1In veli mi: Sin človečji, postavi se pokonci, in govoril bom s teboj.
1И рече ми: Сине човечји, устани на ноге да говорим с тобом.
2In ko me je ogovoril, pride duh v mene in me postavi pokonci; in čul sem glas, ki mi je govoril.
2И уђе у ме дух кад ми проговори, и постави ме на ноге, и слушах Оног који ми говораше.
3In mi reče: Sin človečji, jaz te pošiljam k sinovom Izraelovim, k narodom upornežem, ki so se uprli meni; oni in njih očetje so odpadli od mene prav do tega dne.
3И рече ми: Сине човечји, ја те шаљем к синовима Израиљевим, к народима одметничким, који се одметнуше мене; они и оци њихови бише ми неверни до овог дана.
4In ti sinovi so brezsramnega obličja in trdega srca; k njim te pošiljam, in reci jim: „Tako pravi Gospod Jehova!“
4К синовима тврдог образа и упорног срца шаљем те ја, па им реци: Тако вели Господ;
5Oni pa, najsi poslušajo ali ne poslušajo (kajti uporna so družina), vendar bodo vedeli, da je bil prorok med njimi.
5И послушали или не послушали, јер су дом одметнички, нека знају да је пророк био међу њима.
6Ti pa, sin človečji, ne boj se jih in ne prestraši se njih besed, čeprav so res koprive in trnje okoli tebe in prebivaš med škorpijoni. Ne boj se njih besed in ne ustraši se njih obličja, kajti uporna so družina.
6И ти, сине човечји, не бој их се нити се бој њихових речи, што су ти упорни и као трње и живиш међу скорпијама; не бој се њихових речи и не плаши се од њих што су дом одметнички.
7In govóri jim besede moje, najsi poslušajo ali ne, kajti uporneži so.
7Него им кажи речи моје, послушали или не послушали, јер су одметници.
8Ali ti, sin človečji, poslušaj, kar ti govorim; ne bodi uporen kakor tista uporna družina: odpri usta in jej, kar ti dam!
8Али ти, сине човечји, слушај шта ћу ти казати, не буди непокоран као тај дом непокорни; отвори уста, и поједи шта ћу ти дати.
9In videl sem, in glej: roka iztegnjena proti meni, in glej, v njej je zvitek knjige.In razgane jo pred menoj, in bila je popisana spredaj in zadaj, in bilo je pisano v njej žalovanje in zdihovanje in gorje.
9И погледах, а то рука пружена к мени, и гле, у њој савијена књига.
10In razgane jo pred menoj, in bila je popisana spredaj in zadaj, in bilo je pisano v njej žalovanje in zdihovanje in gorje.
10И разви је преда мном, и беше исписана изнутра и споља, и беше у њој написан плач и нарицање и јаох.