besede iz ust modrega moža so milobne, ustnice bedakove pa njega samega pogoltnejo.

¹²Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.

¹³Začetek besed ust njegovih je neumnost in konec govorjenja njegovega je zlobna blaznost.

¹³Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.

¹⁴Bedak rad govori veliko besed; toda človek ne ve, kaj bode, in kar pride za njim, kdo mu oznani?

¹⁴Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?

¹⁵Trud bedaka izmozgava, ker niti ne ve, kako bi šel v mesto.

¹⁵Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.

¹⁶Gorje ti, o dežela, ako je tvoj kralj otrok in tvoji knezi se gosté že zjutraj!

¹⁶Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!

¹⁷Srečna si, o dežela, če je tvoj kralj sin plemenitnikov in tvoji knezi jedo o pravem času v okrepčavo in ne iz požrešnosti!

¹⁷Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.

¹⁸Vsled lenobe gnije streha in po zanikarnosti kaplje v hišo.

¹⁸С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.

¹⁹Gostí se napravljajo v razveseljevanje in vino razvedruje življenje, denar pa zagotovi vse.Ne preklinjaj kralja, še v svojih mislih ne, in v svoji spalnici ne kolni bogatina, kajti ptice nebeške bi odnesle glas in krilatci bi oznanil besedo.

¹⁹Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.

²⁰Ne preklinjaj kralja, še v svojih mislih ne, in v svoji spalnici ne kolni bogatina, kajti ptice nebeške bi odnesle glas in krilatci bi oznanil besedo.

²⁰Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.