¹V začetku kraljestva Jojakima, sinú Josijevega, kralja Judovega, je prišla ta beseda od GOSPODA, govoreč:

¹У почетку царовања Јоакима, сина Јосијиног, цара Јудиног, дође ова реч од Господа говорећи:

²Tako pravi GOSPOD: Stopi na dvorišče hiše GOSPODOVE, da govoriš pred vsemi mesti Judovimi, ki se pridejo klanjat v hiši GOSPODOVI, vse besede, ki ti jih ukazujem govoriti jim; ne odtegni besede.

²Овако говори Господ: Стани у трему дома Господњег, и говори свим градовима Јудиним, који долазе да се поклоне у дому Господњем, све речи које ти заповедам да им кажеш, не изостави ни речи,

³Morebiti bodo poslušali ter se odvrnili vsak s svojega hudobnega pota, da mi bode žal hudega, katero jim mislim storiti zavoljo hudobnosti njih dejanj.

³Не би ли послушали и вратили се сваки са свог злог пута, да ми се сажали са зла које им мислим учинити за злоћу дела њихових.

⁴Zato jim porečeš: Tako pravi GOSPOD: Ako me ne boste poslušali, da bi hodili po moji postavi, ki sem vam jo postavil,

⁴Реци им дакле: Овако вели Господ: ако ме не послушате да ходите у мом закону који сам ставио пред вас,

⁵poslušajoč besede služabnikov mojih prorokov, ki jih jaz pošiljam k vam; od ranega jutra jih pošiljam, pa niste še poslušali:

⁵Да слушате речи слуга мојих пророка, које вам шаљем, које слах зарана једнако, али их не послушасте,

⁶gotovo naredim to hišo podobno Silu in to mesto dam v prokletstvo pri vseh narodih na zemlji.

⁶Учинићу с домом овим као са Силомом, и град овај даћу у проклетство свим народима на земљи.

⁷Slišali pa so duhovniki in proroki in vse ljudstvo Jeremija, govorečega te besede v hiši GOSPODOVI.

⁷А свештеници и пророци и сав народ чуше Јеремију где говори те речи у дому Господњем.

⁸In zgodi se, ko je Jeremija nehal govoriti vse, kar mu je bil ukazal GOSPOD govoriti vsemu ljudstvu, da ga zgrabijo duhovniki in proroki in vse ljudstvo, rekoč: Umreti moraš.

⁸И кад Јеремија изговори све што му Господ заповеди да каже свему народу, ухватише га свештеници и пророци и сав народ говорећи: Погинућеш.

⁹Zakaj si prorokoval v imenu GOSPODOVEM, govoreč: Podobna bode Silu ta hiša in to mesto bo razdejano, da ne bode nobenega prebivalca? In zbiralo se je vse ljudstvo okrog Jeremija v hišo GOSPODOVO.

⁹Зашто пророкова у име Господње говорећи: Овај ће дом бити као Силом, и овај ће град опустети да неће у њему нико живети? И скупи се сав народ на Јеремију у дом Господњи.

¹⁰Ko so pa slišali knezi Judovi te besede, pridejo iz hiše kraljeve v hišo GOSPODOVO in sedejo pri vhodu novih vrat GOSPODOVIH.

¹⁰А кнезови Јудини чувши то дођоше из дома царског у дом Господњи, и седоше пред нова врата Господња.

¹¹Nato ogovore duhovniki in proroki kneze in vse ljudstvo, rekoč: Smrti vreden je ta mož, kajti prorokoval je zoper to mesto, kakor ste slišali na svoja ušesa.

¹¹И рекоше свештеници и пророци кнезовима и свему народу говорећи: Овај је човек заслужио смрт, јер пророкова против овог града, као што чусте својим ушима.

¹²Tedaj ogovori Jeremija vse kneze in vse ljudstvo in reče: GOSPOD me je poslal prorokovat zoper to hišo in zoper to mesto vse besede, ki ste jih slišali.

¹²Тада проговори Јеремија свим кнезовима и свему народу говорећи: Господ ме посла да пророкујем против овог дома и против овог града све што чусте.

¹³Sedaj torej naredite dobra svoja pota in dejanja in poslušajte glas GOSPODA, Boga svojega: in žal bode GOSPODU zla, katero je izrekel zoper vas.

¹³Зато поправите путеве своје и дела своја, и послушајте реч Господа Бога свог, и сажалиће се Господу са зла које је изрекао за вас.

¹⁴Kar se pa tiče mene, glejte, v roki vaši sem, storite mi, kar se vidi dobro in pravo v vaših očeh.

¹⁴А ја, ево сам у вашим рукама, чините од мене шта мислите да је добро и право.

¹⁵Vendar vsekakor vedite, če me umorite, nedolžno kri naložite sebi in temu mestu in prebivalcem njegovim; zakaj v resnici me je GOSPOD poslal, govorit vam na ušesa vse tiste besede.

¹⁵Али знајте зацело, ако ме убијете, крв праву свалићете на се и на овај град и на становнике његове, јер доиста Господ ме посла к вама да говорим све ове речи, да чујете.

¹⁶Tedaj so rekli knezi in vse ljudstvo duhovnikom in prorokom: Ta mož ni vreden smrti, ker nam je govoril v imenu GOSPODA, našega Boga.

¹⁶Тада рекоше кнезови и сав народ свештеницима и пророцима: Није овај човек заслужио смрт, јер нам је говорио у име Господа Бога нашег.

¹⁷In vstali so nekateri izmed deželnih starejšin in govorili vsemu zboru ljudstva, rekoč:

¹⁷И усташе неки од старешина земаљских, и проговорише свему збору народном и рекоше:

¹⁸Miha iz Moraste je prorokoval v dnevih Ezekija, kralja Judovega, in govoril je vsemu ljudstvu Judovemu takole: Tako pravi GOSPOD nad vojskami: Sion se bo oral kakor njiva in mesto jeruzalemsko bode groblja in gora te hiše bo z gozdom obrasten grič.

¹⁸Михеј Морашћанин пророкова у време Језекије, цара Јудиног, и говори свему народу Јудином и рече: Овако вели Господ над војскама: Сион ће се преорати као њива и град ће Јерусалим бити гомила камења, и гора овог дома висока шума.

¹⁹So li ga kar usmrtili Ezekija, kralj Judov, in ves Juda? Ali se ni bal GOSPODA in prosil blagovoljnosti GOSPODOVE? In žal je bilo GOSPODU hudega, kar je bil izrekel proti njim. Mi pa hočemo storiti veliko hudobnost zoper duše svoje!

¹⁹Је ли га зато убио Језекија, цар Јудин и сав Јуда? Није ли се побојао Господа и молио се Господу? И Господу се сажали ради зла које беше изрекао на њих; ми дакле чинимо велико зло душама својим.

²⁰(In bil je tudi mož, prorokujoč v imenu GOSPODOVEM, Urija, sin Semajev iz Kirjat-jearima; in prorokoval je zoper to mesto in zoper to deželo prav kakor Jeremija.

²⁰И још беше један који пророкова у име Господње, Урија син Семајин из Киријат-Јарима; он пророкова против овог града и против ове земље исто онако као Јеремија.

²¹In ko je slišal kralj Jojakim besede njegove in vsi mogočniki njegovi in vsi knezi, ga je iskal usmrtiti kralj; to je slišal Urija in se zbal ter je pobegnil in prišel v Egipt.

²¹И кад чу цар Јоаким и све војводе његове и сви кнезови речи његове, тражи га цар да га убије; а Урија чувши побоја се и побеже и дође у Мисир.

²²Ali poslal je kralj Jojakim nekatere v Egipt, Elnatana, sina Akborjevega, in druge može ž njim,

²²А цар Јоаким посла неке у Мисир, Елнатана сина Аховоровог и друге с њим.

²³ki so izpeljali Urija iz Egipta in ga pripeljali pred kralja Jojakima; ta ga je udaril z mečem in vrgel truplo njegovo na grobe preprostega ljudstva.)Toda roka Ahikama, sina Safanovega, je bila na strani Jeremiju, da ga niso izdali v roko ljudstva, da bi ga usmrtilo.

²³И они изведоше Урију из Мисира и доведоше к цару Јоакиму, и уби га мачем, и баци тело његово у гробље простог народа.

²⁴Toda roka Ahikama, sina Safanovega, je bila na strani Jeremiju, da ga niso izdali v roko ljudstva, da bi ga usmrtilo.

²⁴Али рука Ахикама, сина Сафановог, би уз Јеремију, те га не предаше у руке народу да га погубе.