Slovenian

Serbian: Cyrillic

Jeremiah

31

1V tistem času, govori GOSPOD, bodem Bog vsem rodovinam Izraelovim in oni mi bodo moje ljudstvo.
1У то време, говори Господ, ја ћу бити Бог свим породицама Израиљевим, и они ће ми бити народ.
2Tako pravi GOSPOD: Milost je našlo v puščavi ljudstvo njih, ki so ubežali meču, namreč Izrael, ko sem šel, da ga pripeljem v pokoj.
2Овако вели Господ: Народ што оста од мача нађе милост у пустињи, кад иђах да дам одмор Израиљу.
3„Od daleč se mi je prikazal GOSPOD.“ A on veli: Z večno ljubeznijo te ljubim, zato ti stanovitno izkazujem dobrotljivost.
3Одавна ми се јављаше Господ. Љубим те љубављу вечном, зато ти једнако чиним милост.
4Zopet te bom zidal, in bodeš sezidana, o devica Izraelova! Zopet se boš dičila z bobnicami svojimi in hodila z zborom plesočih in se veselečih.
4Опет ћу те сазидати, и бићеш сазидана, девојко Израиљева, опет ћеш се веселити бубњевима својим, и излазићеш са збором играчким.
5Zopet boš sadila vinograde na gorah v Samariji; sadili bodo sadilci in uživali sad.
5Опет ћеш садити винограде на брдима самаријским, садиће виноградари и јешће род.
6Kajti pride dan, ko bodo vpili čuvaji na Efraimskem gorovju: Vstanite in idimo gori na Sion h GOSPODU, Bogu svojemu!
6Јер ће доћи дан кад ће викати чувари на гори Јефремовој: Устаните, да идемо на Сион, ка Господу Богу свом.
7Kajti tako pravi GOSPOD: Z veseljem prepevajte zaradi Jakoba in ukajte zaradi glave narodov! Oznanjajte, hvalite in govorite: Reši, o GOSPOD, ljudstvo svoje, ostanek Izraelov!
7Јер овако вели Господ: Певајте весело ради Јакова, и подвикујте ради главе народима; јављајте, хвалите и говорите: Спаси, Господе, народ свој, остатак Израиљев.
8Glej, jaz jih pripeljem iz severne dežele in jih zberem od skrajnih koncev zemlje, med njimi slepega in hromega, nosečo in porodnico skupaj: v velikem zboru se vrnejo sem.
8Ево, ја ћу их довести из земље северне, и сабраћу их с крајева земаљских, и слепог и хромог, и трудну и породиљу, све заједно, збор велики вратиће се овамо.
9Z jokom pridejo, in milo proseče jih popeljem; storim, da pojdejo poleg potokov vodá po ravnem potu, na katerem se ne spotaknejo; zakaj oče sem Izraelu in Efraim je moj prvorojenec.
9Ићи ће плачући, и с молитвама ћу их довести натраг; водићу их покрај потока правим путем, на коме се неће спотицати; јер сам Отац Израиљу, и Јефрем је првенац мој.
10Čujte besedo GOSPODOVO, o narodi, in oznanjujte jo po otokih daljnih ter recite: On, ki je razkropil Izraela, ga zbere, in čuval ga bo kakor pastir čredo svojo.
10Чујте, народи, реч Господњу, и јављајте по далеким острвима и реците: Који расеја Израиља, скупиће га, и чуваће га као пастир стадо своје.
11Kajti GOSPOD je odkupil Jakoba in ga oprostil iz roke močnejšega od njega.
11Јер искупи Господ Јакова, и избави га из руку јачег од њега.
12In prišli bodo in veselo peli na višavi Sionski, in vreli bodo vkup k dobrotam GOSPODOVIM: k žitu in vinu in olju in k mladi drobnici in govedi; in njih duša bode podobna namočenemu vrtu, in stradali ne bodo nikdar več.
12И доћи ће и певаће на висини сионској, и стећи ће се к добру Господњем, к житу, к вину и к уљу, к јагањцима и теоцима; и душа ће им бити као врт заливен, и неће више тужити.
13Tedaj se bo radovala devica s plesom, mladeniči in starci skupaj, ker izpremenim njih žalost v veselje ter jih potolažim in razveselim po njih žalosti.
13Тада ће се веселити девојка у колу, и момци и старци заједно, и променићу жалост њихову на радост, и утешићу их, и развеселићу их по жалости њиховој.
14In poživim dušo duhovnikov z mastjo in ljudstvo moje se nasiti z dobroto mojo, govori GOSPOD.
14И напитаћу свештеницима душу претилином, и народ ће се мој наситити добра мог, говори Господ.
15Tako pravi GOSPOD: Glas se sliši v Rami, žalovanje in prebridek jok. Rahel se plače po svojih otrocih, brani se tolažbe za otroke svoje, ker jih ni več.
15Овако вели Господ: Глас у Рами чу се, нарицање и плач велики; Рахиља плаче за децом својом, неће да се утеши за децом својом, јер их нема.
16Tako pravi GOSPOD: Zdržuj glas svoj joka in solzá svoje oči, kajti plačilo je delu tvojemu, govori GOSPOD, ker se povrnejo iz dežele sovražnikove.
16Овако вели Господ: Устави глас свој од плача и очи своје од суза, јер има плата делу твом, говори Господ, и они ће се вратити из земље непријатељске.
17In upanje je za tvojo prihodnost, govori GOSPOD, in otroci tvoji se povrnejo v pokrajino svojo.
17И имаш наду за последак, говори Господ, да ће се вратити синови твоји на међе своје.
18Slišal sem, slišal Efraima, da toži: Strahoval si me, da sem bil strahovan kakor ižesu neprivajeno tele; izpreobrni me, da se izpreobrnem, zakaj ti si GOSPOD, Bog moj.
18Чујем доиста Јефрема где тужи: Покарао си ме, те сам покаран као јуне неуко; обрати ме да се обратим, јер си Ти Господ Бог мој.
19Kajti ko bodem izpreobrnjen, se bom kesal, in ko pridem k spoznanju, se bom tolkel po stegnih. Sram me je in z rdečico sem oblit, ker nosim sramoto mladosti svoje.
19Јер пошто се обратих, покајах се; и пошто се научих, ударих се по бедру; јер се посрамих и стидим се што носим срамоту младости своје.
20Ali mi je drag sin Efraim? ali otrok dražesten? Kajti kadarkoli govorim zoper njega, se ga vendar milo spominjam še. Zatorej polje osrčje moje zaradi njega; gotovo se ga usmilim, govori GOSPOD.
20Није ли ми Јефрем мио син? Није ли дете предраго? Од кад говорих против њега, једнако га се опомињем; зато је срце моје устрептало њега ради, доиста ћу се смиловати на њ, говори Господ.
21Postavi si spomenike ob potu, naredi si kažipote, obrni srce svoje na cesto, na pot, po kateri si hodila! Povrni se, o devica Izraelova, povrni se k tem mestom svojim!
21Подигни знаке, нанеси гомиле камења, запамти пут којим си ишла; врати се, девојко Израиљева, врати се у градове своје.
22Kako dolgo se boš še obračala semtertja, o hči odpadnica? Kajti GOSPOD je ustvaril kaj novega na zemlji: Žena bo obdajala moža.
22Докле ћеш лутати, кћери одметнице! Јер је Господ учинио нешто ново на земљи: жена ће опколити човека.
23Tako pravi GOSPOD nad vojskami, Bog Izraelov: Še bodo govorili to besedo v deželi Judovi in v mestih njegovih, ko nazaj pripeljem njih ujetnike: Blagoslóvi te GOSPOD, o prebivališče pravičnosti, gora svetosti!
23Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Још ћу ову реч говорити у земљи Јудиној и у градовима његовим кад натраг доведем робље њихово: Господ да те благослови, стане правде, света горо!
24In Juda in vsa mesta njegova bodo stanovala v njej skupaj, kmetovalci in kateri hodijo s čredami.
24Јер ће се населити у њој Јуда, и сви градови његови, и ратари и који иду за стадом.
25Zakaj obilo napojim od žeje opešano dušo in vsako dušo, ki medleva, nasitim. –
25Јер ћу напојити уморну душу, и наситити сваку клонулу душу.
26Ob tem sem se prebudil in pogledal, in spanje moje mi je bilo sladko.
26У том се пробудих и погледах, и сан ми беше сладак.
27Glej, dnevi pridejo, govori GOSPOD, ko posejem hišo Izraelovo in hišo Judovo s semenom človeškim in s semenom živinskim.
27Ево иду дани, говори Господ, кад ћу засејати дом Израиљев и дом Јудин семеном човечијим и семеном од стоке.
28In kakor sem čul nad njimi, da bi roval in razdiral, rušil, končaval in tepel, tako bom čul nad njimi, da zidam in sadim, govori GOSPOD.
28И као што сам пазио на њих да их истребљујем и разваљујем, и кварим и затирем и мучим, тако ћу пазити на њих да их сазидам и посадим, говори Господ.
29V tistih dneh ne poreko več: Očetje so jedli kislo grozdje in otrokom so zato zobje skominasti;
29У те дане неће се више говорити: Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби.
30temuč vsak umre zavoljo svoje krivice: vsakemu človeku, ki bo jedel kislo grozdje, bodo zobje skominasti.
30Него ће сваки за своје грехе погинути; ко год једе кисело грожђе, томе ће зуби трнути.
31Glej, dnevi pridejo, govori GOSPOD, ko sklenem s hišo Izraelovo in s hišo Judovo novo zavezo;
31Ево, иду дани, говори Господ, кад ћу учинити с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов завет,
32ne po zavezi, ki sem jo sklenil ž njih očeti v dan, ko sem prijel njih roko, da jih izpeljem iz dežele Egiptovske, katero mojo zavezo so sami prelomili, dasi sem jaz jim bil soprog, govori GOSPOD.
32Не као онај завет, који учиних с оцима њиховим, кад их узех за руку да их изведем из земље мисирске, јер онај завет мој они покварише, а ја им бејах муж, говори Господ.
33Kajti to je zaveza, ki jo sklenem s hišo Izraelovo po tistih dnevih, govori GOSPOD: postavo svojo dam v njih osrčje in v srce jim jo zapišem, in bodem jim Bog in oni mi bodo ljudstvo.
33Него ово је завет што ћу учинити с домом Израиљевим после ових дана, говори Господ: метнућу завет свој у њих, и на срцу њиховом написаћу га, и бићу им Бог и они ће ми бити народ.
34In ne bodo več učili vsak svojega prijatelja in vsak svojega brata, govoreč: Spoznajte GOSPODA! zakaj kolikor jih bode, me bodo spoznali vsi, od najmanjšega do največjega, govori GOSPOD. Kajti odpustim njih krivico in ne bom se več spominjal njih grehov.
34И неће више учити пријатељ пријатеља ни брат брата говорећи: Познајте Господа; јер ће ме знати сви од малог до великог, говори Господ; јер ћу им опростити безакоња њихова, и грехе њихове нећу више помињати.
35Tako pravi GOSPOD, ki daje solnce za luč po dnevi, mesec in zvezde po njih postavah za luč po noči, ki razburkava morje, da šumé valovi njegovi, GOSPOD nad vojskami je njegovo ime:
35Овако вели Господ, који даје сунце да светли дању, и уредбе месецу и звездама да светле ноћу, који раскида море и буче вали његови, коме је име Господ над војскама:
36Če se odpravijo te postave izpred mojega obličja, govori GOSPOD, neha tudi seme Izraelovo biti narod pred mojim obličjem vse dni.
36Ако тих уредби нестане испред мене, говори Господ, и семе ће Израиљево престати бити народ преда мном на век.
37Tako pravi GOSPOD: Če se bodo mogla meriti nebesa gori in preiskati podstave zemlje doli, zavržem tudi jaz vse seme Izraelovo zavoljo vsega, kar so storili, govori GOSPOD.
37Овако вели Господ: Ако се може измерити небо горе и извидети темељи земаљски доле, тада ћу и ја одбацити све семе Израиљево за све што су учинили, вели Господ.
38Glej, dnevi pridejo, govori GOSPOD, ko se zgradi to mesto GOSPODU od stolpa Hananelovega do Vogelnih vrat.
38Ево иду дани, говори Господ, у које ће се сазидати Господу овај град од куле Ананеилове до врата на углу.
39In merska vrvica pojde še dalje proti hribu Garebu in krene proti Goahu.In vsa dolina mrličev in pepela in vse njive do potoka Kidrona, do vogla Konjskih vrat proti jutru, ves ta prostor bode svet GOSPODU; ne pokonča se, ne poruši nikdar več.
39И још ће даље отићи уже мерачко до хума Гарива и обрнуће се на Гоат.
40In vsa dolina mrličev in pepela in vse njive do potoka Kidrona, do vogla Konjskih vrat proti jutru, ves ta prostor bode svet GOSPODU; ne pokonča se, ne poruši nikdar več.
40И сва долина од мртвих телеса и пепела, и сва поља све до потока Кедрона, до угла коњских врата к истоку, биће светиња Господу; неће се развалити ни потрти довека.