1V tistih dneh zboli Ezekija na smrt. In pride k njemu Izaija, sin Amozov, prorok, ter mu reče: Tako pravi GOSPOD: Uredi hišo svojo, kajti v kratkem umreš in ne boš živel.
1У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив.
2Tedaj obrne Ezekija obličje svoje v steno in moli h GOSPODU
2А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу,
3in reče: Ah, GOSPOD, spomni se, prosim, da sem neprestano hodil pred teboj v resnici in z nerazdeljenim srcem in delal, kar je dobro v tvojih očeh! In jokal je Ezekija, silno jokal.
3И рече: Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред Тобом верно и с целим срцем, и творио шта је Теби угодно. И плака Језекија веома.
4Tedaj pride beseda GOSPODOVA Izaiju, rekoč:
4Тада дође реч Господња Исаији говорећи:
5Pojdi in reci Ezekiju: Tako pravi GOSPOD, Bog očeta tvojega Davida: Čul sem molitev tvojo, solze tvoje sem videl. Glej, dnem tvojim pridenem petnajst let.
5Иди и реци Језекији: Овако вели Господ Бог Давида оца твог: Чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје, ево додаћу ти веку петнаест година.
6In iz roke kralja asirskega otmem tebe in to mesto, in branil bom to mesto.
6И избавићу тебе и овај град из руку цара асирског, и бранићу овај град.
7In to ti bodi znamenje od GOSPODA, da stori GOSPOD tisto, kar je govoril:
7И ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ шта је рекао.
8glej, onih stopinj senco, ki je šla doli po solnčni uri Ahazovi, pomaknem za deset stopinj nazaj. In vrnilo se je solnce za deset stopinj po solnčnem kazalniku, po katerem je bilo šlo doli.
8Ево ја ћу вратити сен по коленцима по којима је сишао на сунчанику Ахазовом натраг за десет коленаца. И врати се сунце за десет коленаца по коленцима по којима беше сишло.
9Spis Ezekija, kralja Judovega, ko je bil zbolel in ozdravel bolezni svoje:
9Ово написа Језекија цар Јудин кад се разболе, и оздрави од болести своје:
10Rekel sem: V pokojnih mi dnevih moram stopiti v vrata šeola; oropan sem ostanka svojih let.
10Ја рекох, кад се пресекоше дани моји: Идем к вратима гробним, узе ми се остатак година мојих.
11Dejal sem: Ne bom videl GOSPODA, GOSPODA v deželi živečih; ondi, kjer prebivajo mrtvi, ne bom več ugledal človeka.
11Рекох: Нећу видети Господа Господа у земљи живих, нећу више видети човека међу онима који станују на свету.
12Dom moj je razrušen in ga nosijo od mene kakor pastirski šator. Dotkal sem kakor tkalec življenje svoje; od statev me je odrezal. Od dne do noči me boš končal!
12Век мој прође и пренесе се од мене као шатор пастирски; пресекох живот свој као ткач, одсећи ће ме од оснутка; од јутра до вечера учинићеш ми крај.
13Tolažil sem se do jutra – kakor lev je zdrobil vse kosti moje. Od dne do noči me boš končal!
13Мишљах за јутра да ће као лав потрти све кости моје; од јутра до вечера учинићеш ми крај.
14Kakor lastovka in žerjav sem cvičal, grulil sem kakor golob. Koprneče so mi zrle oči kvišku: O GOSPOD, v stiski sem, bodi mi porok!
14Пиштах као ждрал и као ластавица, уках као голубица, очи ми ишчилеше гледајући горе: Господе, у невољи сам, олакшај ми.
15Kaj naj rečem? On mi je obljubil in On je tudi izpolnil. Tiho bom hodil vsa leta svoja zaradi bridkosti duše svoje.
15Шта да кажем? Он ми каза, и учини. Проживећу све године своје по јаду душе своје.
16O Gospod, ob tem žive ljudje in vsekakor je v tem življenje duha mojega; in me ozdraviš in ohraniš v življenju.
16Господе, о том се живи и у том је свему живот духа мог, исцелио си ме и сачувао у животу.
17Glej, v mir mi je bilo, da me je zadela bridkost prebridka; ali ti si v ljubezni potegnil dušo mojo iz jame pogube, kajti vse grehe moje si vrgel za hrbet svoj.
17Ево, на мир дође ми љут јад; али Теби би мило да извучеш душу моју из јаме погибли, јер си бацио за леђа своја све грехе моје.
18Saj šeol te ne slavi, smrt te ne hvali; ni upanja v zvestobo tvojo njim, ki se pogrezajo v jamo.
18Јер неће гроб Тебе славити, неће Те смрт хвалити, и који сиђу у гроб не надају се Твојој истини.
19Živeči, živeči te bo slavil kakor jaz danes; oče bo sinom oznanjal zvestobo tvojo.
19Живи, живи, они ће Те славити као ја данас: отац ће синовима јављати истину Твоју.
20GOSPOD je bil pripravljen rešiti me, zato bomo pesmi moje s strunami peli, dokler živimo, v hiši GOSPODOVI!
20Господ ме спасе, зато ћемо певати песме моје у дому Господњем док смо год живи.
21Izaija pa je bil velel, naj vzemo gručo smokev in jo polože na ulje, in ozdravi.Ezekija pa je vprašal: Kaj je znamenje, da pojdem gori v hišo GOSPODOVO?
21А Исаија беше рекао да узму груду сувих смокава и превију на оток, те ће оздравити.
22Ezekija pa je vprašal: Kaj je znamenje, da pojdem gori v hišo GOSPODOVO?
22И Језекија беше рекао: Шта ће бити знак да ћу отићи у дом Господњи?