¹Ti pa, sin človečji, prorokuj o gorah Izraelovih in reci: Gore Izraelove, čujte besedo GOSPODOVO!

¹Ти, сине човечји, пророкуј горама Израиљевим, и реци: Горе Израиљеве, чујте реч Господњу.

²Tako pravi Gospod Jehova: Ker govori sovražnik o vas: Aha! In: Te večne višave nam so dane v posest!

²Овако вели Господ Господ: Што непријатељ говори за вас: Ха ха! Вечне висине посташе наше наследство;

³zato prorokuj in reci: Tako pravi Gospod Jehova: Zato, prav zato, ker so vas pustošili in požirali od vseh strani, da postanete posest ostanku poganskih narodov, in ste prišle v govorico jezikom in v slab glas pri ljudeh:

³Зато пророкуј и реци: Овако вели Господ Господ: Што вас пустоше и прождиру са свих страна, да постанете наследство осталим народима, и постасте прича и руг народима,

⁴zato, o gore Izraelove, čujte besedo Gospoda Jehove: Tako pravi Gospod Jehova goram in hribom, globinam in dolinam, pustim razvalinam in mestom zapuščenim, ki so postala plen in zasmeh ostanku poganskih narodov, ki so okoli:

⁴Зато, горе Израиљеве, чујте реч Господа Господа; овако вели Господ горама Израиљевим и хумовима, потоцима и долинама, и пустим развалинама и градовима остављеним, које посташе грабеж и подсмех осталим народима унаоколо,

⁵zatorej pravi tako Gospod Jehova: Resnično, v ognju gorečnosti svoje sem govoril zoper ostanek tistih narodov in zoper ves Edom, ki so določili deželo mojo sebi v posest z vso radostjo svojega srca in z vsem zaničevanjem duše, da bi jo izpraznili in oplenili.

⁵Зато овако вели Господ Господ: У огњу ревности своје говорих против осталих народа и против све едомске, што освојише моју земљу радујући се из свега срца и ругајући се из душе да би је опленили.

⁶Zato prorokuj o zemlji Izraelovi in reci goram in hribom, globinam in dolinam: Tako pravi Gospod Jehova: Glejte, v gorečnosti svoji in v jezi svoji sem govoril, ker ste trpeli zasrambo poganov.

⁶Зато пророкуј за земљу Израиљеву, и реци горама и хумовима, потоцима и долинама: Овако вели Господ Господ: Ево, ја говорих у ревности својој и у јарости својој; што подносите срамоту од народа,

⁷Zato pravi tako Gospod Jehova: Jaz sem povzdignil roko svojo, rekoč: Gotovo morajo pogani, ki so okoli vas, trpeti zasrambo svojo!

⁷Зато овако вели Господ Господ: Ја подигох руку своју да ће народи што су око нас носити срамоту своју.

⁸Ali ve, gore Izraelove, poganjajte svoje mladike in rodite svoj sad ljudstvu mojemu, Izraelu, kajti blizu so, da pridejo.

⁸А ви, горе Израиљеве, пуштаћете гране своје, и род свој носићете народу мом Израиљу, јер ће скоро доћи.

⁹Zakaj, glejte, jaz sem za vas in se obrnem k vam, da vas bodo obdelovali in obsevali.

⁹Јер ево ме код вас, и гледаћу вас, и бићете рађене и засеване.

¹⁰In pomnožim na vas ljudi, vso družino Izraelovo, vso vkup; in v mestih se bo prebivalo in razvaline se bodo nanovo sezidale.

¹⁰И умножићу у вама људе, дом Израиљев сав колики је, и градови ће се населити и пустолине саградити.

¹¹In pomnožim na vas ljudi in živino, in bodo se množili ter bodo rodovitni, in storim, da boste naseljene kakor v prejšnjih vaših časih, in obsujem vas z dobrotami bolj nego v vašem začetku. In spoznate, da sem jaz GOSPOD.

¹¹Умножићу у вама људе и стоку, и намножиће се и наплодити, и населићу вас како бисте пре; и учинићу вам добра више него пре; и познаћете да сам ја Господ.

¹²In storim, da bodo ljudje, ljudstvo moje Izraelovo, po vas hodili in vas imeli v lasti, in bodete jim v dediščino ter jih nikdar več ne napravite brez zaroda.

¹²И довешћу к вама људе, народ свој Израиља, и наследиће вас, и бићете им наследство, и нећете их више затирати.

¹³Tako pravi Gospod Jehova: Zato ker vam pravijo: Ti, dežela, žreš ljudi in pripravljaš narod svoj ob otroke –

¹³Овако вели Господ Господ: Што вам говоре да сте земља која прождире људе и затире своје народе,

¹⁴zato ne boš več žrla ljudi, tudi ne pripravljala ob otroke naroda svojega, govori Gospod Jehova.

¹⁴Зато нећеш више прождирати људи, и народа својих нећеш више затирати, говори Господ Господ.

¹⁵Tudi ti ne dam več slišati zasrambe poganov in roganja ljudstev ne boš več trpela in naroda svojega ne boš več spravljala v spotiko.

¹⁵И нећу дати да се више у теби чује срамота од народа, и руга од народа нећеш више подносити, и нећеш више затирати својих народа, говори Господ Господ.

¹⁶Še mi je prišla beseda GOSPODOVA, govoreč:

¹⁶Опет ми дође реч Господња говорећи:

¹⁷Sin človečji, ko je prebivala družina Izraelova v svoji deželi, so jo ognušali s svojimi dejanjem in ravnanjem; njih dejanje je bilo pred menoj kakor nečistost žene v nje bolezni.

¹⁷Сине човечји, дом Израиљев живећи у својој земљи оскврни је својим путем и својим делима; пут њихов беше преда мном као нечистота жене одвојене.

¹⁸Zato sem izlil jezo svojo nadnje zavoljo krvi, ki so jo prelili v deželi, in ker so jo ognusili z grdimi maliki svojimi.

¹⁸Зато излих гнев свој на њих ради крви коју пролише на земљу и ради гадних богова њихових, којима је оскврнише.

¹⁹In razkropil sem jih med narode in bili so raztreseni po deželah: po njih dejanju in ravnanju sem jih sodil.

¹⁹И расејах их по народима, и разасуше се по земљама; по путевима њиховим и по делима њиховим судих им.

²⁰In ko so prišli k narodom, kamorkoli so dospeli, so oskrunili ime svetosti moje, ker se je pravilo o njih: Ljudstvo GOSPODOVO je in iz dežele njegove so prišli.

²⁰И кад дођоше међу народе, где год дођоше оскврнише свето име моје, а за њих се говораше да су Господњи народ и да су из земље његове изашли.

²¹A meni se smili imena svetosti moje, ki ga je oskrunila družina Izraelova, kamorkoli so prišli.

²¹Али ми се сажали ради светог имена мог, које оскврни дом Израиљев у народима у које дође.

²²Zato govóri družini Izraelovi: Tako pravi Gospod Jehova: Ne storim tega zaradi vas, o družina Izraelova, marveč zaradi imena svetosti svoje, ki ste ga oskrunili med narodi, kamorkoli ste prišli.

²²Зато реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: Нећу вас ради учинити, доме Израиљев, него ради светог имена свог, које оскврнисте у народима у које дођосте;

²³Posvetim zopet svoje veliko ime, ki je bilo oskrunjeno med narodi, ki ste ga vi oskrunili sredi njih. In spoznajo narodi, da sem jaz GOSPOD, govori Gospod Jehova, ko se izkažem svetega na vas pred njih očmi.

²³И посветићу име своје велико оскврњено у народима, које ви оскврнисте међу њима; и народи ће познати да сам ја Господ, говори Господ Господ, кад се посветим у вама пред њима.

²⁴Vzamem vas namreč izmed narodov in vas zberem iz vseh dežel in pripeljem v deželo vašo.

²⁴Јер ћу вас узети из народа, и покупићу вас из свих земаља, и довешћу вас у вашу земљу.

²⁵In pokropim vas s čisto vodo, da bodete čisti: vseh nečistot vaših in vseh grdih malikov vaših vas očistim.

²⁵И покропићу вас водом чистом, и бићете чисти; ја ћу вас очистити од свих нечистота ваших и од свих гадних богова ваших.

²⁶In dam vam novo srce in novega duha denem v vas, in vzamem kameneno srce iz telesa vašega in dam vam meseno srce.

²⁶И даћу вам ново срце, и нов ћу дух метнути у вас, и извадићу камено срце из тела вашег, и даћу вам срце месно.

²⁷In vdahnem v vas duha svojega in storim, da boste živeli po mojih postavah ter hranili in izpolnjevali sodbe moje.

²⁷И дух свој метнућу у вас, и учинићу да ходите по мојим уредбама и законе моје да држите и извршујете.

²⁸In prebivali boste v deželi, ki sem jo dal očetom vašim, in bodete mi ljudstvo in jaz vam bodem Bog.

²⁸И наставаћете у земљи коју сам дао оцима вашим, и бићете ми народ и ја ћу вам бити Бог.

²⁹In oprostim vas vseh nečistosti vaših; in pokličem žita, ter ga razmnožim, in lakote vam več ne naložim.

²⁹И опростићу вас свих нечистота ваших, и дозваћу жито и умножићу га, и нећу пустити на вас глади.

³⁰Tudi pomnožim sad dreves in pridelke polja, da bi vas ne zadel več posmeh med narodi zavoljo lakote.

³⁰И умножићу род на дрветима и род на њиви, те нећете више подносити срамоте међу народима са глади.

³¹Tedaj se spomnite hudobnih potov in dejanj svojih, ki niso bila dobra, in sami sebi se boste studili zavoljo krivic in gnusob svojih.

³¹И опоменућете се злих путева својих и дела својих која не беху добра, и сами ћете себи бити мрски за безакоња своја и за гадове своје.

³²Ne zaradi vas storim to, pravi Gospod Jehova, pomnite to! sramujte se in rdečica naj vas oblije zavoljo dejanj vaših, o družina Izraelova!

³²Нећу вас ради учинити, говори Господ Господ; знајте; посрамите се и постидите се путева својих, доме Израиљев.

³³Tako pravi Gospod Jehova: Tisti dan, ko vas očistim vseh krivic vaših, storim, da se bo prebivalo v mestih vaših in se bodo nanovo sezidale razvaline.

³³Овако вели Господ Господ: Кад вас очистим од свих безакоња ваших, населићу градове, и пустолине ће се опет саградити.

³⁴In dežela, ki je bila opustošena, se bo obdelovala; ne bo več puščava pred očmi slehernega, ki gre mimo.

³⁴И пуста ће се земља радити, што је била пуста пред сваким који пролажаше.

³⁵In bodo pravili: Ta dežela, ki je bila opustošena, je postala kakor vrt v Edenu, in opustošena in zapuščena in porušena mesta so utrjena ter prebivajo v njih.

³⁵И рећи ће се: Земља ова што беше пуста поста као врт едемски, и градови што беху пусти, разваљени и раскопани, утврдише се и населише се.

³⁶Tedaj spoznajo narodi, ki preostanejo okoli vas, da jaz, GOSPOD, gradim, kar je porušeno, in obsajam, kar je opustošeno. Jaz, GOSPOD, sem govoril, jaz tudi storim to.

³⁶И народи који остану око вас познаће да ја Господ саграђујем разваљено и засађујем опустело. Ја Господ рекох, и учинићу.

³⁷Tako pravi Gospod Jehova: Tudi še v tem se dam izprositi družini Izraelovi, da jim to izpolnim: Pomnožil jih bom z ljudmi kakor čredo.Kakor sveta čreda, kakor čreda Jeruzalema ob njegovih praznikih, tako bodo mesta, prej opustošena, polna čred ljudi. In spoznajo, da sem jaz GOSPOD.

³⁷Овако вели Господ Господ: још ће ме тражити дом Израиљев да им учиним, да их умножим људима као стадо.

³⁸Kakor sveta čreda, kakor čreda Jeruzalema ob njegovih praznikih, tako bodo mesta, prej opustošena, polna čred ljudi. In spoznajo, da sem jaz GOSPOD.

³⁸Као свето стадо, као стадо у Јерусалиму о празницима њиховим, тако ће пусти градови бити пуни стада људи, и познаће да сам ја Господ.