¹In zgodilo se je, ko je bil vzet Jeruzalem (v devetem letu Zedekija, kralja Judovega, deseti mesec, je prišel Nebukadnezar, kralj babilonski, in vsa vojska njegova pred Jeruzalem, in oblegali so ga;

¹Девете године Седекије, цара Јудиног, месеца десетог дође Навуходоносор, цар вавилонски, са свом војском својом на Јерусалим и стаде га бити.

²v enajstem letu Zedekija, četrti mesec, deveti dan meseca, so predrli v mesto),

²Једанаесте године Седекијине, месеца четвртог, деветог дана тог месеца провалише у град.

³da so vstopili vsi knezi kralja babilonskega in sedli pri Srednjih vratih: Nergal-sarezer, Samgar-nebu, Sarsekim, glavar dvornikov, Nergal-sarezer, glavar magov, in vsi drugi knezi kralja babilonskega.

³И уђоше сви кнезови цара вавилонског, и стадоше код средњих врата Нергал-саресер, Самгар-невон, Сарсехим, старешина над дворанима, Нергал-саресер, старешина над врачима, и сви други кнезови цара вавилонског.

⁴Ko jih pa zagleda Zedekija, kralj Judov, in vsi vojščaki, pobegnejo in uidejo iz mesta po noči po potu kraljevega vrta, skozi vrata med dvojnim zidom. In šel je po potu proti nižini Arabi.

⁴А кад их виде Седекија цар Јудин и сви војници, побегоше и изиђоше ноћу из града покрај врта царског, на врата међу два зида; и иђаху преко поља.

⁵Ali šla je za njimi vojska Kaldejcev, in došli so Zedekija na planjavi ob Jerihu; in ujeli so ga ter peljali k Nebukadnezarju, kralju babilonskemu, v Riblo, v deželi Hamatski. In on je izrekel sodbo zoper njega.

⁵А војска халдејска гоњаше их, и стиже Седекију у пољу јерихонском, и ухвативши га доведоше га к Навуходоносору цару вавилонском у Ривлу, у земљи ематској, те му суди.

⁶In poklal je kralj babilonski sine Zedekijeve v Ribli njemu pred očmi, tudi vse plemenitnike iz Judeje je umoril kralj babilonski.

⁶И закла цар вавилонски синове Седекијине у Ривли на његове очи, и све знатне људе од Јуде покла цар вавилонски.

⁷In Zedekiju je oslepil oči in ga zvezal z dvema bronastima verigama, da ga odpelje v Babilon.

⁷Иза тога Седекији ископа очи, и свеза га у двоје вериге бронзане, да га одведе у Вавилон.

⁸Hišo kraljevo pa in hiše ljudske so požgali Kaldejci z ognjem in obzidje jeruzalemsko so podrli.

⁸А дом царев и домове народне попалише Халдејци огњем, и зидове јерусалимске раскопаше.

⁹In ostanek ljudstva, kar jih je bilo še v mestu, in ubežnike, ki so uskočili k njemu, in ostanek ljudstva, kar jih je bilo še, je odpeljal Nebuzaradan, glavar telesne straže, v Babilon.

⁹А остатак народа што оста у граду и пребеге који пребегоше к њему, остатак народа што беше остао, одведе Невузардан заповедник стражарски у Вавилон.

¹⁰A izmed ljudstva najubožnejše, ki niso imeli ničesar, je Nebuzaradan, glavar telesne straže, pustil v deželi Judovi in jim dal vinogradov in njiv tisti dan.

¹⁰Само најсиромашније из народа, који ништа немаху, остави Невузардан заповедник стражарски у земљи Јудиној, и даде им тада винограде и њиве.

¹¹Povelje pa je dal Nebukadnezar, kralj babilonski, Nebuzaradanu, glavarju telesne straže, zastran Jeremija, rekoč:

¹¹А Навуходоносор, цар вавилонски, заповеди за Јеремију Невузардану заповеднику стражарском говорећи:

¹²Vzemi ga in dobro pazi nanj in ne stori mu nič hudega, temuč delaj ž njim, kakor ti poreče.

¹²Узми га и гледај га добро, и не чини му зло, него му чини шта ти год каже.

¹³In poslal je Nebuzaradan, glavar telesne straže, in Nebusazban, glavar dvornikov, in Nergal-sarezer, glavar magov, in vsi mogočniki kralja babilonskega

¹³И послаше Невузардан заповедник стражарски и Невусазван, старешина над дворанима, и Нергал-саресер, старешина над врачима, и сви кнезови цара вавилонског,

¹⁴so poslali ter vzeli Jeremija iz veže straže in ga izročili Gedaliju, sinu Ahikama, sina Safanovega, naj ga pelje v hišo svojo. In tako je prebival sredi ljudstva.

¹⁴Послаше, те узеше Јеремију из трема од тамнице, и предаше га Годолији сину Ахикама сина Сафановог да га одведе кући; тако оста међу народом.

¹⁵In beseda GOSPODOVA je prišla Jeremiju, ko je bil zaprt v veži straže, rekoč:

¹⁵А Јеремији дође реч Господња кад беше затворен у трему од тамнице говорећи:

¹⁶Pojdi in reci Ebedmeleku, Etiopcu, tole: Tako pravi GOSPOD nad vojskami, Bog Izraelov: Glej, jaz izpolnim besede svoje o tem mestu v hudo, ne pa v dobro, in pred očmi tvojimi se uresničijo tistega dne.

¹⁶Иди и реци Авдемелеху Етиопљанину говорећи: Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Ево ја ћу учинити да се збуду речи моје томе граду на зло, а не на добро, и навршиће се пред тобом у онај дан.

¹⁷Ali otmem te tisti dan, govori GOSPOD, in dan ne boš v roke možem, ki se jih bojiš.Kajti gotovo te oprostim in od meča ne padeš; in življenje ti bode namesto plena, ker si stavil upanje na mene, govori GOSPOD.

¹⁷Али ћу тебе избавити у онај дан, говори Господ, и нећеш бити предан у руке људима којих се бојиш.

¹⁸Kajti gotovo te oprostim in od meča ne padeš; in življenje ti bode namesto plena, ker si stavil upanje na mene, govori GOSPOD.

¹⁸Јер ћу те доиста сачувати, те нећеш пасти од мача, и биће ти душа твоја место плена зато што си се поуздао у ме, говори Господ.